Kanađanin a album nazvao “Balkan”, “zaljubio” se u njega, a prijateljstva iz Beograda i dalje neguje (FOTO, VIDEO)

Lista muzičara koji su inspiraciju za svoja dela pronašli u našem podneblju je velika. Počevši od Dejvida Bouvija, preko Šedovsa, Spotniksa, Četa Etkinsa, hevi metal grupe Sabaton, pa do muzičara iz Kanade, Dena Boknera, koji je Balkanu posvetio čitav album.

Bokner, koji je rođen 1978. godine, već dugo se nalazi na svetskoj muzičkoj mapi. Iako ga žanrom najčešće vezuju za indi-rok, on godinama eksperimentiše sa raznim zvukovima. Publici je postao poznat po nastupu sa grupama Atlas Strategic, Wolf Parade, Handsome Furs, Divine Fits i poslednjem u nizu, Operators, u kojem sarađuje sa devojkom iz Makedonije koja nastupa pod umetničkim imenom “Devojka”. Upravo ta saradnja, kao i serija koncerta grupe Operators u zemljama regiona, poslužila je kao razlog da našoj publici predstavimo rad ovog talentovanog Kanađanina.

#tbt to last month when we got to play the awesome @meetfactory in Prague! If you missed it don’t worry cuz we’ll be back September 6! For info/tix/other tour dates check out the link in bio!

Gepostet von Operators am Donnerstag, 22. August 2019

U ekskluzivnom intervjuu za “Blic”, Den nam je pored najave za koncert u Beogradu koji je rezervisan za nedelju (1. septembar) u prostoru Elektropionira sa početkom u 20.30 sati, otkrio odakle potiče njegova ljubav prema Balkanu, koji su autori uticali na njegov rad, kako je došlo do saradnje sa “Devojkom”, ali i koji su to bendovi sa prostora bivše Jugoslavije koji su ostavili odličan utisak na njega.

Kako bi opisao svoju muziku i koji su bendovi uticali na tvoje muzičko stvaralaštvo?

“To je neka fuzija psihodeličnog post-panka i elektronskog popa. Prvi bendovi koji su me zainteresovali za muziku van okvira slušanja radija, bili su Metalika i Dipeš mod. Iako se moj muzički ukus menjao godinama, uvek je postojao balans između muzike odsvirane na gitari i elektro popa. To je bila neka konstanta. Na ovom albumu, Devojka i ja samo izvlačili inspiraciju iz albuma Dazl šips, grupe OMD, Krauntorka, ženskih grupa iz šezdesetih godina, sa audio kaseta, kao i iz Jugoslovenskog “novog talasa”, gde je jedan od začetnika bila i beogradska scena”.

Spomenuo si Devojku, muzičarku iz Makedonije. Kako je došlo do vaše saradnje?

“2010. godine sam nastupao sa svojim starim bendom Handsom furs u Skoplju, ona je nastupala pre nas i naprosto me je, žargonski rečeno “oduvala” svojim performansom. Nekoliko godina kasnije, u Kaliforniji, povezali smo se ponovo i počeli smo da zajedno radimo na prvom albumu Operatorsa. Ona je jedan od najintuitivnijih fluidnih muzičara sa kojima sam radio ikada i jedina osoba kojoj verujem u tolikoj meri da zajedno radimo aranžmane i pišemo tekstove za pesme. Za mene, njen solo rad je Linčov svet progonjenih Amerikanaca i ledenih sinteza. Slušajući njenu muziku vi ste “ubačeni” u eru u kojoj se stvarala najbolja američka pop muzika. U Operatorsima, ona je okosnica. Bubnjevi, zvuk, sintisajzer, dizajn zvuka, aranžmani, sve ona radi. Definitivno najbolji partner za pisanje tekstova kojeg sam ikada imao”.

Vaš novi album je inspirisan Jugoslavijom i Balkanom u velikoj meri. Kako je došlo do toga?

“To je album utopije i sećanja. Ideja je da možete da preživite neku eru, bilo da je ona bila bolja ili gora od onoga kakva je zapravo bila. Mnogo mojih prijatelja sa Balkana, odnosno, sa prostora bivše Jugoslavije imaju konfliktna sećanja na Titovo vreme. Na mnogo načina, gledajući to spolja, Jugoslavija je bila utopistički projekat 20. veka. O tome najbolje govori čista količina kvalitetne umetnosti, arhitekture, filma, literature i muzike nastalih u tako kratkom vremenu. Devojka i ja smo izvukli mnogo iz Jugoslovesnkog filma i muzike dok smo pisali ovaj album. Želeli smo da stvorimo zamagljeno sećanje na eru koja je bila samouverena i uverena u svoju veličinu”.

Koliko znate o Balkanu i Srbiji? Kakvo iskustvo nosite iz pređašnjih nastupa u regionu?

