Angela Merkel nagovestila promenu karijere

LAJPCIG – Nemačka kancelarka Angela Merkel nagovestila je danas da bi mogla da se vrati u akademsku karijeru po isteku trenutnog mandata 2021. godine.

“Svi fakulteti koji su mi dodelili počasne doktorate mogu da očekuju poziv od mene kada više ne budem kancelarka”, izjavila je Merkel u HHL školi za menadžment u Lajpcigu, prenosi Rojters.

Tamošnjim studentima poručila je da će sledeći put kada uđe u obrazovnu ustanovu ostati duže, nasuprot današnjem kratkom govoru.

Rojters navodi da se već dovodi u pitanje da li će Merkelova u celini istrajati u svom mandatu.

Koalicionim partnerima i njenoj stranki preti gubitak podrške zbog rasta popularnosti ultradesničara, što će dovesti do još većih tenzija, navodi agencija.

Merkelova je već prošle godine odstupila sa liderske pozicije u svojoj Hrišćansko-demokratskoj uniji posle loših rezultata na parlamentarnim izborima i već tada najavila da će joj ovo biti poslednji mandat.

Bavarci o Zvezdi bez potcenjivanja!

Fudbaleri Crvene zvezde će ove jeseni snage odmeriti i sa Bajernom iz Minhena koji će biti favorit u grupi sa još Totenhemom i Olimpijakosom.
Sportski direktor Bajerna Hasan Salihamidžić dobro zna šta njegovu ekipu čeka u Beogradu.
“Bilo bi dobro za nas da ne potcenjujemo nijedan tim. Posebno utakmice u Pireju u Beogradu. Susrešćemo se ne samo sa supermotivisanim protivnikom, već i sa veoma, veoma vrućom publikom”, rekao je Salihamidžić.
U sličnom maniru je prokomentarisao i golman Bavarca Manuel Nojer.
 
“Iako su Olimpijakos i Crvena zvezda snažne ekipe, verujem da će u trci za prva dva mesta biti Totenhem i mi. Sparsi imaju jako dobar tim, a to su i pokazali prošle sezone. Radujem se i utakmicama protiv preostala dva tima, sigurno će na gostovanjima biti sjajna atmosfera”, rekao je čuvar mreže Bajerna.

“Naša su srca ispunjena”, porodila se Ana Ivanović, a na svet je donela… (FOTO)

Ana Ivanović porodila se i na svet donela sina.

Ana Ivanović rodila je dečaka, a uz vest o porođaju podelila je emotivnu fotografiju, te navela da je njihov stariji sin Luka dobio brata.

“Presrećni smo! Naš dečak je dobio malenog brata”, poručila je nekadašnja teniserka uz fotografiju iz bolnice.

Odmah nakon Ane oglasio se i Bastijan Švajnštajger.

“Naša srca su ispunjena zbog prinove u našoj porodici. Dobrodošao na svet dečače”, poručio je ponosni tata.

Ana i Bastijan su, podsetimo, u maju ove godine objavili lepe vesti da će njihova porodica biti bogatija za još jednog člana. Par sve do sada nije želeo da otkriva pol drugog deteta, već je informaciju da će dobiti još jednog sina čuvao u tajnosti sve do sada.

Ivan je iz Hrvatske emigrirao u Nemačku, a sada ukazuje na najčešće greške koje Balkanci prave kad dođu u ovu zemlju (VIDEO)

Ivan Lovrić  se iz Hrvatske preselio u Nemačku 2014. godine. Kako sam navodi u opisu svog Jutjub kanala “Lovra”, preseljenje ga je inspirisalo da napravi kanal na kojem će u videima svojim pratiocima pružati informacije i savete u vezi odlaska u ovu evropsku zemlju.

Ivan redovno snima videe u kojima se bavi raznim apektima života u Nemačkoj. U jednom od najnovijih, on se bavi pitanjem grešaka koje ljudi sa Balkana najčešće prave kada se dosele u ovu zemlju.

