Festival u Manasiji: Kad Srbi i Turci opet ukrste koplja (FOTO)

Viteški festival „Just out — Manasija“ održan je podno zidina manastira Manasija u znak sećanja na šest vekova od kada je despot Stefan Lazarević sagradio jedno od najlepših srednjevekovnih zdanja sa crkvom Svete Trojice, 139 mašikula i 11 kula.

Gepostet von Just Out Festival am Montag, 26. August 2019

Beli orlovi, vitezovi iz Srbije, bili su domaćini viteškim timovima i saborcima iz više od dvadeset država: Francuske, Rusije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Češke, Slovačke, Turske, Austrije, Danske, Švedske, Norveške, Belgije, Italije, Austrije, Jermenije, Sudana, Japana, Irana…

Deca su mogla da učestvuju u streličarskoj radionici gde su ih naši najuspešniji streličari, poput, Vuka Martinovića, Luke Martinovića, Željka Sekulića i mnogih drugih uveli u osnove ovog sporta.

Gepostet von Just Out Festival am Sonntag, 25. August 2019

Pratećim pogramom ovogodišnjeg Just Out festivala, organizatori su spojili moderno i srednjovekovno, tako da je publika uživala u muzičkom izvođenju Ivane Žigon, Balkanike, ženskog tria “Na izvoru”, sastava Srpski pojci, ansamblima francuskih i bugarskih izvođača srednjevekovne muzike, kao i u kulturno-umetničkom programu ostalih učesnika.

Gepostet von Just Out Festival am Freitag, 23. August 2019

Gepostet von Just Out Festival am Freitag, 23. August 2019

Streličarstvo, bacanje sekire, bacanje koplja, jahanje, soft HMB (mačevanje za decu), grčarska radionica, okloparska radionica, srednjovekovne društvene igre, izložba oklopa i oružja, kaligrafija, heraldika, sarački zanati, srednjovekovni obućari, tkačka radionica, kamp eksperimentalne arheologije, srednjovekovna muzika i ples…samo su deo aktivnosti koje su posetioci festivala mogli da vide i praktikuju.

Gepostet von Just Out Festival am Samstag, 25. August 2018

U ovoj banji se traži krevet više: “Došla sam sa štapom, i dva dana nosila i bacila”

Sa vodom najtoplijom u Evropi Vranjska banja je i ove sezone, interesantna turistima iz zemlje i inostranstva. Kapaciteti su skoro pupunjeni, a u Bujanovačkoj banji, letnja sezona je počela tek ovog meseca, jer je gostiju bilo malo, piše rts.rs.

Bogata je banja prirodnim lepotama, borovom šumom, toplom vodom. Njena lekovita svojstva privlače goste iz svih krajeva Srbije i bivših jugoslovenskih republika.

“Mene privlači pre svega, banja, voda, blato, osoblje prijatno”, kaže Pavle Ognjanović iz Golubca.

Krstana Nikolić iz Futoga kaže da 21 godinu dolazi u banju.

“Ja sam nastradala, i došla sam sa štapom, i dva dana nosila i bacila”, ispričala je ona.

Ukupni smeštajni kapaciteti su 200 kreveta u Specijalnoj bolnici i privatnom smeštaju, a popunjeno je skoro sve.

“Mi imamo 119 ležajeva na raspolaganju, evo danas imamo 100 gostiju. Svakim danom se traži ležaj više, soba više”, rekla je Slađana Stošić, direktor Specijalne bolnice u Vranjskoj banji.

Voda u Vranjskoj banji je najtoplija u Evropi, lekovita, visokoalkalna, sumporna, mineralna. Slična svojstva ima i voda u Bujanovačkoj banji, koja se nalazi na 25 kilometara odavde. Pored vode, lekoviti su i blato i gas.

Lekovito blato, gas ugljen dioksid i termomineralna voda pomažu pacijentima sa raznim oboljenjima.

“Reumatska oboljenja, neurološka oboljenja, stanja posle povreda, ginekološka oboljenja, kožna oboljenja. Stvarno ima širok spektar dejstva”, kaže Suzana Pešić, fizioterapeut.

U Bujanovačkoj banji kažu da je sezona počela tek ovog meseca, na početku je bilo malo gostiju. Trenutno je popunjeno 70 odsto kapaciteta, a dosta gostiju se leči i ambulantno i Srbi, Albanci i Makedonci.

