Poznati glumac otkriva zašto snima u Srbiji, a kada je video “jugo” “vrištao” je (FOTO)

Poznatog glumca smo zatekli na setu i tom tom prilikom nam je otkrio neke nepoznate detalje iz svog života, kao i koje su sve pogodnosti ekipa i on imali tokom snimanja u Beogradu.

“Nisam puno znao o Srbiji pre, bio sam nešto malo upoznat sa teškim vremenima kroz koje ste prošli, ali to je sve. Srećan sam što sam ovde, hrana je fantastična, voće i povrće kao da nije sa ovog sveta. Razmazili ste me, sviđa mi se uglavnom sve, a posebno vaša gostoprimljivost”, počinje razgovor glumac za “Blic TV magazin” i otkriva kako su došli na ideju da snimaju baš u Srbiji.

Holivudski glumac sa aerodroma u Beogradu objavio fotografiju s porukom koja će vas oduševiti (FOTO)

Razgovarili smo o lokaciji i i te kako smo došli do zaključka da to bude baš ova zemlja. Serija nam dozvoljava da funkcionišemo tako i da vodimo trupu na različite lokacije sveta. Takođe, Vlada nam je dozvolila da koristimo niz pogodnosti koje u Americi ne bismo mogli.

Ko bi rekao, kada je vozio „jugo“, a koji su mu roditelji slovačkih i slovenskih korena kupili kao prvi auto, da će jednog dana doći u zemlju za koju ga ipak nešto veže.

“Vrištao sam pre neki dan ekipi kada smo videli „jugo“. To je bio moj prvi auto u srednjoj školi. Moji roditelji su mi kupili taj auto i bilo je strašno, uh, užasno. Kanta na točkovima koja je stalno smrdela na benzin, ali kako mi je moja mama uvek govorila: “Kako god, vratio te je kući i mnogo je bolje nego autobusom”, kroz smeh priča glumac.

Holivud konačno Srbe predstavlja kao dobre momke! A glavni “krivac” srpski zet! (FOTO)

U svojoj 20 godina plodnoj karijeri ostvario je poznate uloge u serijama “Bafi, ubica vampira”, srpske gledaoce osvojio u seriji “Bones”, a trenutno je angažovan na seriji “Mornarički specijalci”.

“Blagosloven sam što imam ovako dugu i uspešnu karijeru. Zahvalan sam producentima, scenaristima i drugim glumcima koji su me učili i inspirisali da radim svoj posao još bolje. Rastem zajedno sa ulogama i postajem zreliji”, objašnjava Dejvid Borijanz.

Poznati holivudski glumac odseo u Beogradu! Snima se novi projekat! (FOTO)

Producenti serije “Mornarički specijalci” želeli su da prikažu Beograd kao modernu kosmopolitsku prestonicu, punu kulture i lepote, sa Srbima koji su ovaj put u ulogama pozitivnih likova. Amerikance su privukle sjajne lokacije, saradnja Vlade Srbije i iskustvo domaćih filmskih radnika. Američki glumac koji u ovom ostvarenju nosi glavnu ulogu otkrio nam je kako je na snimanju.

View this post on Instagram

Serbian concrete

A post shared by David Boreanaz (@dbodbo69) on

“Radim sa odličnom ekipom, divna grupa glumaca, veoma smo svi bliski, ali uvek u meni postoji osećaj odgovornosti. Sa obzirom na to da radim ovaj posao već dve decenije očekuje se od mene da donesem znanje i da držim tim na okupu. Nosim taj šlem svaki dan i dobro sam svestan koju žrtvu lik kojeg glumim Džejson Hejz podnosi kako bi branio svoju zemlju. Producenti koji rade ovu seriju ratni su veterani i odlično rade svoj posao”, priča Borijanz.

Kanađanin a album nazvao “Balkan”, “zaljubio” se u njega, a prijateljstva iz Beograda i dalje neguje (FOTO, VIDEO)

Lista muzičara koji su inspiraciju za svoja dela pronašli u našem podneblju je velika. Počevši od Dejvida Bouvija, preko Šedovsa, Spotniksa, Četa Etkinsa, hevi metal grupe Sabaton, pa do muzičara iz Kanade, Dena Boknera, koji je Balkanu posvetio čitav album.

Bokner, koji je rođen 1978. godine, već dugo se nalazi na svetskoj muzičkoj mapi. Iako ga žanrom najčešće vezuju za indi-rok, on godinama eksperimentiše sa raznim zvukovima. Publici je postao poznat po nastupu sa grupama Atlas Strategic, Wolf Parade, Handsome Furs, Divine Fits i poslednjem u nizu, Operators, u kojem sarađuje sa devojkom iz Makedonije koja nastupa pod umetničkim imenom “Devojka”. Upravo ta saradnja, kao i serija koncerta grupe Operators u zemljama regiona, poslužila je kao razlog da našoj publici predstavimo rad ovog talentovanog Kanađanina.

#tbt to last month when we got to play the awesome @meetfactory in Prague! If you missed it don’t worry cuz we’ll be back September 6! For info/tix/other tour dates check out the link in bio!