-Samim tim što dolazite u Nemačku ne znači da ćete u roku od par meseci ili godinu dana uspeti sebi da sredite život… Ukoliko dođete sa takvim ciljem i razmišljanjem, i počnete odmah tako da živite, onda se može dogoditi da postanete frustrirani i nezadovoljni samim životom u Nemačkoj – poručuje Ivan i dodaje da – život u Nemačkoj ne znači “brza zarada, brza lova”, ne znači da ćete sve svoje probleme moći da ostavite iza sebe, ali ukoliko budete radili i pametno raspodelili svoj novac i svoje vreme, onda ćete za par godina moći da imate lep i kvalitetan život.

Osim ove zablude sa kojom ljudi sa Balkana dolaze u Nemačku, Lovra ističe da su naši ljudi skloni da prave i još jednu veliku grešku:

-Druga greška koju naši ljudi često prave je da ne uče nemački jezik…Ne bih ja sada govorio o učenju u smislu da morate perfektno da govorite jezik, ne morate perfektno, ali ukoliko nameravate da radite i živite negde, jednostavno morate da znate da pričate tim jezikom.

Ivan je napomenuo i da nije mudro odmah kupovati skupoceni automobil u Nemačkoj, kao i imati predrasude prema druženju sa Nemcima.

-Prirodno je da kontaktiramo sa ljudima sa Balkana, ali nemojte da odbijate Nemce, nemojte da obijate da se družite sa ljudima iz drugih kultura…Često naši ljudi pišu “Nemci su ovakvi ili onakvi”, a uopšte se ne druže sa njima i svoje mišljenje stvaraju na nekakvim predrasudama! Pokušajte i drugim ljudima da date priliku, nemojte da se zatvarate samo u jedan krug društva – poručuje Ivan.

Šta je sve Lovra naveo kao najveće greške koje emigranti sa Balkana prave kada se dosele u Nemačku pogledajte u videu:

Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Velika akcija policije u Nemačkoj, uhapšen Srbin, Bosanac i Holanđanin

BERLIN – Policija u Badeu u centralnoj Nemačkoj uhapsila je državljanina Srbije (24), BiH (34) i Holandije (25) sa velikim arsenalom oružja.

Oni su uhapšeni u sredu popodne, kada je policija zaustavila vozilo u kome su se nalazili i u njemu pronašla više komada oružja, automatske puške, pištolje, airsoft pušku, nekoliko komada boksera i noževa, prenosi Klix.

Kako se navodi, njih trojica su odranije poznati policiji, a prilikom zaustavljanja vozač, državljanin Holandije, za pojasom je imao nož, a u džepu bokser, ali nije imao vozačku dozvolu.

Navodi se i da je državljanin Srbije kod sebe imao dve vozačke dozvole od kojih nijedna nije pripadala njemu.

Državljanin BiH nije imao dozvolu za boravak u Nemačkoj.

Udes u Nemačkoj, autobus pun dece sudario se sa automobilom, ima povređenih

Najmanje 30 ljudi, uglavnom dece, povređeno je kada se autobus sudario sa automobilom u nemačkom gradu Brandenburg na Hafelu, saopštile su vlasti u istočnoj Nemačkoj.

Iz vatrogasne službe saopšteno je da je 16 ljudi prevezeno u dve regionalne bolnice, ali da nijedna osoba nije u životnoj opasnosti. Za sada nije poznato koliko dece je povređeno u nezgodi, ali iz vatrogasne službe se procenjuje da su 80 odsto povređenih maloletnici, javio je AP.

Brandenburg na Hafelu nalazi se na oko 85 kilometara zapadno od Berlina.

Crkva nas je održala – njojzi hvala

ŠTUTGART – Nadamo se da nam poštovaoci čuvenog srpskog pesnika Jovana Jovanovića–Zmaja i njegove „ Pesme o pesmi“ našu persiflažu iz naslova neće zameriti. Naravno da je pesma – davno uz gusle, Srbe održala –i njojzi zaista hvala. Ali nas je kroz vekove, pa čak i u tuđini, takođe i Srpska crkva održala – zato njojzi još više – hvala!

