Monopol nad celim Balkanom! Ovako je austrijska mreža korumpirala igre na sreću

Politički skandal koji je u Austriji izbio kad je otkrivena korupcija u sektoru igara na sreću, o kojoj danima bruje brojni inostrani mediji, naveo je domaće javno mnjenje da se zapita šta biznismeni na čelu kompanije “Novomatik” tek rade u drugim zemljama.

Obećanje političara i nekadašnjeg lidera Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnca Štrahea i njegovih stranačkih saradnika dato vlasnicima “Novomatika” Johanu Grafu i Heroldu Nojmanu da će u zamenu za postavljanje njihovog saborca Petera Sidloa na mesto finansijskog direktora “Kazino Austrija” izdejstvovati zakonske izmene koje pogoduju vodećem svetskom proizvođaču aparata i slot mašina, otkrio je još neke od “poslovnih modela” njegovih vlasnika. Najuspešniji od njih, barem do sada, ogledao se u kupovini delova ili čitavih nacionalnih lutrija država jugoistočne Evrope, što je bio osnov za uspostavljanje veza sa lokalnim političarima i dalje koruptivne radnje, pomoću čega je “Novomatik” uspostavljao monopol na tržištu igara na sreću na celom Balkanu.

Politički skandal koji je u Austriji izbio kad je otkrivena koruptivna trampa o kojoj danima bruje brojni inostrani mediji, naveo je domaće javno mnjenje da se zapita šta biznismeni na čelu “Novomatika” tek rade u drugim zemljama u kojima posluju kada u matičnoj Austriji ne prezaju ni od čega.

Odgovor na ovo pitanje odmah su, nažalost ili na sreću, pružili zvanični podaci o vlasničkoj strukturi državnih lutrija u našem regionu. Brojevi koji se tamo mogu videti pokazuju da Graf godinama strateški kupuje udele, pa čak i cele državne lutrije zemalja jugoistočne Evrope, zbog čega je sada dodatno pojačana zabrinutost građana u vezi sa zakulisnim radnjama inostranih kompanija koje se odvijaju iza njihovih leđa.

Primer Grafovog plana za zgrtanje profita najočigledniji je u Albaniji, imajući u vidu da “Novomatik” tamo poseduje 100 odsto nacionalne lutrije, a slično stanje je i u Makedoniji, doduše ne sa tolikim udelom, u kojoj se sistematski onemogućava poslovanje legalnih privatnih priređivača.

Istraga pokrenuta protiv Grafa, Nojmana, Sidloa, Štrahea i njegove desne ruke i nekadašnjeg zamenika gradonačelnika Beča Johana Gudenusa, pokazala je da je Sidlo, zajedno sa članom Donjeg doma Parlamenta Austrije i nakratko finansijskim savetnikom Slobodarske partije Markusom Čankom i portparolom “Novomatik” grupe Bernardom Krumpelom, imao u zajedničkom vlasništvu firmu “Polimedia GmbH”, što takođe ide u prilog tezi o umrežavanju ljudi koji žele da vladaju industrijom igara na sreću.

Još jedan od dokaza da ne biraju sredstva za ostvarivanje tog cilja, bila je i informacija da je Sidlo pre ovog “unapređenja” bio finansijski direktor u kompaniji “Sigma investment”, koja je zapošljavala svega osmoro ljudi i ostvarivala godišnju dobit od 43.500 evra, dok je na čelo finansija koncerna “Kazino Austrija”, sa 4.200 zaposlenih i godišnjim prometom od četiri milijarde evra, došao bez ikakvog menadžerskog iskustva.

Sve ove činjenice verno su ilustrovale način na koji čelnici “Novomatika” vode svoju kompaniju, i ukazale na to na šta su sve spremni kada je u pitanju zgrtanje profita. Ono što su izgubili iz vida jeste da će u slučaju da se otkrije samo jedan od njihovih planova, ubrzo biti razotkriven i ostatak Grafove “ideje osvajanja tržišta”.