Čuvaju običaje od zaborava: Ovako su izgledale stare banatske svadbe, a evo kako su mladu “sprečavali” da se predomisli (FOTO)

Udruženje žena iz Uljme pored Vršca neguje tradiciju, čuvajući od zaborava mnoge običaje. Među njima je i prava banatska svadba.

Svatovi u narodnim nošnjama, konji i čeze, tamburaši i gajdaši i najstariji svadbeni običaji – sve je to krasilo pravu banatsku svadbu i to onakvu kakva se slavila pre 100 godina, piše rts.rs.

Printscreen RTS.RS

Kako red i nalaže, mladoženja iz Uljme išao je da kupi mladu. U Uljmu su se vratili fijakerom, uz pratnju svatova, veseli i raspoloženi.

„Tad su devojke gledale momke koji imaju lepe konje, lepe kuće, puno zemlje, tako je tad u tom vremenu bilo“, kaže Radosav Gava, vođa svadbe.

Vođa svadbe, osim za dobro raspoloženje bio je zadužen i za plaćanje muzike.

„Sve sam pare dao pošto sam ja veseljak, inače pošto je to bilo negde do rata, novčanice su stodinarke iz stare Jugoslavije, to su ta vremena pred Drugi svetski rat“, istakao je Radosav Gava.

Kada su kupili mladu i to onu pravu, a ne podmetnutu, svatovi su se okupili kako bi se ispoštovali običaji – vrtelo se nakonče, bacalo sito, sitan novac i bombone. Mlada, kako to običaji nalažu, raspoložena ali skromna. A skromna je bila i venčanica, za razliku od ovih današnjih, koju su u to vreme devojke same šile i ukrašavale.

„Venčanice su većinom bile jednostavne. Tada su stari tkali, pa je bio taj svilenac, pa su onda mlade ručno štikovale, ne mašinski, pa su one same sebi svu nošnju spremale, i te peškire i za momka za svekra, za svekrvu te košulje od srpskog platna. One su sve to ručno, faktički mlada je svoju spremu spremala“, navodi Ljiljana Bešlin iz Udruženja žena Uljma.

Za pantalone devet metara platna

Svatovi uglavnom u narodnjim nošnjama, i to oni imućniji, jer je za jedne banatske pantalone u to vreme bilo potrebno čak devet metara platna da se sašiju. Dugačko srpsko platno širilo se i sve do ulaza u salu gde će biti upriličeno veselje.

Mladence su do ulaznih vrata pratili i pogačari – momci koji se biraju iz redova mladine porodice, sa dve vekne hleba i petlom zavezanim za dugačak štap.

„Kao što znate petao je vesnik jutra, petao simbolizira da mlada ujutru ustane rano, kao što petao ujutru kukuriče rano a pogača je simbol ženskog posla. Znači lomi se pogača da bi mlada u kući spremala pogače, hleb i sve što treba, znači to su te simbolike“, objašnjava Radosav Gava.

Običaj je bio i da vođa svadbe, kada mladenci prošetaju platnom, iza njih pocepa platno, da se mlada ne bi predomislila i vratila svojima.

„Jako je lepo videti kako je svadba izgledala pre sto godina, ja bih se udavala sad isto na ovaj način, većinu ovih običaja ja nisam znala do sada, znala sam samo za kupovinu mlade. Ovi ostali običaji mislim da nisu toliko zastupljeni i da su ih ljudi zaboravili. Mi smo lepo sada sve to prikazali i nadam se da će neko, ko se skoro venčava, sve to iskoristiti i primeniti neke od ovih običaja“, rekla je mlada Aleksanra Čečarić.

Kakav je bio jelovnik

Red je i da se svatovi provesele, a bez dobrog vina i ukusne trpeze ni onda se nije slavilo, ali umesto današnjih kanapea, prasetine i modernih đakonija, gozba je podrazumevala drugačiji jelovnik

Printscreen RTS.RS

„Predjela nije bilo, kao na primer sada, bila je supa banatska sa domaćim rezancima, flekicama i knedlama od pileće džigerice. To je bila supa sa tri vrste priloga unutra rezanaca, flekica i kedli. Onda je bio banatski sos od mirođije i paradajza, rinflajš znači krompir bareni, junetina, ćuretina, pačetina, guščevina ili piletina. Nije bilo prasetine, bilo je pohovano, bile su krmenadle, rebarca svinjska, bilo je i onda mesa ali na drugi način“, kaže Ljiljana Živojinović iz udruženja žena Uljma.