Pogledajmo kako je to bilo u Nemačkoj. Istoričari kažu da su prvi Srbi, za razliku od onih koji su se davno pre njih otisnuli u daleku Ameriku, dosta kasno dospeli u Nemačku. Nekoliko porodica se naselilo u okolini grada Bremena. Bilo je to daleke 1910. godine. Pretpostavlja se da su ti ljudi došli na rad u Nemačku. To je malo verovatno – jer su Srbi, stotinama godina, rađe odlazili u druge gradove, kao na primer u Peštu. Na to ukazuje i prva naša crkva osvećena 1685. a obnovljena 1733. godine.

Vidovdan u Osnabriku: pomen na srpskom vojničkom groblju

Nju su, nažalost, mađarski komunisti u čast Staljinovog 70-og rođendana srušili 1949. godine. Srbi su odlazili na školovanje, mnogi i na rad, u Beč gde crkva postoji od 1890. Znamo da je i dosta poznatih srpskih umova tog vremena takođe boravilo u Beču. Trgovci su se nastanjivali u Trstu, sagradivši još 1866.g. svoju pravoslavnu crkvu itd. U tim gradovima su već bile značajne kolonije Srba koji su izgradili svoje crkve. Neke od njih stoje i danas.

Pre će biti da su se pomenute srpske porodice bile u prolasku ka lukama Bremenhafen ili Hamburg, kako bi brodovima nastavili put u Ameriku, ali su se neko vrme zadržali u Nemačkoj. Crkveni izvori kažu, da su se ti ljudi molili u ruskim ili grčkim crkvama jer srpskih crkava u Nemačkoj tada nije bilo.

Foto: SPC

Naravno da posle Velikog rata 1918. g. i ogromne ekonomske krize, nije postojala ni želja Srba ali ni mogućnost dolaska u Nemačku na rad –jer Nemci, u to vreme, jedva da su mogli da prehrane i sami sebe.

Prvu pravoslavnu Svetu liturgiju u Nemačkoj je silom prilika pod vedrim nebom služio 6. Maja 1941. g. u koncentracionom logoru za srpske oficire Oflag u Eversburgu, nedaleko od Osnabrika, prota Milan Jovanović. I on je, zajedno sa zarobljenom vojskom i delom civila dospeo u logor. Tragično da je 116 zarobljenika izginulo od savezničkog bombardovanja 6. decembra 1944. –samo pet meseci pre pobede nad fašizmom. Spomen na njih čuva crkva Sveti Đorđe. Srbi su je gradili od početka planiranja 1964. do 1981. godine.

Posle kapitulacije Nemačke 8. na 9. maj 1945.g. mnogi zarobljenici- srpski oficiri i vojnici, koji su preživeli torture, boleštine i glad u više nemačkih logora, iako su mogli, nisu želeli da se vrate u Jugoslaviju u kojoj su komunisti na čelu sa Hrvatom Josipom Bozom-Titom preuzeli svu vlast. I četnici koji su u povlačenju uspeli da izbegnu partizanske zamke i masakre oko Zidanog mosta u Sloveniji, delimično i u Koruškoj i oko Klagenfurta i nekako se dokopali Nemačke, su se nadali da će uspeti da se probiju do Engleske gde je boravio mlađani kralj Petar Drugi. Međutim, za neke je to ostao pusti san pa su ostali u Nemačkoj.

Za Srbe koji su 1941. g. krenuli u rat poklikom „Sa verom u Boga za kralja i otadžbinu“ da brane svoju zemlju od nemačke vojne sile, a završili su zarobljeništvu, posle još jedne službe božije u koncentracionom logoru nedaleko od Osnabrika 27.septembra.1945. kojoj je prisustvovao i kralj Petar Drugi, sve do 24.aprila 1946.g. skoro da nisu mogli da prisustvuju liturgijama, bar ne u našim crkvama.

Zato se odlazilo u ruske ili grčke crkve. Sveštenik Sergije Selivanovski je u Minhenu 24. aprila 1946. oficijelno osnovao Srpsku crkvenu opštinu. Krenula su srpska bogosluženja, ali je za oko 5000 srpskih oficira i vojnika koji su preživeli logore, bio u ono vreme, kao i za druge Srbe diljem Nemačke, predalek put od Osnabrika do Minhena.