Tako su još jedan od delova koji se savršeno uklopio u “Novomatikovu” komplikovanu slagalicu bile i zakonske izmene u RS, na čiju opasnost su mesecima unazad ukazivali licencirani domaći priređivači, ali i građani – iako laici – svesni da su takva rešenja doneta isključivo na njihovu štetu. Budući da su tako nakaradni propisi morali biti u nečijem interesu, pažnju stručnjaka iz industrije igara na sreću lako je privukla činjenica da je novi zakon o igrama na sreću omogućio baš Narodnoj lutriji monopol na tržištu.

GRAĐANI U RS REŠENI DA UKINU POGUBAN ZAKON

Privatni priređivači iz RS okupljeni oko Udruženja ALPIS pokrenuli su građansku inicijativu za pravedno oporezivanje, koju je već prvog dana potpisalo više od 3.000 ljudi (ukupno oko 17.000), čime je u startu ispunjen uslov da njihov predlog uđe u skupštinsku proceduru. O rešenosti građana da se stane na put pogubnoj pravnoj regulativi, koja je omogućila uspostavljanje monopola na tržištu, procvat sive ekonomije i podstakla maloletničko klađenje, svedoči upravo broj u kom su podržali ovu inicijativu.

Hanke zahvalio Radojičiću na gostoprimstvu, sporazum o saradnji dva grada sredinom oktobra

BEOGRAD – Beograd i Beč potpisaće sredinom oktobra Sporazum o saradnji, što će omogućiti da se dodatno uveća broj projekata koji će se zajednički realizovati, najavili su danas gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i njegov gost, član Gradskog veća za finansije i privredu Beča Peter Hanke.

Radojičić je rekao novinarima da je sa Hankeom razgovarao o svim vidovima saradnje od privredne, preko implementacije koncepta “smart city” do one u oblasti kuture, sporta, ili organizacije zdravstvene službe.

“Beč je pre dve decenije imao slične probleme koje Beograd ima danas i modeli po kojima su oni rešili i unapredili kvalitet života građana mogu da nam posluže”, rekao je Radojicćić i dodao da je Beč ponosan na to kako je rešio problem upravljanja otpadnim vodama.

Podsetili su da je saradnja dva grada zasnovana na istorijskim sponama, ali i činjenici da u glavnom gradu Austrije živi i 110.000 ljudi srpskog porekla.

Peter Hanke u Beogradu: Beč veoma ceni naše srpske sugrađane i iz zahvalnosti njima nudimo da Beograd koristi naše znanje

Radojičić je rekao da se razgovaralo o svemu što može biti na korist Beograđana, ali i žitelja Beča, bez obzira što je glavni grad Austrije jedno od najboljih mesta za život u svetu.

Nakon sastanka koji je organizovala Kancelarija Beča u Beogradu, Radojičić i Hanke su rekli i da će u cilju realizacije dogovorenih projekata biti formirane i radne grupe.

Hanke je istakao da su gradovi najsnažniji zamajac za saradnju na evropskom kontintetnu, i da je zato važno negovati saradnju.

Dodao je da je to moguće ako se ljudi razumeju, a naši narodi i ljudi se, kaže, razumeju što potvrđuje i više od 110.000 ljudi srpskog porekla, koji danas žive i dobro se osećaju u Beču.

On je rekao da zajedno sa Privrednom agencijom Beča, koja se danas predstavila i “Eurokomom”, imamo dve veoma snažne ustanove pomoću kojih možemo dalje da razvijamo projekte u ekonomskom i privrednom domenu i društveno umrežavanje.

“Domeni poput stanogradnje, logistike, tretmana otpadnih voda, čine segmente koji mogu da se stave pod pojam ”smart city”, gde smo spremni da podelimo saznanja”, rekao je Hanke.

Hanke je Radojičiću zahvalio na gostoprimstvu koje je “ostavilo upečatljiv trag i utisak”.

“Bilo je impozantno čuti i videti šta se sve dešava u vašem gradu, rekao je Hanke i dodao da se raduje zajedničkoj budućnosti.

Peter Hanke u Beogradu: Beč veoma ceni naše srpske sugrađane i iz zahvalnosti njima nudimo da Beograd koristi naše znanje

Član Gradskog veća Beča zadužen za finansije, privredu, digitalizaciju i međunarodne odnose Peter Hanke ističe da Austrija podržava Srbiju na njenom putu u EU i da taj proces treba da bude intenziviran, te naglašava da je u Beograd doputovao da ponudi znanje glavnog grada Austrije.