“Bio sam student politologije i istorije pre nego što sam sve to odbacio i posvetio se poslu muzičara. Dok sam još studirao, moj glavni fokus je bio prelazak iz socijalističkog u kapitalistički ekonomski sistem u zemljama bivšeg istočnog bloka. Što se tiče Beograda, prvi put smo se upoznali u jesen 2007. godine, kada smo ovde imali nastup. Upravo taj nastup je promenio moje mišljenje o ex-komunističkim zemljama, pošto sam kroz život u gradu, poznanstva, druženja sa ljudima koji su tu živeli i odrasli, shvatio da je sve što su nas učili na univerzitetu, neoliberalna propaganda. Zaljubio sam se u Balkan na toj turneji, a stvorio sam i prijateljstva koja negujem i danas. Od tada do danas nastupao sam u Beogradu, Zagrebu, Dubrovniku, Prištini, Ljubljani, Skoplju, Bitolju, Sarajevu, Podgorici.. Znam da smo nastupali u još nekim gradovima ovde, ali sam im zaboravio imena. Naučio sam više o Balkanu kroz putovanja kombijem, nastupima i upoznavanju sa ljudima, nego što su nas učili četri godine na univerzitetu”.

U Kanadi živi veliki broj ljudi sa podneblja Balkana. Kako Kanađani gledaju na njih?

“Izvan okvira zajednice u dijaspori mislim da je opšti stav iskrivljen. Da budem potpuno iskren, neoliberalna propaganda koja se sprovodila devedesetih zaista je oštetila sveukupni pogled na vaš region, a nažalost ta slika i dalje nije izbledela. Glavni deo krivice se može naći u oslanjanju kanadskih medija na američke. Sa druge strane, svako ko je imao kontakt sa ljudima odavde koji žive u dijaspori, zna šta se sve izdešavalo. Kafe “Sarajevo” u Montrealu, koji nažalost više ne radi, bilo je savršeno mesto da se lokalni muzičari upoznaju sa balkanskom hranom i muzikom. Naravno, i sa pićem”.

Da li si upućen u rad muzičkih grupa sa naših prostora i imaš li možda nekog omiljenog izvođača ili grupu?

“Da, naravno. Veliki sam fan jugoslovenskog novog talasa. Neverovatno mu je to što je Balkan stvorio toliko sjajnih naprednih bendova u tako kratkom periodu. Naginjem više ka sint pank i post pank bendovima, poput Idola i Parafa, ali moja omiljena grupa sa ovih prostora je definitivno Azra. Čak sam, tamo neke 2010. godine u Skoplju i tetovirao “Ravno do dna!” i nikada se nisam pokajao”.

Koja je tvoja poruka svima onima koji će doći na nastup u Beogradu? Koji gradove još obilazite tokom turneje?

“Želim samo da kažem da smo veoma uzbuđeni što ćemo svirati u Beogradu. Lično, to mi je jedan od omiljenijih gradova na svetu i uvek sam nestrpljiv da se vratim u njega. Moj prijatelj Kepa je spremio miksove retkih izdanja Jugotona koje puštati pre našeg nastupa, tako da pozivamo sve da dođu i ranije u prostorije Elektropionira. Nakon koncerta u Beogradu, idemo u Ljubljanu, Rijeku i Zagreb”.

Početak koncerta grupe Operators je zakazan za 1. septembar od 20.30 u prostorijama kluba Elektropionir. Sudeći po Denovim rečima, ali i po preslušanoj muzici, sve one koji se budu našli na nastupu ove grupe, očekuje sjajna atmosfera i zabava.

“Nije samo malina zaštitni znak Srbije”, požeške “šitaka” pečurke osvajaju Aziju

Uzgajanje šitaka pečuraka počeli su zbog njihove lekovitosti, ali kažu da im je ovaj, u početku dodatni, posao prerastao u delatnost od koje može da se zaradi i veoma lepo živi. Dragana Bralović se sa svojom porodicom iz sela Gorobilje, u okolini Požege, već dugi niz godina bavi organskim uzgojem ove vrste pečuraka.

“Šitaka je značajna za imunitet i tu je ljudi i najviše koriste, ali može dosta da pomogne i kod malignih bolesti jer sadrži lentinan i praktično sprečava širenje malignih ćelija. Pomaže i održavanju krvne slike, kao i ljudima koji imaju problema sa želucem ili teško varenje”, navodi Dragana u razgovoru za “Blic Biznis”.

Gazdinstvo Bralović proizvodi mesečno oko jedne tone svežih ili 100 kilograma suvih šitaka pečuraka. Draganina ideja je da počne saradnju sa što više kooperanata, jer smatra da može da napravi ozbiljan krug ljudi koji bi proizvodili pečurke. Kako kaže, “nije samo malina zaštitni znak Srbije”.