Dolaskom prvih tzv. „gastarbajtera“ početkom šezdesetih godina, a masovno početkom sedamdesetih godina prošlog veka, za njima je krenulo i sveštenstvo. 12. Marta 1969. su osnovane crkvene opštine u Hanoveru, Osnabriku i Dizeldorfu. Iste godine Sveti sinod u Beogradu odredio je Lavrentija (Trifunovića) za episkopa za Zapadnu Evropu i Nemačku kao i za Australiju.

Obzirom da se je već sedamdesetih godina prošlog veka nemačka industrija, posebno u pokrajini Baden-Virtemberg i u glavnom gradu Štutgartu, ali i drugim delovima Nemačke enormno razvila, nastao je manjak radnika jer je peko 7 miliona nemačkih muškaraca izginulo u ratu ili su bili još uvek u ruskom zarobljeništvu. Zato je, pored Italijana, Turaka i nešto manje Grka, Španca i Portugalaca, što po privatnim vezama što preko naše Berze rada, stiglo, samo u Baden-Virtemberg, preko 200.000 Srba. Mnogi od njih, i pored komunističkog „učenja“ i raznih vrsta pritisaka, se nisu bili odrekli svetosavske vere svojih predaka.

Već 1971. g. je sveštenik Ozren Tucakov u Štutgartu, u grčkoj crkvi- baraci u parku na Lajpciškom trgu, počeo sa bogosluženjima.

Njega je 1978. nasledio visokoobrazovani Slobodan Miljević, kasniji protonamesnik, koji je u Regenzburgu i Tibingenu završio teologiju i psihologiju. Otac Miljević je svojevremeno opsluživao skoro celu nemačku pokrajinu Baden-Virtemberg. Naši sveštenici su dolaskom za svojom narodom započeli pravi misionarski rad okupljanja Srba. Mnogi mlađi Srbi do dolaska u Nemačku, zbog komunističkog ometanja rada pa i postojanja posebno Pravoslavne crkve u ondašnjoj Jugoslaviji, nisu imali skoro nikakve kontakte sa crkvom a neki nisu bili čak ni kršteni. Sve te ljude dovesti pod skute Pravoslavlja bio je ogroman misionarski rad i trud tog vremena!

Kako se broj vernika stalno povećavao, nastala je potreba zakupa, kupovine ili izgradnje crkava –s vuda gde je koncentracija srpskog življa bila dovoljno velika. Uzmimo za primer samo Baden-Virtemberg. Tu je otac Slobodan Miljević za vreme svog skoro četrdeset godina dugog službovanja uspeo da prilozima i uz dobrovoljni rad vernika, otkupi ili izgradi četiri crkve.

Slično je bilo i u drugim delovima Nemačke gde su vredni sveštenici i članovi Crkvenih odbora itekako radili na otvaranju crkava kako bi se naš narod molio u svojim, srpskim bogomoljama.

Prema nemačkim izvorima, danas oko 400.000 Srba-pravoslavaca, od toga je, najverovatnije, oko 100.000 vernika ostalo u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, živi mirno sa svojim današnjim sugrađanima –Nemcima, „podeljenih“ u dve crkve, katoličku i protestantsku. Naravno da oko 10 odsto stanovništva od ukupno 82 miliona žitelja, pripadnaju drugim religijama.

Pored desetina srpskih crkava širom Nemačke, sazidana je prelepa crkva i u Filingenu-Šveningenu, gradu koji se nalazi u čuvenom Švarcvaldu, gde je Crkvena opština osnovana 1994.g. Posle službovanja prote Duška Đeorđića, na njegovo mesto je došao protonamsenik Branislav Čortanovački i ostaje na tom mestu do 2005. g. Za vreme njegovog rada od priloga vernika je kupljeno zemljište i sagrađeni su crkva Svetog arhangela Mihaila i parohijski dom. Od 2005.g. u crkvi u Filingenu-Šveningenu činodeluje prota Milenko Marković.