Hanke, koji će danas imati razgovore sa zvaničnicima Grada, pre svega sa gradonačelnikom dr Zoranom Radojičićem, u izjavi za Tanjug kaže da je doputovao u Beograd sa porukom da je važno da gradovi sarađuju i da Beč i Beograd planiraju zajedničku budućnost.

Prema njegovim rečima, razvoj se odvija u gradovima Evrope i važno je da međusobno komuniciraju i dele znanje.

FOTO TANJUG/ TANJA VALIC

“Razlog moje posete je da jasno stavimo do znanja i ponudimo naše znanje, jer možemo da učimo jedni od drugih. Beč ima mnogo toga što može da pokaže”, objasnio je on i izrazio uverenje da će sigurno biti definisani zajednički projekti.

Hanke je istakao i značaj Bečlija srpskog porekla za glavni grad Austrije, navodeći da oni čine šest odsto stanovništva.

“Mi veoma cenimo naše srpske sugrađane i iz zahvalnosti njima nudimo da Beograd koristi naše znanje”, rekao je on.

Ukazao je da su Srbi veoma bitni i za razvoj privrede Beča i Austrije, pre svega kada je u pitanju stručna radna snaga, jer su oni dobro obrazovana radna snaga koja je potrebna Beču kao centru privrede.

Prema njegovim rečima, veoma je važno da oni ostanu u Beču, a ujedno ukazuje i da je radna snaga iz Srbije dobrodošla i u IT sektoru.

Hanke je juče predao opštini Žagubica vatrogasno vozilo, donaciju grada Beča, a nedelju dana ranije gradonačelnik Beča Mihael Ludvig Jabukovcu kod Negotina uručio je na poklon kola hitne pomoći.

Velika pomoć: Beč poklonio vatrogasno vozilo opštini Žagubica

S tim u vezi ističe da je Beču uvek čovek u središtu pažnje i da grad pomaže tamo gde taj čovek može biti ugrožen.

Velika pomoć za Jabukovac, gradonačelnik Beča predao vrednu donaciju

“Ova dva projekta smo realizovali u kratkom roku i oni su dobar primer šta podrazumevamo pod pomoći susedima. Mislim da možemo da nastavimo, ali ne radi se samo o vatrogasnim kolima i hitnoj pomoći, već je važno da obrazujemo ljude i delimo naše znanje”, rekao je on.

Podsetio je i da su austrijska preduzeća u Srbiji uložila više od dve milijarde evra, čime je Austrija među najvećim stranim investitorima.

“Vidimo da se Srbija odlično ekonomski razvoja. Privredni rast je veći nego u zapadnoj Evropi, a mi u Austriji i Beču se nalazimo na raskrsnici između istoka i zapada”, rekao je Hanke.

“Možemo da ponudimo usluge i znanje, ali i srpske firme pozvati da kod nas, na našem tržištu šire svoja poslovanja i započnu novu istoriju kompanije”, dodao je.

On je istakao da bi za Austrijance bilo veoma važno da Srbija postane članica EU.

“Bilo bi dobro i ispravno ako bi se proces proširenja na Sbriju intenzivno nastavio. Mi iz Austrije činimo sve da proces bude pozitivan i u svim odborima u Evropi se zalažemo za ulazak Srbije u EU”, zaključio je Hanke.

Afera “Ibica”, tužilaštvo odustalo od istrage protiv Štrahea

BEČ – Tužilaštvo za privredni kriminal i korupciju odustalo je od istrage o nelegalnom finansiranju stranke protiv bivšeg vicekancelara Hajnc Kristijana Štrahea i Johana Gudenusa, a u vezi s aferom “Ibica”.

Iz tužilaštva, međutim, ukazuju da je istraga u vezi pronevere i dalje u toku.

Tužilaštvo navodi da je nakon analize podataka odlučeno da se u vezi pojedinih prijava odustaje od pokretanja istažnog postupka.

Radi se pre svega o zahtevima za finansiranje partije.

Naime, Štrahe je bio prinuđen da se povuče iz politike i vlade nakon što su se pojavili video snimci sa Ibice od pre dve godine na kojima se čuje kako jednoj navodnoj rođaki ruskog milijardera nudi državne poslove za finansijsku podršku njegovoj stranci.