Pogačarski petao završio je u čorbi, koja se kuvala tokom svadbenog veselja i po tradiciji služila se mladinim roditeljima po ispraćaju sa svadbe. Na banatskoj svadbi u Uljmi svi su uživali, gostili se i veselili i oni koji su imali uloge svatova ali i meštani koji su se okupili u velikom broju da isprate šta se događa u centru sela.

„Poštovanje starih običaja tokom letnjih svetkovina na selu je jedan način pomoću koga se, negovanjem tradicije osnažuje porodica, osnažuje selo i svima je bolje zbog toga“, navodi Veljko Stojanović, član opštinskog veća zadužen za obrazovanje.

CNN pisao o Beogradu: Ovih deset mesta ne smete da propustite

Prema izboru prestižnog “Lonely planeta”, Beograd je proglašen za grad sa najboljim noćnim provodom na svetu. Takođe, juče je i američki Si-En-En (CNN) objavio tekst o deset najboljih lokacija u Beogradu i razloge zašto ih treba posetiti.

Si-En-En je srpsku prestonicu nazvao “belim feniksom” pošto je “grad bio toliko puta razrušen i ponovo obnovljen”. Prema broju turista u ovom delu Evrope, pišu Amerikanci, Beogradu je glavna konkurencija Budimpešta. Međutim, prednosti Beograda su što je na dve reke kao i mnogobrojni kafići.

Kao mesta koja vredi posetiti u Beogradu su prvenstveno navedeni Kalemegdan i Knez Mihailova ulica za koje stoji da su “srce i glavna arterija Beograda”. Dalje su pobrojani Dorćol i Skadarlija, pa Zemun kao “najlepše predgrađe Beograda”. Izdvojili su, takođe, Narodni muzej, za koji Si-En-En piše da je bio vredan čekanja pošto je rekonstrukcija trajala “apsurdno dugo”, kao i Muzej savremene umetnosti.

Hram Svetog Save je opisan kao “jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu i koji je po trajanju gradnje u rangu sa crkvom Sagrada familija u Barseloni”. Interesantno je da su splavovi, odnosno “noćni život na rekama”, izdvojeni kao posebna stavka na ovom spisku koju treba posetiti.

Na spisku se našla i Ada Ciganlija za koju je Si-En-En napisao da bi “bilo sramota da Beograd nije dobro iskoristio svu tu vodu koja vijuga oko grada. U kopnenoj zemlji kao što je Srbija, Beograd ima plažu sertifikovanu “plavom zastavom”. Iako je Ada Ciganlija zanimljiva tokom cele godine, ipak najviše dolazi do izražaja tokom leta. Osim kafića i restorana, tu su i tereni za golf i tenis, kilometri biciklističkih staza, mali zoološki vrt pa čak i simulator za snoubording”.

“Lonely planet” proglasio Beograd za grad sa najboljim noćnim provodom na svetu!

Beograd je u izboru čuvenog “Lonely planeta” ponovo proglašen za grad sa definitivno najboljim i najpristupačnijim noćnim provodom na svetu!

“Srpska prestonica nudi bučan i raznolik noćni život svakoga dana u nedelji, a pogotovu vikendom, gde žurke traju do ranih jutarnjih sati. Širok je spektar različitih žanrova muzike, te tako svako može pronaći mesto koje mu idealno odgovara gledajući po vrsti muzike, ali i atmosferi. Po beogradskim klubovima moguće je čuti različite spojeve tehno, elektronske, pop, džez, turbo-folk, ali i narodne muzike po modernim kafanama”, stoji u ovom svojevrsnom objašnjenju.

Stranci obožavaju beogradske splavove, i tokom čitavog leta uživaju u provodu na njima. Kako piše “Lonely planet”, cene po barovima, klubovima, splavovima, kafanama veoma su pristupačne, kao i cene smeštaja u poređenju sa glavnim gradovima u drugim državama. Podsetimo, još 2009. godine Beograd se našao na vrhu lestvice kada se radi o noćnom životu, i deset godina kasnije i dalje se drži kao prvi na planeti, prenosi Blic.