Tek nedavno, u zvonik crkve su ugrađena četiri velika sata tako da je tim činom završena potpuna izgradnja crkve. O tome smo razgovarali sa nekoliko naših vernika. Jedan od njih nam je rekao da su svi oduševljeni satovima, koji, kako kaže, u današnje vreme kada svi imaju satove čak i u mobilnim telefonima, i nisu toliko potrebni. Ali su prelepi i svaki pogled na njih će nas stalno potsećati da je vreme koje pokazuju kao i sve ostalo u životu–prolazno . Ali –naša crkva ostaje kao večni spomen Pravoslavlja i boravka Srba, ovde, u Filingenu-Šveningenu i u celom Švarcvaldu!

DW: Iza ubistva Gruzijca u Berlinu stoji ruska tajna služba?

Jedan Gruzijac je ubijen u Berlinu – u sred dana, pucnjem u glavu, u jednom parku. Ubica je uhapšen, ali ćuti. Mnoge indicije govore da bi to mogao da bude atentat koji je naručila neka tajna služba?

Bila je to scena kao iz američkih akcionih filmova: jedan 40-godišnji Gruzijac je prošlog petka (23.8.) oko podneva šetao berlinskim parkom Klajn Tirgarten u četvrti Moabit. U tom trenutku s leđa mu se približio biciklista. Kada je stigao do njega, izvadio je pištolj s prigušivačem i bez upozorenja pucao dva puta. Jedan metak pogodio je leđa, a drugi glavu žrtve.

Gruzijac Zelimkhan K. ostao je na mestu mrtav. Jedna žena koja je sve to videla iz neposredne blizine, kaže da je sve izgledalo kao čista, profesionalna egzekucija.

Biciklista se, nakon ubistva, mirno odvezao dalje, ali je ubrzo nakon toga uhapšen u blizini mesta atentata. Reč je o 49-godišnjem Rusu koji je identifikovan kao Vadim S. Opis očevidaca – a u tom trenutku ih je u parku bilo mnogo – bio je toliko dobar, da je policija odmah bila sigurna da je uhapsila pravog čoveka.

Mesto zločina je potom pročešljalo 200 policajaca. Pištolj kojim je izvršeno ubistvo nešto kasnije je pronađen u obližnjoj reci Špreji, a ronioci su iz vode izvadili i torbu s odećom, kao i bicikl.

„Naručeno ubistvo“

O tome kako je došlo do ubistva došlo i ko je počinilac ne postoje velike sumnje – dokazni materijal, kao i izjave svedoka vrlo su jednoznačni. Nejasno je, međutim, koji je motiv zločina. I ko je nalogodavac.

O ubistvu opširno izveštavaju kako ruski, tako i gruzijski mediji. Na televiziji se prikazuju posebne emisije posvećene tom slučaju.

Iako berlinska policija zvanično saopštava da se istraga odvija u svim smerovima, smatra se da je malo verovatno da je reč o ličnim motivima ili o pokušaju pljačke. „Bilo je to naručeno ubistvo, profesionalno isplanirano i izvedeno“, smatraju u policiji.

Prema pisanju nemačkog nedeljnika „Špigel“, u to su uvereni i analitičari u obaveštajnim službama više zemalja-članica NATO-a.

Čečenska veza

Žrtva atentata, Zelimkhan K, živeo je već izvesno vreme u Berlinu sa ženom i decom. Nemačke vlasti su ga neko vreme držale pod prismotrom kao islamističkog ekstremistu. Inače, navodno je u trenutku atentata bio na putu ka obližnjoj džamiji, na molitvu petkom.

Zelimkhan K. nije bio nepoznat ni u svojoj domovini, Gruziji. Prema pisanju tamošnjih medija, on se tokom Drugog gruzijskog rata (1999-2009) borio protiv ruske vojske. Poreklom je K, iz jednog sela u Pankiskoj klisuri na severoistoku Gruzije. To je kraj s većinskim muslimanskim stanovništvom. I tokom svog boravka u Berlinu živeo je strogo u skladu s religijskim pravilima.