Gepostet von Operators am Donnerstag, 22. August 2019

U ekskluzivnom intervjuu za “Blic”, Den nam je pored najave za koncert u Beogradu koji je rezervisan za nedelju (1. septembar) u prostoru Elektropionira sa početkom u 20.30 sati, otkrio odakle potiče njegova ljubav prema Balkanu, koji su autori uticali na njegov rad, kako je došlo do saradnje sa “Devojkom”, ali i koji su to bendovi sa prostora bivše Jugoslavije koji su ostavili odličan utisak na njega.

Kako bi opisao svoju muziku i koji su bendovi uticali na tvoje muzičko stvaralaštvo?

“To je neka fuzija psihodeličnog post-panka i elektronskog popa. Prvi bendovi koji su me zainteresovali za muziku van okvira slušanja radija, bili su Metalika i Dipeš mod. Iako se moj muzički ukus menjao godinama, uvek je postojao balans između muzike odsvirane na gitari i elektro popa. To je bila neka konstanta. Na ovom albumu, Devojka i ja samo izvlačili inspiraciju iz albuma Dazl šips, grupe OMD, Krauntorka, ženskih grupa iz šezdesetih godina, sa audio kaseta, kao i iz Jugoslovenskog “novog talasa”, gde je jedan od začetnika bila i beogradska scena”.

Spomenuo si Devojku, muzičarku iz Makedonije. Kako je došlo do vaše saradnje?

“2010. godine sam nastupao sa svojim starim bendom Handsom furs u Skoplju, ona je nastupala pre nas i naprosto me je, žargonski rečeno “oduvala” svojim performansom. Nekoliko godina kasnije, u Kaliforniji, povezali smo se ponovo i počeli smo da zajedno radimo na prvom albumu Operatorsa. Ona je jedan od najintuitivnijih fluidnih muzičara sa kojima sam radio ikada i jedina osoba kojoj verujem u tolikoj meri da zajedno radimo aranžmane i pišemo tekstove za pesme. Za mene, njen solo rad je Linčov svet progonjenih Amerikanaca i ledenih sinteza. Slušajući njenu muziku vi ste “ubačeni” u eru u kojoj se stvarala najbolja američka pop muzika. U Operatorsima, ona je okosnica. Bubnjevi, zvuk, sintisajzer, dizajn zvuka, aranžmani, sve ona radi. Definitivno najbolji partner za pisanje tekstova kojeg sam ikada imao”.

Vaš novi album je inspirisan Jugoslavijom i Balkanom u velikoj meri. Kako je došlo do toga?

“To je album utopije i sećanja. Ideja je da možete da preživite neku eru, bilo da je ona bila bolja ili gora od onoga kakva je zapravo bila. Mnogo mojih prijatelja sa Balkana, odnosno, sa prostora bivše Jugoslavije imaju konfliktna sećanja na Titovo vreme. Na mnogo načina, gledajući to spolja, Jugoslavija je bila utopistički projekat 20. veka. O tome najbolje govori čista količina kvalitetne umetnosti, arhitekture, filma, literature i muzike nastalih u tako kratkom vremenu. Devojka i ja smo izvukli mnogo iz Jugoslovesnkog filma i muzike dok smo pisali ovaj album. Želeli smo da stvorimo zamagljeno sećanje na eru koja je bila samouverena i uverena u svoju veličinu”.

Koliko znate o Balkanu i Srbiji? Kakvo iskustvo nosite iz pređašnjih nastupa u regionu?

“Bio sam student politologije i istorije pre nego što sam sve to odbacio i posvetio se poslu muzičara. Dok sam još studirao, moj glavni fokus je bio prelazak iz socijalističkog u kapitalistički ekonomski sistem u zemljama bivšeg istočnog bloka. Što se tiče Beograda, prvi put smo se upoznali u jesen 2007. godine, kada smo ovde imali nastup. Upravo taj nastup je promenio moje mišljenje o ex-komunističkim zemljama, pošto sam kroz život u gradu, poznanstva, druženja sa ljudima koji su tu živeli i odrasli, shvatio da je sve što su nas učili na univerzitetu, neoliberalna propaganda. Zaljubio sam se u Balkan na toj turneji, a stvorio sam i prijateljstva koja negujem i danas. Od tada do danas nastupao sam u Beogradu, Zagrebu, Dubrovniku, Prištini, Ljubljani, Skoplju, Bitolju, Sarajevu, Podgorici.. Znam da smo nastupali u još nekim gradovima ovde, ali sam im zaboravio imena. Naučio sam više o Balkanu kroz putovanja kombijem, nastupima i upoznavanju sa ljudima, nego što su nas učili četri godine na univerzitetu”.

U Kanadi živi veliki broj ljudi sa podneblja Balkana. Kako Kanađani gledaju na njih?

“Izvan okvira zajednice u dijaspori mislim da je opšti stav iskrivljen. Da budem potpuno iskren, neoliberalna propaganda koja se sprovodila devedesetih zaista je oštetila sveukupni pogled na vaš region, a nažalost ta slika i dalje nije izbledela. Glavni deo krivice se može naći u oslanjanju kanadskih medija na američke. Sa druge strane, svako ko je imao kontakt sa ljudima odavde koji žive u dijaspori, zna šta se sve izdešavalo. Kafe “Sarajevo” u Montrealu, koji nažalost više ne radi, bilo je savršeno mesto da se lokalni muzičari upoznaju sa balkanskom hranom i muzikom. Naravno, i sa pićem”.