“Zaokružili smo ceo proizvodni proces, od samog pravljenja supstrata na našem imanju, koji nakon 40 dana ide u tunel, a odatle se nastavlja deo prorastanja i ubiranja plodova. Na kraju se pečurke vraćaju na pakovanje u staklene ili keramičke posude”, ističe naša sagovornica.

Ona navodi da je cena kilograma sveže šitake oko 1.200 dinara, a suve (rezane i u prahu) 50 do 60 evra.

Porodična manufaktura

Sama ideja o gajenju pečurke je ideja Draganinih roditelja koji su tražili neki dodatni posao, a kasnije su im se pridružile i Dragana i njene dve sestre. Jedna je pravnik, živi u Čačku i pomaže uglavnom pravnim savetima, a druga je u Beogradu i ona je na neki način marketing menadžer.

“Počeli smo 1999. godine, ali kada je krenulo bombardovanje morali smo da ispraznimo tunel u kome radimo, koji se nalazi na magistralnom putu Požega-Užice, pošto ga je zauzela vojska. Nakon toga smo ponovo morali da sredimo prostor i tada smo zaključili da smo već nekako prerasli šampinjone koje smo gajili u početku”, objašnjava Dragana i dodaje da su im tada i porasli apetiti.

Naime, želeli su da rade nešto novo i da pokažu da u Srbiji može da se gaji nešto veoma zdravo, poput šitaka pečurke.

Bralovići poseduju sertifikat organske proizvodnje za domaće i inostrano tržište, koji je trenutno u fazi resertifikacije, a Dragana objašnjava da je kod organskog uzgajanja šitake najznačajnije da nema nikakve hemije. Ovoj vrsti pečurke je potrebna zdrava okolina, a tunel u kome se odvija proces prorastanja supstrata i ubiranja plodova je veoma povoljan prostor za uzgajanje.

“Kada smo prešli na šitaku, shvatili smo da nam je ovo odlično mesto jer nema zagađivača, možemo da obezbedimo veštačku svetlost koja joj je potrebna, a imamo i prirodnu vlagu. Po potrebi moramo da zagrevamo, ali zato nema potrebe za hlađenjem”, ističe naša sagovornica, uz napomenu da je tunel dugačak 220 metara podeljen u tri dela, kako bi imali kontinuitet tokom cele godine.

Prema nekim računicama, Bralovići su u proteklih 20 godina uložili oko milion evra u razvoj posla. Dragana kaže da nije bilo lako, jer su svaki izazov morali sami da prevaziđu i nisu koristili nikakvu vrstu podrške ili subvencija. Ona smatra da su uspeli zahvaljujući dobroj ideji, upornosti i samouverenosti – “neki kažu i tvrdoglavosti”.

Zadovoljna je dosadašnjim radom, ali ima ambiciju da ozbiljno proširi posao i osvoji tržište van Srbije.

“Ostvarila sam saradnju sa poslovnim partnerom koji je u Kini i naša zamisao je da šitake plasiramo na tržište Azije, gde on već ima pristup. Optimista sam, imajući u vidu da mi radimo na hrastovoj piljevini i da su lekovita svojstva naše šitake znatno iznad kineskih”, zaključuje sagovornica “Blic Biznisa”.

Najavljena gradnja najšireg auto-puta u Srbiji, Moravski koridor biće “pametan”

BEOGRAD – Moravski koridor Preljina-Pojata ne samo da će biti specifičan po tome što će na 112 kilometara imati 139 objekata, 85 mostova, 10 petlji, moderne optičke kablove i “pametno” upravljanje saobraćajem već i zato što će biti najširi autoput u Srbiji, sa širinom traka od ukupno 30 metara, rekli su danas Tanjugu stručnjaci uključeni u taj projekat.

“Ovaj autoput izdvaja se u odnosu na ostale zato što se projektuje po poslednjim standardima. To će biti koridor širok 30 metara, sa širim ivičnim trakama nego sadašnji autoputevi u zemlji. To će biti najširi koridor koji je u Srbiji napravljen”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica.

Taj koridor će uskoro početi da gradi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka i povezaće dva velika koridora, Koridor 10 i autoput “Miloš Veliki” (Koridor 11), naveo je Poledica.

Kako kaže, autoput će povezati unutrašnost Srbije, najznačajnije gradove u srcu Srbije, ali će imati i značaj za tranzitni saobraćaj.

Povezaće direktno najmanje pola miliona ljudi koji žive na tom području trasom Čačak, Kraljevo, Vranjčaka Banja, Trstenik, Kruševac, Stalać i Chićevac.