Bio je aktivan i za vreme rata u Čečeniji, delovao je navodno i kao posrednik gruzijsku vladu. Prema još nepotvrđenim informacijama, ruska tajna služba FSB Zelimkhana K. smatrala je teroristom i članom čečenske terorističke grupe „Kavkaski emirat“.

On je navodno još 2015. preživeo pokušaj atentata u glavnom gardu Gruzije Tbilisiju. Tada su atentatori, koji nikada nisu identifikovani, više puta pucali u njega. Zelimkhan K. je potom prebegao u Ukrajinu, gde je nastavio s antiruskim aktivnostima. Tamo je takođe sarađivao s ukrajinskom tajnom službom.

Nakon ponovnog pokušaja ubistva, zajedno sa porodicom prebegao je u Nemačku, najpre u Brandenburg, a potom u Berlin. Tu je, međutim, protiv njega pokrenut postupak za proterivanje i prva sudska instanca to je već odlučila. Na tu se odluku žalio i postupak je bio u toku. U krugu njegovih prijatelja i poznanika se tvrdi da Zelimkhan K. nije bio islamista, već upravo suprotno: da je navodno sprečavao ljude da se idu u Siriju da se bore na strani „Islamske države“ (IS).

Sve je bilo pripremljeno

Sada se naravno postavlja pitanje: ako je ubistvo bilo naručeno, ko je naručilac? Da li je reč o nekadašnjim saborcima kojima je Zelimkhan K. počeo da smeta? Ili je u pozadini ruska tajna služba? Ili je u pitanju možda čečenski diktator Ramzan Kadirov na čijem se spisku za odstrel Zelimkhan K. navodno takođe nalazio.

Nemački visokotiražni list „Bild“ u međuvremenu je uspeo da razgovara sa sinom ubijenog, koji je rekao da su njegovog oca do sada već četiri puta pokušali da ubiju. Uz pokušaj atentata u Tbilisiju, bio je izvršen i jedan pokušaj ubistva otrovom.

Gruzijski mediji smatraju da je ubistvo u Berlinu u vezi s jednom vojnom akcijom iz 2012. Tada su islamisti u klancu Lopota vodili borbe s gruzijskom vojskom i tom prilikom zarobili više osoba. Gubitaka je bilo na obe strane. Jedan od posrednika u sukobu tada je bio i Zelimkhan K, između ostalog i kao dobar poznavalac terena i tamošnjih prilika.

U redovima islamista se inače tada borio i Ahmed Čačajev, za koga se smatra da je bio jedan od organizatora terorističkog napada na aerodrom u Istanbulu 2016. kada je život izgubilo 45 ljudi, dok ih je 235 ranjeno. Turske vlasti su za taj samoubilački napad optužile IS. Čačajev je kasnije, 2017. godine, ubijen u jednoj akciji gruzijske policije u Tbilisiju. Nije isključeno ni da je ubistvo u Berlinu kasna posledica svih tih događaja.

U prilog tezi o ubistvu koje je naručila neka strana tajna služba govori i ponašanje atentatora. Prema informacijama „Špigela“, on je u Nemačku doputovao neposredno uoči atentata i već je sve bio pripremio za što brži odlazak i zemlje. Neposredno pre ubistva se presvukao, a koristio je pištolj kalibra 9 mm s prigušivačem. Nakon hapšenja je samo kratko izjavio da on nije ubica, a potom je odbio da daje bilo kakve dalje izjave. Nemačka policija još uvek proverava njegov identitet. Ukoliko se potvrdi pretpostavka o umešanosti neke strane tajne službe, istragu će preuzeti nemački savezni državni tužilac Peter Frank.

Berlin planira da ograniči visinu mesečne kirije za stanove, evo i na koliko

Gradske vlasti Berlina planiraju da ograniče visinu mesečne kirije za stanove na 7,97 evra po metru kvadratnom, u okviru plana “zamrzavanja” visine stanarine.

Taj plan dogovoren je početkom ove godine.

Berlinska senatorka za urbani razvoj Katrin Lompšer planira da ovu meru primeni na stanove izgrađene do 2013. godine, dok će stanovi izgrađeni nakon 2014. biti izuzeti od toga.