Da li si upućen u rad muzičkih grupa sa naših prostora i imaš li možda nekog omiljenog izvođača ili grupu?

“Da, naravno. Veliki sam fan jugoslovenskog novog talasa. Neverovatno mu je to što je Balkan stvorio toliko sjajnih naprednih bendova u tako kratkom periodu. Naginjem više ka sint pank i post pank bendovima, poput Idola i Parafa, ali moja omiljena grupa sa ovih prostora je definitivno Azra. Čak sam, tamo neke 2010. godine u Skoplju i tetovirao “Ravno do dna!” i nikada se nisam pokajao”.

Koja je tvoja poruka svima onima koji će doći na nastup u Beogradu? Koji gradove još obilazite tokom turneje?

“Želim samo da kažem da smo veoma uzbuđeni što ćemo svirati u Beogradu. Lično, to mi je jedan od omiljenijih gradova na svetu i uvek sam nestrpljiv da se vratim u njega. Moj prijatelj Kepa je spremio miksove retkih izdanja Jugotona koje puštati pre našeg nastupa, tako da pozivamo sve da dođu i ranije u prostorije Elektropionira. Nakon koncerta u Beogradu, idemo u Ljubljanu, Rijeku i Zagreb”.

Početak koncerta grupe Operators je zakazan za 1. septembar od 20.30 u prostorijama kluba Elektropionir. Sudeći po Denovim rečima, ali i po preslušanoj muzici, sve one koji se budu našli na nastupu ove grupe, očekuje sjajna atmosfera i zabava.

“Nije samo malina zaštitni znak Srbije”, požeške “šitaka” pečurke osvajaju Aziju

Uzgajanje šitaka pečuraka počeli su zbog njihove lekovitosti, ali kažu da im je ovaj, u početku dodatni, posao prerastao u delatnost od koje može da se zaradi i veoma lepo živi. Dragana Bralović se sa svojom porodicom iz sela Gorobilje, u okolini Požege, već dugi niz godina bavi organskim uzgojem ove vrste pečuraka.

“Šitaka je značajna za imunitet i tu je ljudi i najviše koriste, ali može dosta da pomogne i kod malignih bolesti jer sadrži lentinan i praktično sprečava širenje malignih ćelija. Pomaže i održavanju krvne slike, kao i ljudima koji imaju problema sa želucem ili teško varenje”, navodi Dragana u razgovoru za “Blic Biznis”.

Gazdinstvo Bralović proizvodi mesečno oko jedne tone svežih ili 100 kilograma suvih šitaka pečuraka. Draganina ideja je da počne saradnju sa što više kooperanata, jer smatra da može da napravi ozbiljan krug ljudi koji bi proizvodili pečurke. Kako kaže, “nije samo malina zaštitni znak Srbije”.

“Zaokružili smo ceo proizvodni proces, od samog pravljenja supstrata na našem imanju, koji nakon 40 dana ide u tunel, a odatle se nastavlja deo prorastanja i ubiranja plodova. Na kraju se pečurke vraćaju na pakovanje u staklene ili keramičke posude”, ističe naša sagovornica.

Ona navodi da je cena kilograma sveže šitake oko 1.200 dinara, a suve (rezane i u prahu) 50 do 60 evra.

Porodična manufaktura

Sama ideja o gajenju pečurke je ideja Draganinih roditelja koji su tražili neki dodatni posao, a kasnije su im se pridružile i Dragana i njene dve sestre. Jedna je pravnik, živi u Čačku i pomaže uglavnom pravnim savetima, a druga je u Beogradu i ona je na neki način marketing menadžer.

“Počeli smo 1999. godine, ali kada je krenulo bombardovanje morali smo da ispraznimo tunel u kome radimo, koji se nalazi na magistralnom putu Požega-Užice, pošto ga je zauzela vojska. Nakon toga smo ponovo morali da sredimo prostor i tada smo zaključili da smo već nekako prerasli šampinjone koje smo gajili u početku”, objašnjava Dragana i dodaje da su im tada i porasli apetiti.

Naime, želeli su da rade nešto novo i da pokažu da u Srbiji može da se gaji nešto veoma zdravo, poput šitaka pečurke.

Bralovići poseduju sertifikat organske proizvodnje za domaće i inostrano tržište, koji je trenutno u fazi resertifikacije, a Dragana objašnjava da je kod organskog uzgajanja šitake najznačajnije da nema nikakve hemije. Ovoj vrsti pečurke je potrebna zdrava okolina, a tunel u kome se odvija proces prorastanja supstrata i ubiranja plodova je veoma povoljan prostor za uzgajanje.

“Kada smo prešli na šitaku, shvatili smo da nam je ovo odlično mesto jer nema zagađivača, možemo da obezbedimo veštačku svetlost koja joj je potrebna, a imamo i prirodnu vlagu. Po potrebi moramo da zagrevamo, ali zato nema potrebe za hlađenjem”, ističe naša sagovornica, uz napomenu da je tunel dugačak 220 metara podeljen u tri dela, kako bi imali kontinuitet tokom cele godine.

Prema nekim računicama, Bralovići su u proteklih 20 godina uložili oko milion evra u razvoj posla. Dragana kaže da nije bilo lako, jer su svaki izazov morali sami da prevaziđu i nisu koristili nikakvu vrstu podrške ili subvencija. Ona smatra da su uspeli zahvaljujući dobroj ideji, upornosti i samouverenosti – “neki kažu i tvrdoglavosti”.