“Ovaj koridor imaće 10 petlji na trasi i svaka od njih biće potencijalna lokacija za gradnu logističkih centara i industrijskih parkova. Pored izgradnje koridora, taj projekat imaće još dve ogromne komponente. Prva je regulacija toka Zapadne Morave i svih njenih pritoka”, rekao je Poledica.

Objašnjava da je poslednjih decenija i godina Zapadna Morava usled velikih kiša plavila okolno područje i da će sada to sve biti zaštićeno.

Autoput će, prema njegovim rečima, odgovarati najnovijim standardima u oblasti vodozaštite.

Treća komponenta je izgradnja telekomunikacinog koridora duž autoputa koja podrazumeva najsavremenije optičke i digitalne kablove, stanice za besplatan vaj-faj internet, najmodernije upravljanje saobraćajem na autoputu, tzv. inteligentne transportne sisteme i drugo, tako da će svi učesnici imati najave šta se dešava na putu, na primer, da li ima zastoja i potrebe da se preusmeri saobraćaj.

Građani će dobiti “pametan autoput”, a bezbednost će biti na prvom mestu, naglasio je Poledica.

Pomoćnik ministra za sektor urbanističkog i prostornog planiranja Ðorđe Milić naglašava da je Moravski koridor primer dobre prakse planiranja i izgradnje i da je kod tog projekta sasvim drugačiji pristup.

“Mi ovih dana završavamo Prostorni plan područja posebne namene i imali smo javnu raspravu i uvid, sada ćemo razmotriti sve primedbe građana. Imaćemo spremnu plansku dokuementaciju”, rekao je Milić.

Navodi da Moravski koridor povezuje dva važna koridora i da čini osnovinu razvoja za važne srpske gradove.

“U širem kontekstu, pošto se planira i autoput do Sarajeva, od Požege prema Užicu, možemo da gledamo na taj autoput kao na osovinu razvoja od Užica do Kruševca, gde je potrebno izvršiti reindustrijalizaciju”, rekao je Milić.

Digitalni koridor je, kaže, termin koji je korišćen za taj autoput zato što će građani pored transportne dobiti i telekomunikacionu, odnosno elektronsku infrastrukturu.

“Koridor će biti opremljen savremenim elektronskim komunikacijama i pružaće sve informacije u realnom vremenu šta se dešava na auto-putu. Takođe, ta infrastrutkura biće korišćena i za druge svrhe, tako da će i drugi korisnici moći da se priključe. Čitav taj potez od Čačka do Kruševca dobiće bolje telekomunikacione veze, tako da se ovaj koridor integralno planira i tako će se i razvijati”, naglasio je Milić.

Dekan Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović rekao je da je za fakultet od izuzetnog znacaja što ima priliku da od početka do kraja učestvuje u projektovanju i izgradnji Moravskog koridora.

“Želimo da budu kvalitetno urađeni svi istražni radovi. Da nas, na primer, ne iznenadi ukrštanje autoputa s lokalnim i magistralnim putevima, niti da nas iznenadi pruga, niti jezero zbog divlje eksploatacije šljunka, klizište i slično”, rekao je Kuzmanović.

Najavio je da će Građevinski fakultet ponuditi sav svoj potencijal i izrazio uverenje da će taj autoput biti na ponos Srbije.

Ocenio je da Moravski koridor otvara mogućnost razvoja privrede i turizma i da će mnogo olakšati saobraćaj ljudima tog dela zemlje.

“Za fakultet je izazov da učestvuje, već smo razgovrali s Behtelom i fakultet može da pruži kompletnu ekspertsku podršku, imamo akreditovane laboratorije koje mogu da učestvuju u kontrolnim ispitivanjima i možemo da radimo tehničku kontrolu kompletne dokumentacije”, kazao je Kuzmanović.

Kako je rekao, Moravski koridor treba pomalo da liči na Moravu, da “malo meandrira, ali i da prati i bude kičma Srbije, koja će povezati dve strane”.

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević je naveo da je regulacija Morave i pritoka u okviru Moravskog koridora deo ukupnog ulaganja u vodni saobraćaj koji danas iznosi više od 380 miliona evra i podsetio da se ulaže ne samo u Zapadnu Moravu već i u Dunav, Savu, Tisu i druge reke, luke, da se radi prevodnica na Ðerdapu 1, da će se za dve godine raditi i prevodnica na Ðerdapu 2…

“Sada je došla na red i Morava u okviru ovog autoputa. Projekat Moravskog koridora ima dva osnovna cilja kada je o tome reč. Da sprečimo negativne efekte izgradnje na sliv voda, a drugi da podignemo nivo zaštite od poplava, kako se ne bi dešavalo ono što je bilo prethodnih decenija, a to su redovna izlivanja Zapadne Morave i plavljenje ne samo poljoprivrednih parcela već i kuća”, naglasio je Kovačević.

Konzorcijum “Behtel-Enka” jedini je dostavio ponudu na javnom pozivu za strateškog partnera za izgradnju Moravskog koridora.