Tužilaštvo je zaključilo da u julu 2017. Štrahe nije bio na vlasti, te da tako državni poslovi nisu bili u njegovoj nadležnosti, pa ne postoji ni osnova za kvalifikaciju krivičnog dela.

Štrahe i Gudenus bili su tada poslanik i zamenik gradonačelnika Beča, te nisu mogli da utiču na dodelu državnih poslova.

FPO, nakon što je objavljena odluka tužilaštva, saopštila je da smatra da je istraga dokazala tvrdnje nekadašnjeg lidera stranke i njegovog tadašnjeg zamenika.

“Ovo je udarac u lice onima koji su želeli snimke sa Ibice da iskoriste za prljavu predizbornu kampanju”, poruka je iz te stranke.

Velika pomoć: Beč poklonio vatrogasno vozilo opštini Žagubica

Član vlade pokrajine i grada Beča zadužen za privredu, koji je zadužen i za vatrogasce, Peter Hanke predao je danas u Beču, zajedno s direktorom vatrogasne službe grada Geraldom Hilingerom, u ime glavnog grada Austrije vatrogasno vozilo opštini Žagubica.

Komandir vatrogasne jedinice i načelnik štaba za vanredne situacije u Žagubici Radiša Simeonović preuzeo je vozilo za koje je istakao da mnogo znači za tu srpsku opštinu.

“Raduje me što sam, neposredno pred posetu Beogradu, u Beču mogao da predam vatrogasno vozilo jednoj srpskoj opštini. Politička, ekonomska i kulturna saradnja Austrije i Srbije je za Beč, kao raskrsnice između istoka i zapada, posebno važna. Austrija je jedan od najvećih investitora u Srbiji i mnogi Srbi su proteklih decenija pronašli svoj novi dom u Beču. Zbog toga mi je bilo veoma drago što mogu da produbim odnose naše dve zemlje i predam vatrogasno vozilo Žagubici”, rekao je Hanke.

Preuzimanju vozila prisustvovali su ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić, predsednik opštine Safet Pavlović, savetnik predsednika opštine Živojin Trifunović, zamenik komandanta vatrogasnog bataljona Požarevac Mališa Tomić i vatrogasac iz Žagubice Sasa Simeonović.

Dobijeno vozilo omogućiće vatrogascima u Žagubici da se uhvate u koštac sa svakom vanrednom situacijom, rekao je Simeonović.

Inicijativu za dobijanje vozila pokrenuo je Trifunović, koji je istakao da je dobijeno vozilo od ogromnog značaja za opštinu Žagubica.

Posle predaje vatrogasnog vozila, koja je izvršena ispred vatrogasne jedinice “Am Hof” u centru Beča, član bečke vlade Hanke otputovao je u Beograd, gde će se sutra sastati s gradonačelnikom srpske prestonice Zoranom Radojičićem.

Beč: Čekanje gradskog prevoza u hladovini, “zelene stanice” novina u austrijskoj prestonici

Ovih dana u Beču su predstavljene prve zelene stanice javnog prevoza na pet različitih lokacija u gradu. Zelene stanice javnog prevoza su pilot-projekti bečkog gradskog preduzeća „Wiener Linien“ i trajaće jednu godinu, piše Dijaspora.tv.

Naime, pet autobuskih i tramvajskih stanica u Beču su prekrivene biljkama puzavicama koje na visokim letnjim temperaturama pretvaraju obične stanice u hladna zelena skloništa. Zasađene su pet metara dugačke puzavice, vrste Parthenocissus tricuspidata, poznate pod nazivom trolisna lozica.

Kako se radi o brzorastućim biljkama očekuje se da će one u vrlo kratkom vremenu pokriti čitavu stanicu svojim lišćem. Biljke se na stanice ne sade samo vertikalno već su postavljene i na njihov krov.

U prvoj fazi ovog projekta će se godinu dana testirati ukupno pet zelenih stanica, nakon čega, u slučaju da eksperiment bude uspešan, Wiener Linien planira da ozeleni i ostalih 2.200 autobuskih stanica u gradu.