Zadovoljna je dosadašnjim radom, ali ima ambiciju da ozbiljno proširi posao i osvoji tržište van Srbije.

“Ostvarila sam saradnju sa poslovnim partnerom koji je u Kini i naša zamisao je da šitake plasiramo na tržište Azije, gde on već ima pristup. Optimista sam, imajući u vidu da mi radimo na hrastovoj piljevini i da su lekovita svojstva naše šitake znatno iznad kineskih”, zaključuje sagovornica “Blic Biznisa”.

Američki eksperti za Balkan: Imenovanje Palmera jasno pokazuje nameru SAD

VAŠINGTON – Imenovanje Metjua Palmera za specijalnog predstavnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan pokazuje veće interesovanje americke administracije za region, verovatno i za rešavanje kosovskog problema, kažu za Glas Amerike eksperti za Balkan iz Vašingtona. Profesor Univerziteta Džons Hopkins, Danijel Server, smatra da imenovanje Palmera, osim većeg interesovanja, pokazuje i nameru administracije da požuri sa rešavanjem pitanja Kosova do izbora u SAD.

“Posle imenovanja bih se nadao jasnijoj politici SAD protiv promene granica i boljoj koordinaciji sa Evropom, ali se plašim da je namera da se požuri sa postizanjem sporazuma pre predsednickih izbora u SAD u novembru 2020“, ocenjuje Server.

Metju Palmer specijalni predstavnik SAD za Balkan, po ovim ulogama je poznat

Server podseća da ima mnogo drugih otvorenih pitanja kada je reč o obnavljanju dijalog Beograda i Prištine i bržem postizanju rešenja.

„Nema mnogo smisla dok se ne okoncaju izbori na Kosovu, formira nova vlada i razvije nova platforma za pregovore“, napominje Server.

Stručnjak za Balkan i predavač na Univerzitetu Džons Hopkins, Edvard Džozef, ocenjuje takođe za Glas Amerike da imenovanje Palmera signalizira veće interesovanje i posvećenost SAD Balkanu.

“Imenovanje specijalnog predstavnika nije odluka koja se donosi lako. Cilj je da predstavnik ima veće poštovanje jer direktno govori u ime državnog sekretara SAD. Jasno je da pokazuje nameru SAD da imaju veći uticaj u regionu, verovatno i na tekuće rešavanje problema Kosova, izmedu ostalih pitanja“.

Džozef kaže da je Palmer vešt i posvećen diplomata, dobro upućen u dinamiku dešavanja u regionu i da može biti jako efektan u unapredenju ciljeva SAD.

Džozef ukazuje i da se postavlja pitanje šta su zapravo politicki ciljevi ove americke administracije.

„Da li je to da se ubrza pokušaj da se postigne rizično rešenje o podeli Kosova? Ako je tako, kako će biti rešavani negativni aspekti toga? Šta je sa javnim upozorenjima, ne samo eksperata poput mene, već i zvaničnika susednih zemalja u regionu da će morati da žive sa posledicama takvog rešenja? Kako će se prevazići protivljenja nekih zemalja, posebno Nemačke, ovakvom pristupu? Da li su razmotrene alternative razmeni teritorija, poput one da se podrži jezgro srpskih interesa, koje ukljucuje i populaciju na jugu i imovinu SPC?“, ukazuje Džozef.

Prema njegovim rečima, to su samo neka od otvorenih pitanja u regionu koji je i dalje slabo integrisan, suočava se sa “upadima Rusije bez presedana”, a Kina u njega investira.

Americki državni sekretar Majk Pompeo imenovao je zamenika pomoćnika državnog sekretara Metjua Palmera za svog specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan, saopštio je juče Stejt department.

“Venecija u Beogradu”, karneval pod maskama na Sava Promenadi

BEOGRAD – Karnevalski duh i slobodu koju su proslavljali nekadašnji Mlečani, posetioci Sava Promenade moći će da dožive danas u okviru 15. Karnevala brodova koji je svoj sadžaj ove godine proširio za zabavu pod maskama “Venecija u Beogradu”.

Tradicionalno, Savu će, 15. put, ispuniti smotra dekorisanih plovila, dok je ove godine Belgrade Waterfront svoje šetalište pretvorio u pozornicu prepunu raskošnih maski i kostima.

Deo karnevalske povorke čine i mažoretkinje, orkestri, plesne grupe, klovnovi i mađoničari koji upotpunjuju zabavu na karnevalu.

Direktor Turističke organizacije Beograda (TOB) Miodrag Popović kaže da je Karneval brodova pre pet godina počeo da se održava u tom delu Beograda, kako bi popularisao najlepše šetalište u gradu.

“Kako raste Beograd na vodi, tako raste i Karneval brodova”, rekao je Popović za Tanjug.

Ističe da prvi put deo karnevala čini i zabava pod maskama nazvana “Venecija u Beogradu”, koji je još jedan u nizu sadržaja koji će upotpuniti taj događaj.

“Ovakvi događaji su najbolja promocija grada. Kada kažete karneval, prva asocijacija je na Veneciju i njihov bal pod maskama. Venecijanski karneval je počeo u zimskom periodu na moru, kada nije bilo mnogo posla, te su Venecijanci stavljali maske, menjali svoj identitet i radili stvari koje im, možda, nisu bile dopuštene ostalim danima”, rekao je Popović i pozvao Beograđane da osete duh slobode nekadašnjih Mlečana.