Naš glumac u filmu sa Edijem Marfijem, poverena mu jedna od glavnih uloga i za njega će uskoro čuti ceo svet (FOTO)

Mladi glumac Aleksandar Filimonović, koji već četiri godine gradi karijeru u Los Anđelesu, ovih dana je došao u Beograd da napuni baterije i da se pripremi za nove poslovne izazove.

Glumac koga publika pamti po ulogama u ostvarenjima “Montevideo, bog te video”, “Ubice mog oca”, “Ravna gora” “Selo gori, a baba se češlja”, “Beli lavovi” sa nestrpljenjem očekuje američku premijeru Netfliksovog filma “Dolemite Is My Name”, u kome je glumio rame uz rame s Edijem Marfijem i Veslijem Snajpsom, koja bi trebalo da se dogodi u oktobru mesecu.

“U filmu “Dolemite Is My Name”, koji je baziran na istinitoj priči, tumačim lik Džozefa Biharija, legendarnog producenta, najmlađeg brata porodice Bihari, koji je pun entuzijazma nalazio nove talente. Džozef je otkrio i Bi Bi Kinga, a susreo se i sa Rudijem Rejom Murom. Drago mi je što sam imao zajedničkih scena sa Edijem Marfijem i priznajem da uopšte nisam imao tremu jer sam na ovu šansu čekao godinama”, govori Aleksandar.

“On je toliko normalan i ljubazan čovek, koji se uopšte ne ponaša kao zvezda. Odmah smo se profesionalno skapirali i lepo smo se ispričali i van snimanja. Edija sam upoznao i sa mojom mamom Ljiljanom, koja je jednog dana došla na set. Rekao mi je da se i njegova mama zove Lilijan. Lepo samo se družili, a ja sam mu zahvalan što je baš meni pružio šansu (jer je bio i jedan od producenata) da glumim sa značajnim imenima, i to pozitivca, Amerikanca, a ne ruskog teroristu. Moje reči su ga baš dirnule i poželeo mi je mnogo uspeha i sreće u životu i radu”, priča za “Blic TV magazin” Filimonović.

Naš umetnik ima reči hvala i za Veslija Snajpsa, za koga kaže da je izuzetno nasmejan čovek i pored svega što je prošao u životu.

“On je višestruki majstor borilačkih veština i nosilac je crnog pojasa peti dan u karateu, tako da smo se tu našli i pričali o tome. Čak je zakačio našu fotku na svoj instagram profil. Koliko god su oni bili zauzeti, svi su me maksimalno ispoštovali i posvetili mi pažnju”, priča Aleksandar.

Zanimljivo je da je Aleksandar odbijao sve ponude da igra negativce, tj. „loše Srbe“.

“Nijednu takvu ulogu nisam prihvatio i ne kajem se zbog toga. Sećam se da sam, kada su mi prvi put ponudili ulogu srpskog ratnog zločinca u većoj seriji, bez ikakvog razmišljanja odbio. Jeste da mi se steglo srce i da sam mislio da će mi posle toga biti zatvorena mnoga vrata jer će smatrati da izvolevam. Međutim, oni su ispoštovali moje mišljenje. Da se razumemo, ja ne želim da tumačim samo pozitivce, ali ne želim političko pljuvanje”, tvrdi glumac.

Dok je studirao glumu u Njujorku, Aleksandar je imao pomoć roditelja, ali radio je i kao konobar, u obezbeđenju, vozač Ubera…

“Jednom sam vozio gospođu koja je slomila ruku. Odvezao sam je do Urgentnog centra, ali bilo je zatvoreno. Pošto sam bio u spasilačkoj službi, pitao sam je da joj pogledam ruku. Dok sam je fiksirao, setio sam se da vatrogasci imaju stalno prisutnog doktora koji može da pomogne. Ona mi se non-stop zahvaljivala na pomoći. Mesec dana kasnije pozvala me je i zamolila da dođem do njenog supruga i nje u Malibu, da mi se još jednom lično zahvale. Kada sam pozvonio na vrata, izašao je Tom Peti, kantautor, gitarista i muzički producent, legendarni roker čiju sam muziku obožavao. Saznao sam da je on suprug žene kojoj sam pomogao. Tada mi je ponudio posao – da budem njegov asistent. Par meseci sam radio s njim, ali je on iznenada preminuo. Družili smo se i bio je divan čovek”, otkriva glumac.

Aleksandar uvek ističe da njega nikada ne mogu da kupe čari Holivuda, jer on voli Srbiju. San mu je da profesionalno uspe u Holivudu, ali da živi u svojoj zemlji.

“Hoću da uspem pošteno ili da umrem pokušavajući. Život prođe, a prave vrednosti ostaju. Večito sam dete, pravi Petar Pan. Imam tu energiju da svakom pomognem i da isterujem pravdu”, kaže Filimonović.