Studija je analizirala 36 gradova u osam kategorija, uključujući i broj kafića i klubova koji postoje, te stopu kriminala, kao i prosečnu cenu za smeštaj, obrok brze hrane i taksi, a Beograd je proglašem najboljim “parti” gradom.

Naša prestonica, postigla je veoma visok rezultat u svim kategorijama, dok je London ispred Beograda po broju barova i klubova. Iza Beograda su Meksiko Plaja del Karmen i Singapur pri čemu oni predstavljaju fantastičnu trojku kada se radi o burnom noćnom provodu.

U Top 10 su još i Sankt Peterburg, Tokio, Seul, Istanbul, Bangkok, Buenos Aires…

“Izađi mi na teglu”, uskoro najveći gastronomski karavan na Balkanu

Šesta sezona karavana “Izađi mi na teglu” – nacionalnog takmičenja u pripremanju ajvara, počinje 19. avgusta i trajaće sve do 12. oktobra, a karavan će obići više od 30 gradova širom Srbije.

Prva u nizu manifestacija održaće se u Brusu 19. avgusta, gradu prošlogodišnjeg pobednika, a zatim se karavan seli u Vladičin Han, Vlasotince, Niš , Valjevo, Staru Pazovu, Požarevac, Kikindu, Suboticu, Leskovac i druge gradove koji se nalaze na mapi najvećeg gastronomskog karavana na Balkanu.

U proteklih pet sezona karavan „Izađi mi na teglu“ obišao je 130 gradova širom Srbije, imao je oko 2.500 takmičarskih ekipa i 15.000 učesnika kojima je obezbeđeno oko 65 tona paprike. Takmičari su ispekli preko 600.000 komada paprike i napunjeno je oko 25.000 tegli ajvara, a manifestaciju je do kraja pete sezone posetilo čak pola miliona posetilaca. Samo u protekloj sezoni karavan je ostvario rekordnu posetu od oko 200.000 ljudi.

U šestoj sezoni karavan će okupiti oko 500 takmičarskih ekipa i 5.000 učesnika koji će od avgusta do oktobra meseca ukrštajući svoje varjače napuniti oko 6.000 tegli ajvara! Takmičarima je kao i uvek sve obezbeđeno ali je učešće dozvoljeno samo uz zdrav takmičarski duh! Na učesnicima je samo da ponesu svoje tajne recepte, dobro raspoloženje i da “izađu na teglu”!

Pored takmičarskog dela, kao i svake godine organizovan je i bogat celodnevi program za posetioce, vredne nagrade za pobednike kao i edukativni dečiji program. Zahvaljujući brojnim partnerima uz čiju se pomoć karavan iz godine u godinu razvija, nagradni fond za ovu sezonu iznosiće oko 2.000.000 dinara!

Od ove sezone, karavan ima i podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija kao i podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave uz čiju pomoć je pokrenut i putujući Edukativni centar koji ima za cilj da kroz seriju predavanja koja obuhvataju različite teme podstaknu razvoj preduzetništva i edukuju polaznike o načinima za pokretanje sopstvene proizvodnje.

Karavan Izađi mi na teglu u ovoj godini u saradnji sa partnerima pokreće i svoj proizvod po receptu prošlogodišnjeg pobednika. Ajvar po receptu ekipe „Pucke“ iz Brusa naći će se u prodaji sa ciljem da posluži kao značajan stimulans za početak jedne uspešne preduzetničke priče.

Gradovi koji su iznedrili apsolutne pobednike karavana i dali najbolje recepte do sada su Leskovac, Kovačica, Bela Palanka, Kanjiža i Brus, a ko će ove godine odneti titulu i sesti na pobednički tron videćemo 12. oktobra u veliko finalu u Beogradu.

Prizor od kog zastaje dah, skriveni dragulj Loznice za koji malo ljudi zna (FOTO, VIDEO)

Na samo 7 km od centra Loznice, okružen šumom planine Gučevo, na tromeđi sela Budimlija, Paskovac i Trbušnica, ugnezdio se skriveni dragulj ovog kraja – vodopad Skakavac.

Visok je oko 7.5 metara, a po pričama meštana, predstavljao je sastajalište parova, koji su prema verovanju, imali kasnije srećan zajednički život. I danas ovo mesto privlači mlade parove u nadi da će njihova ljubav biti još veća.