Karnevalski doživljaj upotpunjuje i panorama Venecije ispred koje će posetioci moći da se fotografišu pod maskama.

Svaki posetilac koji svoju fotografiju sa karnevala postavi na lični Instagram profil uz postavljanje lokacije belgradewaterfont, sa sobom će, osim lepih uspomena, kući poneti i autentičnu venecijansku masku.

Užasna tragedija, poginuo mladi muzičar iz Sarajeva a njegov post o majci sve rasplakao (FOTO)

Stravična saobraćajna nesreća dogodila se jutros oko 3.30 časova na autoputu A1 kod Kaknja, u mestu Tičići, kada su na licu mesta poginuli vozač BMW iz Sarajeva, muzičar Alen Omerbašić i vozač “škode” iz Kaknja. Uviđajne ekipe koje su izašle na mesto nesreće ne pamte prizor poput jutrošnjeg.

Prema prvim navodima koje prenose tamošnji mediji, vozač “škode” se u pijanom stanju kretao se suprotnom trakom i sudario se BMW, a od siline udarca, motori su ispali iz oba automobila.

Gepostet von Dernek Band Tamburaši am Sonntag, 4. August 2019

Život je u saobraćajki tragično izgubio muzičar iz Sarajeva Alen Omerbašić.

Mladi muzičar bio je harmonikaš i svirao je za “Dernek bend”. Kobne noći, vraćali su se iz Zavidovića sa svirke.

Alen Omerbašić je bio veseo i uvek pozitivan. Voleo je život, a kako se može videti i na društvenim mrežama na kojima je bio aktivan, voleo je da se druži sa prijateljima, putuje, ali je i obožavao kola koja je oduvek vozio i u kojima je, nažalost, stradao.

Gepostet von Alen Omerbasic am Dienstag, 13. November 2018

Osim toga, Alen je često isticao kako je u životu mnogo bolje biti čovek i pomagati drugima, a jedan njegov post koji je objavio pre nekoliko godina, svima je naterao suze na oči.

“Čuvaj je, rasplakao si me”, “Mudro zboriš momče”, samo su neki od komentara na post koji je Alen svojevremeno objavio, a ticao se njegove majke.

Dobio sam danas "marku" ( 1 KM ) od moje nane/nene/majke ovisno kako ko zove. Iako sam zaposlen i imam svoja primanja,…

Gepostet von Alen Omerbasic am Montag, 11. April 2016

Najavljena gradnja najšireg auto-puta u Srbiji, Moravski koridor biće “pametan”

BEOGRAD – Moravski koridor Preljina-Pojata ne samo da će biti specifičan po tome što će na 112 kilometara imati 139 objekata, 85 mostova, 10 petlji, moderne optičke kablove i “pametno” upravljanje saobraćajem već i zato što će biti najširi autoput u Srbiji, sa širinom traka od ukupno 30 metara, rekli su danas Tanjugu stručnjaci uključeni u taj projekat.

“Ovaj autoput izdvaja se u odnosu na ostale zato što se projektuje po poslednjim standardima. To će biti koridor širok 30 metara, sa širim ivičnim trakama nego sadašnji autoputevi u zemlji. To će biti najširi koridor koji je u Srbiji napravljen”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica.

Taj koridor će uskoro početi da gradi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka i povezaće dva velika koridora, Koridor 10 i autoput “Miloš Veliki” (Koridor 11), naveo je Poledica.

Kako kaže, autoput će povezati unutrašnost Srbije, najznačajnije gradove u srcu Srbije, ali će imati i značaj za tranzitni saobraćaj.

Povezaće direktno najmanje pola miliona ljudi koji žive na tom području trasom Čačak, Kraljevo, Vranjčaka Banja, Trstenik, Kruševac, Stalać i Chićevac.

“Ovaj koridor imaće 10 petlji na trasi i svaka od njih biće potencijalna lokacija za gradnu logističkih centara i industrijskih parkova. Pored izgradnje koridora, taj projekat imaće još dve ogromne komponente. Prva je regulacija toka Zapadne Morave i svih njenih pritoka”, rekao je Poledica.

Objašnjava da je poslednjih decenija i godina Zapadna Morava usled velikih kiša plavila okolno područje i da će sada to sve biti zaštićeno.

Autoput će, prema njegovim rečima, odgovarati najnovijim standardima u oblasti vodozaštite.

Treća komponenta je izgradnja telekomunikacinog koridora duž autoputa koja podrazumeva najsavremenije optičke i digitalne kablove, stanice za besplatan vaj-faj internet, najmodernije upravljanje saobraćajem na autoputu, tzv. inteligentne transportne sisteme i drugo, tako da će svi učesnici imati najave šta se dešava na putu, na primer, da li ima zastoja i potrebe da se preusmeri saobraćaj.

Građani će dobiti “pametan autoput”, a bezbednost će biti na prvom mestu, naglasio je Poledica.

Pomoćnik ministra za sektor urbanističkog i prostornog planiranja Ðorđe Milić naglašava da je Moravski koridor primer dobre prakse planiranja i izgradnje i da je kod tog projekta sasvim drugačiji pristup.