Nacrt zakona je i dalje predmet diskusija i mogao bi se menjati.

Senat bi predlog zakona trebalo da pošalje gradskom parlamentu do 15. oktobra, a planirano je da zakon stupi na snagu u januaru.

Gradska uprava Berlina odlučila je u junu da zamrzne visinu stanarina na period od pet godina, nakon neprestanih žalbi stanovnika na nedostatak stanova koje mogu da priušte i to u gradu koji je nekad bio poznat upravo po niskim životnim troškovima.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje: Novim zakonom biće olakšani uslovi odlazak i zapošljavanje u Nemačkoj

Poslednjih dana mnogo se govori o tome da će se u Nemačkoj izjednačiti uslovi zapošljavanja radnika van Evropske unije. Prvi put se tako u Nemačkoj uvodi jedinstveni pojam stručnjaka, odnosno kvalifikovanog radnika.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović kaže za RTS da će novim zakonom biti olakšani odlazak i zapošljavanje u Nemačkoj i da se može očekivati veći broj zainteresovanih. Najavio je da će 1. septembra stupiti na snagu sporazum sa Slovenijom.

Zoran Martinović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, istakao da će početkom sledeće godine krenuti primena novog zakona o zapošljavanju u Nemačkoj, kao i da za sada nemaju iskustvo i ne mogu da kažu kako će nemačka strana ceniti ravnopravnost kvalifikacija u skladu sa standardima koji važe u toj zemlji.

“Mi sa Nemačkom agencijom za zapošljavanje sarađujemo, ali u nekim drugim oblastima. U pogledu ovog zakona nismo imali saradnju, videćemo da li će oni očekivati saradnju sa nama ili će raditi jednostrano, s obzirom na to da će oni ceniti i vrstu kvalifikacija i izjednačnost tih kvalifikacija sa njihovim standardima i uslove pod kojima će naši državljani ulaziti u Nemačku, sticati radne dozvole i raditi”, rekao je Martinović.

Ukazao je da je siguran da će novim zakonom biti olakšani odlazak i zapošljavanje u Nemačkoj i da se može očekivati veći broj zainteresovanih.

Prema tom zakonu, dodaje Martinović, građanin može da se useli kako bi radio ili tražio prikladan posao, nije u obavezi kao u pojedinim zemljama da bi dobio dozvolu za boravak da prvenstveno ima posao.

“To su neke specifičnosti u odnosu na sadašnje stanje gde je potrebna boravišna dozvola i radna dozvola kako bi neko radio”, naveo je Martinović.

Medicinsko osoblje, vozači, radnici u poljoprivredi najtraženiji

Na pitanje koji su poslovi najtraženiji i najzanimljiviji za naše ljude, Martinović kaže da je sa Nemačkom najintenzivnija saradnja u oblasti medicinske delatnosti.

“Nemci su nam tražili i vozače u najvećoj meri, sezonske radnike u poljoprivredi. Mi smo imali inicijativu sa njihove strane da pravno uredimo i sezonsko zapošljavanje radnika u poljoprivredi, međutim mi se nismo dogovorili. Ponuđeni su uslovi koje naša strana nije mogla da prihvati – nije bio definisan način uplate penzijskog staža, jer u toj oblasti u Nemačkoj ne postoji obaveza poslodavca da to uplaćuje”, dodao je Martinović.

Ukazao je da to ne znači da naši državljani neće odlaziti i bez tog sporazuma i da neće nalaziti neke druge komunikacije i kanale preko kojih će nalaziti svog poslodavca u Nemačkoj.

Sve što treba da znate o konkursu za ovaj posao u Nemačkoj: Koji je najvažniji uslov i da li je poznavanje nemačkog presudno…

“Medicinsko osoblje odlazi pod jasnim uslovima i to nije tako masovno što se tiče Nacionalne službe za zapošljavanje, to nije alarmatno da mi možemo da kažemo da će to ugroziti naš zdravsteni sistem”, istakao je Martinović.