“Tuđi hleb je uvek tuđi za prvu generaciju, današnja emigracija beži glavom bez obzira i nikakav “ajvar” ih neće poljuljati”

“Neprestani odlasci mladih iz Srbije su najveća strahota i sramota za nas”, rekla je proslavljena glumica Nataša Ninković za Nedeljnik povodom filma “Ajvar” u kom igra jednu od glavnih uloga.

Skoro da nema crvenog tepiha kojim Nataša Ninković nije prošetala ovog leta. Povoda za intervju je bilo mnogo, ali nestrpljenje publike da vidi novo ostvarenje domaće kinematografije nazvano “Ajvar” bilo je tema ovog razgovora.

U filmu Vida (Nataša Ninković) i Bane (Sergej Trifunović) igraju bračni par koji već duže vreme živi u Stokholmu. Njih dvoje imaju uspešne karijere u Švedskoj i za praznike dolaze u Srbiju, gde se u poznatom okruženju odvija uigrana koreografija koja se mnogo puta ponovila u njihovim gastarbajterskim životima. Ovog Uskrsa se taj zid ćutanja ruši.

Rediteljka ovog filma je Ana Maria Rossi, koja je sa Majom Todorović napisala i scenario. Pored Nataše Ninković i Sergeja Trifunovića u filmu “Ajvar” igraju i Miodrag Krstović, Pavle Pekić, Gordan Kičić, Igor Borojević, Aleksandra Janković, Vesna Čipčić, Ivana Šćepanović, Paulina Manov, Branka Petrić, Srđan Miletić, Mirko Vlahović i drugi.

Nataša Ninković u Švajcarskoj u društvu kolege

S obzirom na to da je ajvar iz naslova filma asocijacija na “emigraciju”, šta mislite o tim hordama mladih ljudi koji su ajvar zamenili nekim specijalitetima sa severa Evrope ili nekim burgerima u Americi?

To je najveća strahota i sramota za nas. Pošto imam dosta kontakata sa našom dijasporom, po celom svetu, bez obzira na te “specijalitete”, nostalgija za ajvarom retko jenjava… I tuđi hleb je uvek tuđi za prvu generaciju… Ali od druge, već se sve menja. Tako je bilo nekad. Ova današnja emigracija beži glavom bez obzira i nikakav “ajvar” ih neće poljuljati.

Direktan partner u filmu vam je Sergej Trifunović, inače kolega sa klase. Njegova “sledeća” uloga bila je uloga lidera jedne od opozicionih stranaka, kako doživljavate njegov potez?

Ja lično nikad tako nešto ne bih uradila. Mislim da je to polje političara, ne samo po profesiji nego i u duši. Jedan umetnik retko kad preživi taj svet, a da ne izgubi sebe. Međutim, Sergej ima neverovatnu energiju i snagu, i ako je to njegova potreba, neka pokuša.

IZAZOV: NATAŠA Ninković kakvu NIKADA nismo videli, pogledajte kako izgleda kao MADAM! (FOTO)

Ranije ove godine odigrali ste i ulogu Sofkine majke u “Nečistoj krvi”. Povodom te predstave, rekli ste da se “život svodi na: ja moram, ja treba ovo da uradim, od mene se očekuje ovo”. U kojoj meri se, i van ove drame, naši životi svode na to što ste rekli?

Sve što nalaže lepo vaspitanje u tom smislu, šta treba, šta je uljudno i podrazumeva empatiju i osećaj za drugog je, naravno, poželjno! A kada čovek dozvoli da bude žrtva sredine u kojoj živi, žrtva statusa, svojih slabosti, kompromisa – to je dobrovoljna robija, kavez iz kojeg se retki izvuku.

Jedna ste od ličnosti u monografiji “Ikone stila”. Šta je danas mera životnog stila?

Ne postoji parametar “mere”. Ona je individualna. Kad čovek stoji iza sebe i svoje ličnosti, ima integritet i dosledan je u tome što “jeste”, to već postaje stil.

Hej Jugosloveni, da li se sećate ovoga? (FOTO)

Generacije Jugoslovena dobro pamte stvari koje su obeležile te godine – modele obuće i odeće, fiksne telefone koje smo svi imali iste širom bivše nam zemlje, dizajn ambalaže omiljenih slatkiša…

Dovoljan je samo jedan pogled na neku od starih fotografija, pa da se izazove seta i nostalgični osmeh na licu. Mi smo rešili da vas podsetimo ne ponešto od onoga što budi uspomene na davno prohujalo vreme života u SFRJ.

Nova školska godina samo što nije počela, a sećate li se šta smo svi najviše voleli tokom školovanja? Upisivanje u spomenare drugarima iz razreda.