“Mi ovih dana završavamo Prostorni plan područja posebne namene i imali smo javnu raspravu i uvid, sada ćemo razmotriti sve primedbe građana. Imaćemo spremnu plansku dokuementaciju”, rekao je Milić.

Navodi da Moravski koridor povezuje dva važna koridora i da čini osnovinu razvoja za važne srpske gradove.

“U širem kontekstu, pošto se planira i autoput do Sarajeva, od Požege prema Užicu, možemo da gledamo na taj autoput kao na osovinu razvoja od Užica do Kruševca, gde je potrebno izvršiti reindustrijalizaciju”, rekao je Milić.

Digitalni koridor je, kaže, termin koji je korišćen za taj autoput zato što će građani pored transportne dobiti i telekomunikacionu, odnosno elektronsku infrastrukturu.

“Koridor će biti opremljen savremenim elektronskim komunikacijama i pružaće sve informacije u realnom vremenu šta se dešava na auto-putu. Takođe, ta infrastrutkura biće korišćena i za druge svrhe, tako da će i drugi korisnici moći da se priključe. Čitav taj potez od Čačka do Kruševca dobiće bolje telekomunikacione veze, tako da se ovaj koridor integralno planira i tako će se i razvijati”, naglasio je Milić.

Dekan Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović rekao je da je za fakultet od izuzetnog znacaja što ima priliku da od početka do kraja učestvuje u projektovanju i izgradnji Moravskog koridora.

“Želimo da budu kvalitetno urađeni svi istražni radovi. Da nas, na primer, ne iznenadi ukrštanje autoputa s lokalnim i magistralnim putevima, niti da nas iznenadi pruga, niti jezero zbog divlje eksploatacije šljunka, klizište i slično”, rekao je Kuzmanović.

Najavio je da će Građevinski fakultet ponuditi sav svoj potencijal i izrazio uverenje da će taj autoput biti na ponos Srbije.

Ocenio je da Moravski koridor otvara mogućnost razvoja privrede i turizma i da će mnogo olakšati saobraćaj ljudima tog dela zemlje.

“Za fakultet je izazov da učestvuje, već smo razgovrali s Behtelom i fakultet može da pruži kompletnu ekspertsku podršku, imamo akreditovane laboratorije koje mogu da učestvuju u kontrolnim ispitivanjima i možemo da radimo tehničku kontrolu kompletne dokumentacije”, kazao je Kuzmanović.

Kako je rekao, Moravski koridor treba pomalo da liči na Moravu, da “malo meandrira, ali i da prati i bude kičma Srbije, koja će povezati dve strane”.

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević je naveo da je regulacija Morave i pritoka u okviru Moravskog koridora deo ukupnog ulaganja u vodni saobraćaj koji danas iznosi više od 380 miliona evra i podsetio da se ulaže ne samo u Zapadnu Moravu već i u Dunav, Savu, Tisu i druge reke, luke, da se radi prevodnica na Ðerdapu 1, da će se za dve godine raditi i prevodnica na Ðerdapu 2…

“Sada je došla na red i Morava u okviru ovog autoputa. Projekat Moravskog koridora ima dva osnovna cilja kada je o tome reč. Da sprečimo negativne efekte izgradnje na sliv voda, a drugi da podignemo nivo zaštite od poplava, kako se ne bi dešavalo ono što je bilo prethodnih decenija, a to su redovna izlivanja Zapadne Morave i plavljenje ne samo poljoprivrednih parcela već i kuća”, naglasio je Kovačević.

Konzorcijum “Behtel-Enka” jedini je dostavio ponudu na javnom pozivu za strateškog partnera za izgradnju Moravskog koridora.

Pomereni rokovi za isplatu devizne štednje građana, Vlada Srbije izmenila ove uredbe

BEOGRAD – Vlada Srbije donela je na poslednjoj sednici Uredbu o izmenama i dopuni Uredbe o postupku za utvrdivanje prava na isplatu devizne štednje građana.

Skupština Srbije usvojila je 22. jula Zakon o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Time su izmenjene i dopunjene odredbe važećeg Zakona, koji je donet u izvršavanju obaveza Srbije u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ališić i drugi protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije.

Najvažnije izmene u Zakonu odnose se na produžetak propisanog roka za odlučivanje Uprave za javni dug po podnetim prijavama potraživanja sa 23. juna 2019. godine na 23. decembar 2019. godine.

Takođe smanjuje se broj polugodišnjih rata sa deset na osam i pomera pocetak isplate prve rate za šest meseci, odnosno sa današnjeg dana, 31. avgusta na 28. februar 2020. godine.

Imajući u vidu predlog za produženje roka za odlučivanje po podnetim prijavama potraživanja menjaju se rokovi za naplatu obveznica i to tako što se odlaže pocetak roka isplate obveznica koje dospevaju, počev od 28. februara 2020. godine i zakljucno sa 31. avgustom 2023. godine, tako da će štediše u kraćem roku ostvariti svoje pravo.

Pomeranje rokova je posledica nemogućnost da štediše pribave neophodnu dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna 2019. godine i steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.

Na većinu pristiglih prijava, Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug je od štediša zatražila dopunu dokumentacije koja neblagovremeno stiže i skraćuje rok u kome je potrebno utvrditi pravo na isplatu devizne štednje i utvrditi stanje duga po štediši.