Foto: PrintScreen/YouTube

Od centra Loznice do kraja asfaltiranog dela sela Budimlija stiže se nakon 10-ak minuta vožnje automobilom. Nakon otprilike još 500 metara utabanog šumskog puta dolazi se do ulaza na ograđeno privatno imanje odakle praktično morate da krenete peške kako biste stigli do vodopada Skakavac.

Foto: PrintScreen/YouTube

Malo je Lozničana koji znaju da postoji, a još manje onih koji su videli jedini vodopad u ovom kraju.
Prateći rečicu Budimliju, koju ćete morati nekoliko puta i da preskačete gazeći po kamenju tako da je preporučljivo da se adekvatno obujete, nakon 15-ak minuta stiže se do samog vodopada. Tada, uživanje u čarobnom prizoru, miru i tišini kao i cvrkutu ptica, može da počne.

Foto: PrintScreen/YouTube

Iz obližnjeg odmarališta “Budimlija” potrudili su se da posetiocima olakšaju pronalaženje vodopada i snalaženje u šumi, postavljanjem putokaza, ali i upozorenja da iza sebe ne ostavljaju smeće i brinu o očuvanju netaknute prirode.

Meštani Budimlije i okolnih sela nekada su verovali da ovo mesto donosi sreću u ljubavi, a pričalo se da se ispod vodopada kupaju vile.

Američki portal srpski grad proglasio za najbolje čuvanu tajnu na svetu! (FOTO)

Dok se mase turista laktaju da što bolje snime Gaudijeve zgrade u Barseloni, 140.000 srpskih žitelja živi u najbolje čuvanoj tajni na svetu – vrhunskom delu art-nouveau umetnosti zvanom Subotica, piše američki portal “Dejli bist”.

Subotica se opisuje kao grad izvučen sa stranica bajke, ističe se dalje u tekstu. Šarolike zgrade u stilu Ivice i Marice zaludeće korisnike “Instagrama” a ipak, iznenađujuće, Subotica nije dospela pod svetski radar turizma i dizajna uprkos tome što je na svega dva sata vožnje od Beograda, što je čini savršenim neotkrivenim blagom Istočne Evrope.

Foto: PrintScreen/YouTube

“Dejli bist” ukazuje da je ovaj grad naseljen već 3.000 godina, iako se prvi put pominje u pisanim dokumentima 1391. Američki portal pominje i istoriju grada, uključujući arhitekturu kroz vekove, te ukazuje da je Subotica smeštena na specifičnoj lokaciji – granici između Srbije i Mađarske koju opisuje kao kulturo raskršće.

Foto: PrintScreen/YouTube

Navodi se da današnja Subotica ima 12 znamenitih art-nouveau zgrada različitih stilova, uključujući hotel “Zlatno jagnje” i Gradski muzej. Kao atrakcije u mađarskom stilu ističu se Palić, vodeni toranj, Muzički paviljon i palata Rajhl, “svi raštrkani po malom gradu i oko Palićkog jezera koji se otkrivaju kao komadići zlata na mapi blaga”. Tu su i Gradska većnica i subotička sinagoga.

Foto: PrintScreen/YouTube

Lepota tih zgrada, kako navodi “Dejli bist” nije rezervisana samo za fasadu, što se najbolje vidi na primeru sinagoge, koja je izgrađena 1902. Američki portal ukazuje da je to druga najveća sinagoga u Evropi, “što je iznenađujuće s obzirom da u Subotici ima svega oko 400 Jevreja”.

“Do 1940. je oko 6.000 Jevreja dolazilo u sinagogu, ali su ih tokom holokausta mađarske trupe predvođene nacistima poslale u Aušvic gde su ubijeni. Do 1970. bilo je samo 400 Jevreja u Subotici a 2004. njih 220 – ističe portal.

Obnova sinagoge započela je devedesetih i konačno je 2018. otvorena za javnost “kao zgrada u javnom vlasništvu sa namenom za kulturne i gradske događaje i za službu tokom jevrejskih praznika”. “Dejli bist” opisuje “veličanstvenu unutrašnjost u bež, crvenim, zelenim i zlatnim tonovima, sa vitražima na prozorima i detaljnim dizajnima na stubovima”.