Za sada su u pilot-projekte uključene samo nove stanice javnog prevoza jer stariji modeli, zbog statike i nagiba krova, ne dopuštaju sadnju biljaka na krovu, prenosi Dijaspora.tv.

Ako pilot projekat bude uspešan, zeleni dodatak bi bio planiran odmah u projektovanju i izgradnji novih stanica, tako da u budućnosti ne bi imale savijene krovove koji otežavaju sadnju biljaka.

Trenutno, problem je rešen namenskim ravnim držačima za biljke, koji su postavljeni na savijene krovove. Troškovi za ozelenjavanje jedne stanice košta do 5.000 eura.

Zelene stanice zasađene brzorastućim biljkama pružaju veći hlad i snižavaju temperaturu vazduha. Biljke će se napajati vodom iz tegli koje su postavljane na stražnjim stranama stanica i sadrže spremnike za vodu. Brigu o biljkama za vreme trajanja projekta vodiće bečka služba zadužena za zelenilo i parkove MA 42 – Wiener Stadtgärten.

 

Bečki Standard: Štrahe se divi ratnom zločincu Arkanu i zbog toga mrzi muslimane

BEČ – Bivši austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe očigledno je duž vreme bio pod uticajem ekstremnih nacionalista u Srbiji, sa kojim ga povezuje mržnja prema muslimanima, ocenjuje bečki dnevnik “Standard”.

Odnos nekadašnjeg lidera Slobodarske partije Austrije (FPO) sa Srbima i Srbijom našao se na meti kritike bečkog dnevnik “Standard”, koji se posebno bavio njegovom izjavom sa, pre dve godine, tajno snimanog materijala na Ibici, o Željku Ražnatoviću Arkanu kojeg je nazvao “kul tipom”.

List konstatuje da se Štrahe očigledno divi “srpskom ratnom zločincu” Arkanu, i da ga sa ekstremistima na Balkanu povezuje mržnja prema muslimanima.

“Standard” navodi da je kroz knjigu o aferi “Ibica” poznato šta je Štrahe govorio o Arkanu i da je očugledno već duže bio pod uticajem ekstremnih nacionalista u Srbiji.

List podseća da je Štrahe 2013. bio na koncertu Arkanove udovice Svetlane Ražnatović u Beču i da su srpski mediji preneli da je on poznat po “velikom divljenju” prema Srbima.

Predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko smatra da izjave Štrahea idu u prilog srpske vlade koja pokušava da izmeni istoriju i koja nikada nije odustala od nacionalizma.

“Arkan je bio ratni zločinac”, rekla je ona kritikujući da ekstremne stavove na Balkanu podržavaju i političari iz EU.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini osudio je izjave Štrahea u vezi sa Arkanom, istakavši da sigurno nije bio svestan posledica takve izjave.

“Treba samo pitati ljude koji su preživeli rat i pogledati relevantne dokaze i dokumentaciju. Oni su kristalno jasni”, dodao je on.

Neimenovani portparol Evropske komisije kazao je da su stavovi EU potpuno jasni po poznati, te da Štrahe očigledno ne zna ko je bio Arkan.

“Standard” je preneo da je Arkan već 1070-tih i 1980-tih bio tražen u zapadnoj Evropi za krađe i ubistva, da je bio ličnost koja je važila za ekstremno opasnu.

Njemu je, dodaje list, očigledno bilo lepo da druge zlostavlja, ubija i siluje, a njegova porodica je imala kontakt sa UDBA koja mu je uvek pomagala.

Takođe se navodi da je Arkan bio glavni bos mafije i šef navijača Crvene Zvezde, koji su poznati po spremnosti na nasilje.

Tokom rata, ukazuje “Standard”, Arkan je sa svojim “Tigrovima” pljačkao na ratištima, proterivao ljude, ubijao i silovao.

Štrahe, dodaje list, ne smatra samo Arkana “kul tipom”, već je negovao kontakt, očigledno na osnovu ideološke blizine, sa ekstremnim nacionalistima na Balkanu, a kao primer naveden je Milorad Dodik, koji prema dneniku, želi da uništi sopstvenu državu.

Prijateljstvo sa desničarskim ekstremistima na Balkanu prošle godine išla je tako daleko da je dozvolio da kao austrijski vicekancelar bude instrumentalizovan od strane službe.