 

Osim spomenara, “must have” su bili i ovi blokčići sa motivom omiljenih leviski.

Na školskim odmorima, kao i u svakoj zgodnoj prilici, deca ali i oni malo stariji, rado su se sladili čokoladicama “Super”.

Naše majke i bake su pripremale ukusna jela koristeći suncokretovo ulje upakovano u ovakvu ambalažu. Ko se ne bi sećao ovog retro dizajna?

Verujemo da nema dečaka koji se odrastajući u Jugoslaviji, nije igrao baš sa ovakvim klikerima.

Ovaj model telefona je bio neizostavni deo svakog pokućstva.

A onda je stigao i savremeniji model telefonskog aparata u naše domove.

Tada nismo imali You Tube, ali smo imali audio-kasete i ploče.

“Fruktalovi” sokovi su se ispijali sa najvećim zadovoljstvom od Vardara pa do Triglava. Sećate li se da je ova ambalaža morala da se otvori tako što se u uglovima probuši pakovanje vrhom oštrog noža?

A početak dana je bio nezamisliv bez šoljice sveže skuvane “Frank” kafe.

Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Angola za lagani doručak, Srbija na +46!

Rapsodija reprezentacije Srbije na samom startu Svetskog prvenstva u Kini. U Fošanu je lagano pala reprezentacija Angole rezultatom 105:59.

Karlos Moraiš i Bogdan Bogdanović su obeležili prvu četvrtinu, rafal je bio i sa jedne i sa druge strane, a srpski košarkaš je postigao čak tri trojke iz isto toliko pokušaja u prvoj deonici.

Angola se držala prvih par minuta sjajnim šutem, ali je bilo samo pitanje trenutka kada će pasti. Da čitava stvar bude još gora po njih, reprezentativci Srbije skoro da nisu mogli da promaše.

U jednom trenutku smo imali 7/8 za tri poena, čak i Jokić koji je šutnuo svega par trojki tokom pripremnog perioda je pogodio dve trojke iz dva pokušaja u prvom poluvremenu.

Gurudić, Simonović, Birčević… Trojke su se ređale jedna za drugom, Srbija je olako stigla do +9 na kraju prve deonice, a kada je šut prestao da služi Afrikance, tada je sve bilo jasno.

Druga četvrtina je pripala Srbiji rezultatom 21:12, pa je i pitanje pobednika bilo rešeno već nakon prvih 20 minuta.

Nikola Milutinov je proigrao u trećoj deonici, a valja napomenuti sjajnu saradnju Nikole Jokića sa svakim od centara koji su članovi naše reprezentacije, Aleksandar Đorđević je imao priliku i da dodatno uigrava različite petorke.

I to je donelo novi rast prednosti koja je pred kraj treće deonice bila oko 30, a raduje nas i povratak Vladimira Lučića koji je uspeo da nakupi sedam poena do početka poslednje četvrtine.

Poslednja je počela u briljantnosti Bobana Marjanovića, zanimljivo da smo deonicu počeli serijom od 10:0, a onda su Bogdanović i Jokić stupili na scenu sa nekoliko fantastičnih poteza.

Prednost je dalje rasla,  stigli smo i do stotke poenima Jokića sa linije za slobodna bacanja, na kraju nismo dostigli +50.
Bogdan je imao 24 poena, Jokić i Milutinov po 14, a Bobi 12 poena i 10 skokova. Izdvajamo sjajnih 9 asistencije Stefana Jovića.
Zanimljivo da smo na kraju imali čak 32 asistencije.
Kod Angole Moraiš najbolji sa 15 poena, pratio ga je Paulo sa 10.

“Što bi imenovali specijalnog predstavnika da je ta stvar rešena?”, Dačić ukazao na jednu okolnost u vezi sa Palmerom

BEOGRAD – Imenovanje Metjua Palmera za specijalnog predstavnika za Balkan je znak da američka administracija želi da da pogura pregovarački proces Beograda i Prištine, ocenio je danas šef srpske diplomatije Ivica Dačić, ističući da se neće menjati format dijaloga i da će se i dalje voditi u Briselu.

“To je znak da SAD žele da na neki način formalizuju ono što stalno govore, a to je da se podstakne brzo rešenje ovog pitanja, odnosno da se podstaknu sve strane na zapadnom Balkanu da se gradi regionalni mir i stabilnost. Nije tu krucijalan samo ovaj izbor, već je ključno pitanje da li će se izvršiti pritisak na Prištinu da ukine takse”, rekao je Dačić za RTS.

Metju Palmer specijalni predstavnik SAD za Balkan, po ovim ulogama je poznat

On je naglasio da nije iznenađen imenovanjem Palmera za specijalnog predstavnika SAD za Balkan jer je, kako je rekao, i do sada, na neki način, obavljao tu funkciju.