Foto: PrintScreen/YouTube

Impresivnost koja preplavljuje nije ograničena samo na sinagogu, već se dešava širom Subotice, jer ovaj grad nije prestao da nadograđuje svoju bajkovitu okolinu tokom poslednjih 100 godina. Šarolike zgrade u ulici Korzo i ornamentalni dizajn lokala začinjavaju magično iskustvo koje su pokrenule gradske arhitekte početkom 1900-tih. Oni su svakodnevna mesta u malom srpskom gradu pretvorili u neverovatnu lepotu, ostavljajući trajni pečat za posetioce, zaključuje “Dejli bist”.

Ovu banju u Srbiji godišnje poseti 30.000 turista, i ne samo to, već rezervišu mesto i za narednu godinu (FOTO)

Prolom banja do sada je realizovala više od pet hiljada vaučera koje za letovanje u Srbiji daje Vlada Republike Srbije. Ovu banju godišnje poseti više od 30 hiljada turista, a sve je više stranaca koji već sada rezervišu mesto za narednu godinu.

Ove godine, u Prolom banji traži se mesto više. Banja je sve privlačnija mladima, a osim domaćih, sve je više posećuju i strani gosti koji dolaze zbog lečenja, rekreacije i uživanja u netaknutoj prirodi. Ovde najčešće borave Bugari, Makedonci, Šveđani, Francuzi i Rusi.

Printscreen RTS.RS

“Za Prolom Banju smo saznali od naših prijatelja koji već pet godina dolaze ovde. Sve nam se dopada, hrana, priroda, voda, sve”, kaže Irina Bolohončeva iz Sankt Peterburga.

Marko Babić iz Beograda kaže da je vazduh je čist, da je zdrava i netaknuta priroda i da ljudi mogu lepo da se odmore i uživaju u miru.

Pored izvora lekovitih voda otvorenih i zatvorenih bazena, turistima su na raspolaganju i staze zdravlja šumovitom Radan planinom, kao i izleti do Đavolje varoši i brojnih kulturno-istorijskih znamenitosti ovog kraja.

Printscreen RTS.RS

“Svakog dana imamo organizaciju, tako da ja sam konkretno išla u Đavolju varoš, onda sam bila u etno selu, prošetala sam do Lazarice”, kaže Dragica Drmanac iz Kragujevca.

Kako bi izašli u susret zahtevima gostiju, domaćini su obezbedili nove sadržaje, pa se ovog leta u banji traži mesto više.

Printscreen RTS.RS

“Rezultat ovako velikog interesovanja su brojne investicije koje smo imali prethodnih godina na podizanju nivoa kvaliteta usluga, ali tu su naravno i vrednosni vaučeri vlade Republike Srbije gde smo i ove godine bili u top tri destinacije po broju realizovanih vaučera”, kaže Slaviša Jovanović iz, AD “Planinka” iz Kuršumlije.

Godišnje ovu banju poseti 30 hiljada turista i ostvari se više od 80 hiljada noćenja, a četvrtina gostiju je iz inostranstva.

SPEKTAKULARNO OTKRIĆE kod Aleksandrovca! Za ovo će ČUTI CEO SVET! (FOTO)

Na arheološkom lokalitetu na području sela Vitkova, kod Aleksandrovca Župskog, zahvaljujući višegodišnjem trudu entuzijasta iz Zavičajnog Muzeja Župe, juče je arheološkinja Sanja Crnobrnja Krasić iskopala najveću od do sada pronađenih “Župskih Venera” za koju se procenjuje da je stara 6.000 godina, rečeno je Tanjugu u Zavičajnom muzeju Župe.

Prema rečima Sanje Crnobranje Krasić, reč je o epohalnom otkriću iz perioda mlađeg neolita i pripada Vinčanskoj kulturi.

“Potvrdile su se pretpostavke da je u Vitkovu bio religiozni centar Vinčanske kulture, jer je Župska Venera viša od 30 centimetara. Vršili smo redovna istraživanja terena jer je žiteljima sela Vitkovo potreban vodovod. Pred kraj istraživanja stigli smo do otkrića koje će oduševiti svet, jer je naše nalazište starije od egipatskih piramida”, kazala je Crnobrnja Krasićeva.

Ona je napomenula da je u toku konzervacija izuzetnog arheološkog otkrića.