“Standard” s tim u vezi podseća na intervju “Politici” u kojem je Štrahe rekao da je Kosovo deo Srbije, što je suprotno stavu austrijske vlade, ali odgovara stavu Srba.

List tvrdi da očigledno nije ni bio vođen intervju sa Štraheom, već da je informativne služba Ministarstva spoljnih poslova, te reči njemu “stavilo u usta”.

Uz originalni intervju “Politike”, u koji je “Standard” imao uvid, nalazi se konverzacija preko mejla u kojima je stajalo “šaljem ti originalni intervju na nemačkom sa Štraheom, koji smo dobili od iz Ministarstva spoljnih poslova”.

“Očigledno je Štrahe s tim u vezi, za vreme učešća u austrijskoj vladi, bio upravljan od strane stranog ministarstva spoljnih poslova”, konstatuje “Standard”. (Kraj) zmb/ivi

Austrijski list analizirao nasilje prema Srbima u Hrvatskoj

Austrijski konzervativni list Pres (Die Press) piše o nizu nasilnih incidenata prema Srbima koji su se proteklih dana dogodili u Hrvatskoj.

Pod naslovom “Orgije premlaćivanja srpske manjine u Hrvatskoj” Pres opisuje napad na kafić kraj Knina u kom su gosti gledali utakmicu Crvene zvezde, prenosi Index.hr.

“Batinaši su došli u tami i zamaskiranih lica”, navodi Pres te dodaje kako je demoliran ceo kafić, a gosti pretučeni palicama, bocama i šakama, među njima i maloletnici.

“Pet ljudi je završilo u bolnici”, navodi list i citira vlasnika kafića koji kaže da su napadnuti jer su gledali utakmicu Crvene zvezde i jer su Srbi. Smatra se da je napad organizovan.

“Četvrt veka nakon kraja rata u Hrvatskoj se šire vesti o napadima na pripadnike srpske manjine”, piše Pres i dodaje da je nedavno napadnut i gostioničar koji je odbijao da pusti pesme Marka Perkovića Tompsona. Napala su ga tri mladića.

Broj Srba se u Hrvatskoj od 1991. znatno smanjio

Pres podseća i na napad na sezonce na Braču, kao i pokušaj linča vaterpolista Crvene zvezde na splitskoj Rivi.

“Prema popisu stanovništva iz 2011. u Hrvatskoj je ostalo samo još 186.000 ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi: njihov udeo u ukupnom stanovništvu se od izbijanja rata 1991. do danas smanjio s 12,2 posto na 4,3 posto”, navodi list i dodaje da su “uprkos sve manjem broju Srba, oni proteklih godina u ovoj članici EU-a sve više izloženi fizičkim i verbalnim napadima”.

Pres: Za vladu su to “pojedinačni slučajevi”

Za vladu su to “pojedinačni slučajevi”, dok predstavnici manjina i mediji smatraju da je to “odraz nacionalističkog skretanja udesno i povećanja netrpeljivosti u hrvatskom društvu”, navodi list.

Premijer Andrej Plenković ističe da je oštro osudio najnovije napade, ali da i dalje smatra kako je reč o “delima pojedinaca”, koja ne reflektuju društvenu klimu. Predstavnik srpske manjine Milorad Pupovac ipak smatra da neki žele iz Hrvatske da proteraju preostale Srbe.

Austrijski ministar odbrane šokirao svojom izjavom o stanju u vojsci

Ministar odbrane Austrije Tomas Štarlinger upozorio je da vojska više nije u stanju da štiti građane, samo par nedelja nakon što je izazvao žestoke reakcije javnosti predlogom da se, zbog nedostatka sredstava, ukine prikaz Vojske Austrije na Dan državnosti 26. oktobra.

Ministar u ekspertskoj vladi ukazao je da vojska već sada ne može da se odbrani od sajber napada, kao i da više nije moguća dalekosežna zaštita kritične infrastrukture.

U Austriji mnogi vlasnici restorana, marketa odbijaju plaćanje karticom, a ovo je razlog

Plaćanje gotovinom u austrijskim je restoranima gotovo jednako nezaobilazno kao i bečka šnicla ili štrudla od jabuke.