Naveo je na evidenciji u Srbiji uvek ima 6.000-7.000 medicinskih sestara i tehničara koji ovde čekaju posao, a godišnje Nacionalna služba između 400-500 lica zaposli kroz saradnju sa Nemačkom.

Što se tiče vozača postojala je tražnja i saradnja sa Nemačkom, ali Martinović navodi da nije veliki broj vozača odlazio preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

“Čini mi se da odlaze više preko nekih privatnih agencija za zapošljavanje ili preko nekih poznanstava”, dodao je Martinović.

“Mnogo je lakše raditi u svojoj zemlji”

Odgovarajući na pitanje da li je obavezno znanje nemačkog jezika, Martinović kaže da kada je u pitanju zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara obavezan je najmanje B1 nivo znanja jezika, što ne poseduju mnogi koji žele da odu u Nemačku.

“Postoji jedan projekat u okviru naše saradnje koji omogućava i obuku jezika, tako da omogućava nekom broju lica da se brzo obuče i pripreme”, rekao je Martinović.

Istakao je da to nije masovno, kao i da je sledeće godine najavljeno značajno povećanje plata za medicinske sestre i da smatra da će to privući veliki broj ljudi da ostanu ovde.

“Mnogo je lakše raditi u svojoj zemlji, u svojoj sredini nego otići negde u inostranstvo sa velikim neizvesnostima. Mnogi odlaze, pa se vraćaju. Kada pogledamo podatke koliko se ljudi iseli, ne ostanu oni tamo trajno, neki ostanu dva, neki tri, neki pet meseci i dolaze ovde ekonomski osnaženi sa nekim novim znanjima koje koriste u našem sistemu”, tvrdi Martinović.

Naglasio je da mu se čini da mnogi naši građani olako prihvataju poziv, neku primamljivu ponudu sa nekim obećanim platama i uslovima života.

“Lako odlaze, ali se i lako razočaraju, imamo tih problema. Imali smo u Slovačkoj ozbiljnih problema sa velikim brojem građana koji su odlazili na takav način”, dodao je Martinović.

“Pre odlaska neophodna dobra informisanost”

Istakao je da pre odlaska građani treba da se detaljno informišu, da u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje mogu da dobiju informacije u vezi sa uslovima rada za svaku zemlju, ulaska, sticanja radnih i boravišnih dozvola, visina plata i nekih propisa.

Ukazao je da Nacionalna služba za zapošljavanje sarađuje sa stranim poslodavcima, kao i sa domaćim.

“Ali ono na čemu insistiramo i zbog čega nismo poželjan partner za veliki broj poslodavaca jeste da se ugovor o radu zaključi pre odlaska i to uz prisustvo Nacionalne službe za zapošljavanje”, rekao je Martinović i dodao da se time štite naši ljudi i naši radnici.

Ukazao je da Nacionalna služba za zapošljavanje uvek može da proveri poslodavca.

“U velikom broju slučajeva možemo da im damo informacije da li je taj put dobar i izbor adekvatan, naravno na licima je da procene da li će uvažiti naše sugestije. Činjenica je da mnogo veći broj lica u inostranstvo odlazi posredstvom drugih kanala nego što odlazi putem Nacionalne službe”, naglasio je Martinović i dodao da oni koji su odlazili preko Nacionalne službe nisu imali nijedan slučaj prevare i negativnih iskustava.

Od 1. septembra počinje primena sporazuma sa Slovenijom

Osim sa Nemačkom, sa kojom naša zemlja intezivno sarađuje, Martinović ističe da je potpisan sporazum i sa Slovenijom.

“Od 1. septembra će taj sporazum stupiti na snagu. Očekujemo zaista intenzivnu saradnju zato što oko 10.000 godišnje naših državljana tamo dobije radnu dozvolu, a posredstvom naših agencija niko nije otišao i sada će to morati da ide tim putem”, rekao je Martinović.

Ukazao je da nadležno ministarstvo pregovara i sa Katarom, Rusijom i Maltom.

“I mimo zaključenih bilateralnih sporazuma ili nekih protokola postoji zakonski put koji omogućava posredovanje za zapošljavanje u inostrantvu”, zaključio je Martinović.