Dačić je rekao da Palmer dobro poznaje situaciju u regionu, ali je ocenio da je njegov “hendikep” što je bio dugo godina u Stejt departmentu i ima utvrđen sistem vrednosti i način razmišljanja “koji možda u određenom trenutku stvara određene stereotipe u postojećoj situaciji”.

“Ali mislim da dobro prati tu liniju nove američke administracije i želje da se postigne rešenje koje će biti trajno i ubrzavanje tog rešenja”, rekao je Dačić.

On je dodao da je to potvrda svega što je govorio ranije.

“Je l” sam govorio da je američka administracija promenila svoj stav, je l” sam govorio da američka administracija nije promenila stav o nezavisnosti Kosova, nego o tome da to pitanje nije rešeno, i da treba da se rešava. Što bi imenovali specijalnog predstavnika da je ta stvar rešena?”, upitao je šef srpske diplomatije.

Dačić je istakao da i dalje postoje stvari oko kojih nema saglasnosti između Srbije i SAD, ali je rekao da je imenovanje Palmera znak da američka administracija želi da da pogura pregovarački proces.

“Neće se menjati format, u Briselu će ostati da se vodi dijalog, ali neki rezultati, videćemo…Zavisi i od izbora u Prištine. Svi obećavaju iz Prištine da će da ukinu takse čim se završe izbori, da li će to biti, to je sada pitanje”, poručio je Dačić.

On je rekao da će Palmer zadržati funkciju zamenika pomoćnika državnog sekretara u Stejt departmentu i da će, pored toga, obavljati funkciju specijalnog predstavnika za Balkan.

Šef diplomatije istakao je da funkciju specijalnog predstavnika imaju i neke druge zemlje, između ostalog Nemacka.

Dačić je istakao da je Palmer oženjen Beograđankom, ali je rekao da ne zna koliko je to prednost, a koliko mana jer će, kako je naveo, morati da dokazuje da nije pristrasan.

“Apokaliptika” na Ušću uz taktove “Molitve” Marije Šerifović (VIDEO)

BEOGRAD – “Dobro veče Srbijo! Sviraćemo vam najbolje od Apokaliptike za ovih 20 godina karijere. Mi ne pevamo, mi sviramo, ali pevaćete vi za nas! Uživajte”, poručili su sa bine finski bend “Apokaliptika” koji je nastupio posle fenomenalnog izvođenja simfonijskog orkestra RTS i mnogih drugih izvođača.

Pravi muzički spektakl pred 70.000 ljudi napravili su energični finski čelisti „Apokaliptika” sinoć na beogradskom Ušću u Noći muzike.

Spektakl na Ušću, 60.000 ljudi na Noći muzike! (FOTO+VIDEO)

Svetski poznati bend uzbudljivim nastupom opravdao je epitet globalnog muzickog fenomena.

Četvorica virtuoznih čelista, Miko, Pavo, Pertu i Eika na scenu su kročili oko jedanaest i već od prvog odsviranog tona se moglo videti da će ovo biti koncert za pamćenje.

Koncert su počeli numerom Enter Sandman od grupe Metalika, a publika je odmah uzvratila pevanjem.

"Noć muzike", Ušće – Apocalyptica 🎶🎻🎸🥁

Gepostet von Gordana Korać am Freitag, 30. August 2019

Program pod nazivom „Plays Mettalica by Four Cellos” ponudio je sjajne i originalne zvuke i interpretacije najvećih metal hitova.

Publika je u euforičnom raspoloženju pratila specifičan zvuk u kojem je Apokaliptika spajala klasiku i hevi-metal.

APOCALYPTICA live Noć Muzike/ 30.08.2019 / Ušće

Gepostet von Robert Robbie Kovač am Freitag, 30. August 2019

Uz svetlosne efekte zvuk se prostirao velikim delom Novog Beograda.

U samoj zavrsnici nastupa članovi Apokaliptike oduševili su publiku taktovima hita Marije Šerifović “Molitva”.

Neka se spremi Vavrinka, Nole lagano do osmine finala, bile je reči i o povredi

NJUJORK – Najbolji teniser sveta Novak Đoković plasirao se u osminu finala Ju-Es opena, pošto je noćas lako savladao Amerikanca Denisa Kudlu sa 3:0 u setvovima – 6:3, 6:4, 6:2.

Duel je trajao nešto više od dva sata, a sledeći protivnik Ðokovića je Švajcarac Stanislas Vavrinka, koji je pobedio Italijana Paola Lorencija sa 6:4, 7:6 (11-9), 7:6 (7-4).

Novak je zabrinuo mnoge navijače tokom pređašnjeg duela sa Huanom Ignasiom Londerom, kada je u više navrata tražio medicinsku pomoć zbog bolova u levom ramenu.