Austrijanci razmišljaju o tome da ga proglase svojim ustavnim pravom.

U vreme virtuelnih valuta i mobilnog plaćanja, unošenje takve odredbe u ustav možda se čini pogrešno.

Ali upravo to je ovog meseca predložila konzervativna stranka OeVP (Austrijska narodna stranka) bivšeg kancelara Sebastijana Kurca, koji vodi kampanju za reizbor na narednim izborima.

“Korišćenje gotovine temeljni je uslov samostalnog života”, smatra bivši 32-godišnji kancelar.

Daleko od toga da je dočekan sa skepticizmom, predlog je omogućio krajnje desnoj Slobodarskoj stranci (FPOe), koja je s Kurcom vladala do maja, da podseti da je upravo ona prva predložila ustavni amandman za zaštitu plaćanja gotovinom.

Socijaldemokrate su podigle lestvicu zatraživši postavljanje više bankomata na selu i ukidanje naknada za isplatu gotovine koje traže neki operateri.

Ali zagovornici gotovine nisu ograničeni samo na ruralna područja.

U Beču, glavnom gradu i popularnoj turističkoj destinaciji, mnoge radnje, kafići i restorani odbijaju plaćanje karticama.

“U Austriji se mentalitet sporo menja”, rekla je Viktorija, tridesetogodišnjakinja koja radi u restoranu u centru grada Veinšhenke koji poslužuje hamburgere klijentima koji se odmah na ulazu upozoravaju da primaju samo gotovinu.

Kada je reč o napojnicama, gotovina je takođe bolja od kartica, dodaje.

Mlada žena kazala je da i ona radije plaća gotovinom “koja ne ostavlja traga”.

Sfera privatnosti

Profesor finansijskog prava Werner Doralt kazao je da je Austrijancima jako stalo do zaštite njihove privatnosti.

“Ako kupujem i oni zabeleže (preko kartičnog plaćanja) količinu alkohola koju kupujem, to je mešanje u moju privatnost”, rekao je profesor emeritus s Bečkog univerziteta.

Po istraživanju Evropske centralne banke (ECB), 67 odsto ukupne vrednosti kupovine u Austriji 2016. bilo je plaćeno gotovinom, a u Holandiji 27 odsto. Slično je i u Nemačkoj, još jednoj zemlji gde je gotovina kraljica – 55 odsto.

Stručnjak za ekonomsku psihologiju, profesor Erik Kirchler smatra da Austrijanci i Nemci zbog svog iskustva s autoritarnim režimima imaju izraženiju svest o pretnji države kada postane svemoćna.

“U takvim okolnostima, efikasnost javnih institucija postaje opasnost”, kazao je.

S tom teorijom slaže se Filip Klos, vlasnik kafića-restorana u centru Beča. On gotovinu smatra osnovnim uslovom svoje “slobode”, rekao je.

U jelovnicima njegovog lokala piše: “Bez gotovine postajemo potpuno ranjivi. Totalitarna država imala bi nad nama neograničenu moć.”

Šilinzi pod madracima

Po nedavnom ispitivanju banke ING provedenom u 13 evropskih zemalja, Australiji i SAD-u, Austrijanci su najsuzdržaniji prema ideji napuštanja plaćanja gotovinom. Samo ih 10 odsto to smatra prihvatljivim, u odnosu na prosečno 22 odsto u drugim evropskim zemljama.

Drugi dokaz te privrženosti koja vuče korene iz davne prošlosti je to što gotovo 18 godina nakon uvođenja evra mnogobrojni Austrijanci i dalje kojekuda pronalaze šilinge, staru nacionalnu valutu. Austrija spada među mali broj zemalja evrozone koja i dalje staru nacionalnu valutu menja u evro.

I ovoga je leta autobus Nacionalne banke Austrije obilazio zemlju nudeći tu uslugu. Ove godine tako je prikupljeno gotovo 19 milona šilinga što odgovara 1,38 milijuna evra.

Međutim, unošenje prava na plaćanje gotovinom u ustav, kako priželjkuju konzervativci, imalo bi samo simboličku vrednost, tumače stručnjaci. Austrija je članica evrozone i Europska centralna banka (ECB) ima poslednju reč kada je reč o monetarnoj politici.