Poziv se odnosi na državljane bivših republika SFRJ, osim Republike Srbije, koji su do 27. aprila 1992. godine položili deviznu štednju u svim srpskim bankama, bez obzira na mesto u kom se filijala nalazila, i srpske državljane, koji su do 27. aprila 1992. godine položili deviznu štednju u filijalama srpskih banaka koje su se nalazile na teritorijama bivših republika SFRJ.

Donetim podzakonskim aktom, Uredbom o postupku za utvrdivanje prava na isplatu devizne štednje građana bliže se ureduje postupak za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje građana.

Monopol nad celim Balkanom! Ovako je austrijska mreža korumpirala igre na sreću

Politički skandal koji je u Austriji izbio kad je otkrivena korupcija u sektoru igara na sreću, o kojoj danima bruje brojni inostrani mediji, naveo je domaće javno mnjenje da se zapita šta biznismeni na čelu kompanije “Novomatik” tek rade u drugim zemljama.

Obećanje političara i nekadašnjeg lidera Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnca Štrahea i njegovih stranačkih saradnika dato vlasnicima “Novomatika” Johanu Grafu i Heroldu Nojmanu da će u zamenu za postavljanje njihovog saborca Petera Sidloa na mesto finansijskog direktora “Kazino Austrija” izdejstvovati zakonske izmene koje pogoduju vodećem svetskom proizvođaču aparata i slot mašina, otkrio je još neke od “poslovnih modela” njegovih vlasnika. Najuspešniji od njih, barem do sada, ogledao se u kupovini delova ili čitavih nacionalnih lutrija država jugoistočne Evrope, što je bio osnov za uspostavljanje veza sa lokalnim političarima i dalje koruptivne radnje, pomoću čega je “Novomatik” uspostavljao monopol na tržištu igara na sreću na celom Balkanu.

Politički skandal koji je u Austriji izbio kad je otkrivena koruptivna trampa o kojoj danima bruje brojni inostrani mediji, naveo je domaće javno mnjenje da se zapita šta biznismeni na čelu “Novomatika” tek rade u drugim zemljama u kojima posluju kada u matičnoj Austriji ne prezaju ni od čega.

Odgovor na ovo pitanje odmah su, nažalost ili na sreću, pružili zvanični podaci o vlasničkoj strukturi državnih lutrija u našem regionu. Brojevi koji se tamo mogu videti pokazuju da Graf godinama strateški kupuje udele, pa čak i cele državne lutrije zemalja jugoistočne Evrope, zbog čega je sada dodatno pojačana zabrinutost građana u vezi sa zakulisnim radnjama inostranih kompanija koje se odvijaju iza njihovih leđa.

Primer Grafovog plana za zgrtanje profita najočigledniji je u Albaniji, imajući u vidu da “Novomatik” tamo poseduje 100 odsto nacionalne lutrije, a slično stanje je i u Makedoniji, doduše ne sa tolikim udelom, u kojoj se sistematski onemogućava poslovanje legalnih privatnih priređivača.

Istraga pokrenuta protiv Grafa, Nojmana, Sidloa, Štrahea i njegove desne ruke i nekadašnjeg zamenika gradonačelnika Beča Johana Gudenusa, pokazala je da je Sidlo, zajedno sa članom Donjeg doma Parlamenta Austrije i nakratko finansijskim savetnikom Slobodarske partije Markusom Čankom i portparolom “Novomatik” grupe Bernardom Krumpelom, imao u zajedničkom vlasništvu firmu “Polimedia GmbH”, što takođe ide u prilog tezi o umrežavanju ljudi koji žele da vladaju industrijom igara na sreću.

Još jedan od dokaza da ne biraju sredstva za ostvarivanje tog cilja, bila je i informacija da je Sidlo pre ovog “unapređenja” bio finansijski direktor u kompaniji “Sigma investment”, koja je zapošljavala svega osmoro ljudi i ostvarivala godišnju dobit od 43.500 evra, dok je na čelo finansija koncerna “Kazino Austrija”, sa 4.200 zaposlenih i godišnjim prometom od četiri milijarde evra, došao bez ikakvog menadžerskog iskustva.

Sve ove činjenice verno su ilustrovale način na koji čelnici “Novomatika” vode svoju kompaniju, i ukazale na to na šta su sve spremni kada je u pitanju zgrtanje profita. Ono što su izgubili iz vida jeste da će u slučaju da se otkrije samo jedan od njihovih planova, ubrzo biti razotkriven i ostatak Grafove “ideje osvajanja tržišta”.

Tako su još jedan od delova koji se savršeno uklopio u “Novomatikovu” komplikovanu slagalicu bile i zakonske izmene u RS, na čiju opasnost su mesecima unazad ukazivali licencirani domaći priređivači, ali i građani – iako laici – svesni da su takva rešenja doneta isključivo na njihovu štetu. Budući da su tako nakaradni propisi morali biti u nečijem interesu, pažnju stručnjaka iz industrije igara na sreću lako je privukla činjenica da je novi zakon o igrama na sreću omogućio baš Narodnoj lutriji monopol na tržištu.

GRAĐANI U RS REŠENI DA UKINU POGUBAN ZAKON

Privatni priređivači iz RS okupljeni oko Udruženja ALPIS pokrenuli su građansku inicijativu za pravedno oporezivanje, koju je već prvog dana potpisalo više od 3.000 ljudi (ukupno oko 17.000), čime je u startu ispunjen uslov da njihov predlog uđe u skupštinsku proceduru. O rešenosti građana da se stane na put pogubnoj pravnoj regulativi, koja je omogućila uspostavljanje monopola na tržištu, procvat sive ekonomije i podstakla maloletničko klađenje, svedoči upravo broj u kom su podržali ovu inicijativu.

Naš glumac u filmu sa Edijem Marfijem, poverena mu jedna od glavnih uloga i za njega će uskoro čuti ceo svet (FOTO)

Mladi glumac Aleksandar Filimonović, koji već četiri godine gradi karijeru u Los Anđelesu, ovih dana je došao u Beograd da napuni baterije i da se pripremi za nove poslovne izazove.

Glumac koga publika pamti po ulogama u ostvarenjima “Montevideo, bog te video”, “Ubice mog oca”, “Ravna gora” “Selo gori, a baba se češlja”, “Beli lavovi” sa nestrpljenjem očekuje američku premijeru Netfliksovog filma “Dolemite Is My Name”, u kome je glumio rame uz rame s Edijem Marfijem i Veslijem Snajpsom, koja bi trebalo da se dogodi u oktobru mesecu.

“U filmu “Dolemite Is My Name”, koji je baziran na istinitoj priči, tumačim lik Džozefa Biharija, legendarnog producenta, najmlađeg brata porodice Bihari, koji je pun entuzijazma nalazio nove talente. Džozef je otkrio i Bi Bi Kinga, a susreo se i sa Rudijem Rejom Murom. Drago mi je što sam imao zajedničkih scena sa Edijem Marfijem i priznajem da uopšte nisam imao tremu jer sam na ovu šansu čekao godinama”, govori Aleksandar.

“On je toliko normalan i ljubazan čovek, koji se uopšte ne ponaša kao zvezda. Odmah smo se profesionalno skapirali i lepo smo se ispričali i van snimanja. Edija sam upoznao i sa mojom mamom Ljiljanom, koja je jednog dana došla na set. Rekao mi je da se i njegova mama zove Lilijan. Lepo samo se družili, a ja sam mu zahvalan što je baš meni pružio šansu (jer je bio i jedan od producenata) da glumim sa značajnim imenima, i to pozitivca, Amerikanca, a ne ruskog teroristu. Moje reči su ga baš dirnule i poželeo mi je mnogo uspeha i sreće u životu i radu”, priča za “Blic TV magazin” Filimonović.

Naš umetnik ima reči hvala i za Veslija Snajpsa, za koga kaže da je izuzetno nasmejan čovek i pored svega što je prošao u životu.

“On je višestruki majstor borilačkih veština i nosilac je crnog pojasa peti dan u karateu, tako da smo se tu našli i pričali o tome. Čak je zakačio našu fotku na svoj instagram profil. Koliko god su oni bili zauzeti, svi su me maksimalno ispoštovali i posvetili mi pažnju”, priča Aleksandar.

Zanimljivo je da je Aleksandar odbijao sve ponude da igra negativce, tj. „loše Srbe“.

“Nijednu takvu ulogu nisam prihvatio i ne kajem se zbog toga. Sećam se da sam, kada su mi prvi put ponudili ulogu srpskog ratnog zločinca u većoj seriji, bez ikakvog razmišljanja odbio. Jeste da mi se steglo srce i da sam mislio da će mi posle toga biti zatvorena mnoga vrata jer će smatrati da izvolevam. Međutim, oni su ispoštovali moje mišljenje. Da se razumemo, ja ne želim da tumačim samo pozitivce, ali ne želim političko pljuvanje”, tvrdi glumac.

Dok je studirao glumu u Njujorku, Aleksandar je imao pomoć roditelja, ali radio je i kao konobar, u obezbeđenju, vozač Ubera…

“Jednom sam vozio gospođu koja je slomila ruku. Odvezao sam je do Urgentnog centra, ali bilo je zatvoreno. Pošto sam bio u spasilačkoj službi, pitao sam je da joj pogledam ruku. Dok sam je fiksirao, setio sam se da vatrogasci imaju stalno prisutnog doktora koji može da pomogne. Ona mi se non-stop zahvaljivala na pomoći. Mesec dana kasnije pozvala me je i zamolila da dođem do njenog supruga i nje u Malibu, da mi se još jednom lično zahvale. Kada sam pozvonio na vrata, izašao je Tom Peti, kantautor, gitarista i muzički producent, legendarni roker čiju sam muziku obožavao. Saznao sam da je on suprug žene kojoj sam pomogao. Tada mi je ponudio posao – da budem njegov asistent. Par meseci sam radio s njim, ali je on iznenada preminuo. Družili smo se i bio je divan čovek”, otkriva glumac.

Aleksandar uvek ističe da njega nikada ne mogu da kupe čari Holivuda, jer on voli Srbiju. San mu je da profesionalno uspe u Holivudu, ali da živi u svojoj zemlji.

“Hoću da uspem pošteno ili da umrem pokušavajući. Život prođe, a prave vrednosti ostaju. Večito sam dete, pravi Petar Pan. Imam tu energiju da svakom pomognem i da isterujem pravdu”, kaže Filimonović.