DW: Iza ubistva Gruzijca u Berlinu stoji ruska tajna služba?

Jedan Gruzijac je ubijen u Berlinu – u sred dana, pucnjem u glavu, u jednom parku. Ubica je uhapšen, ali ćuti. Mnoge indicije govore da bi to mogao da bude atentat koji je naručila neka tajna služba?

Bila je to scena kao iz američkih akcionih filmova: jedan 40-godišnji Gruzijac je prošlog petka (23.8.) oko podneva šetao berlinskim parkom Klajn Tirgarten u četvrti Moabit. U tom trenutku s leđa mu se približio biciklista. Kada je stigao do njega, izvadio je pištolj s prigušivačem i bez upozorenja pucao dva puta. Jedan metak pogodio je leđa, a drugi glavu žrtve.

Gruzijac Zelimkhan K. ostao je na mestu mrtav. Jedna žena koja je sve to videla iz neposredne blizine, kaže da je sve izgledalo kao čista, profesionalna egzekucija.

Biciklista se, nakon ubistva, mirno odvezao dalje, ali je ubrzo nakon toga uhapšen u blizini mesta atentata. Reč je o 49-godišnjem Rusu koji je identifikovan kao Vadim S. Opis očevidaca – a u tom trenutku ih je u parku bilo mnogo – bio je toliko dobar, da je policija odmah bila sigurna da je uhapsila pravog čoveka.

Mesto zločina je potom pročešljalo 200 policajaca. Pištolj kojim je izvršeno ubistvo nešto kasnije je pronađen u obližnjoj reci Špreji, a ronioci su iz vode izvadili i torbu s odećom, kao i bicikl.

„Naručeno ubistvo“

O tome kako je došlo do ubistva došlo i ko je počinilac ne postoje velike sumnje – dokazni materijal, kao i izjave svedoka vrlo su jednoznačni. Nejasno je, međutim, koji je motiv zločina. I ko je nalogodavac.

O ubistvu opširno izveštavaju kako ruski, tako i gruzijski mediji. Na televiziji se prikazuju posebne emisije posvećene tom slučaju.

Iako berlinska policija zvanično saopštava da se istraga odvija u svim smerovima, smatra se da je malo verovatno da je reč o ličnim motivima ili o pokušaju pljačke. „Bilo je to naručeno ubistvo, profesionalno isplanirano i izvedeno“, smatraju u policiji.

Prema pisanju nemačkog nedeljnika „Špigel“, u to su uvereni i analitičari u obaveštajnim službama više zemalja-članica NATO-a.

Čečenska veza

Žrtva atentata, Zelimkhan K, živeo je već izvesno vreme u Berlinu sa ženom i decom. Nemačke vlasti su ga neko vreme držale pod prismotrom kao islamističkog ekstremistu. Inače, navodno je u trenutku atentata bio na putu ka obližnjoj džamiji, na molitvu petkom.

Zelimkhan K. nije bio nepoznat ni u svojoj domovini, Gruziji. Prema pisanju tamošnjih medija, on se tokom Drugog gruzijskog rata (1999-2009) borio protiv ruske vojske. Poreklom je K, iz jednog sela u Pankiskoj klisuri na severoistoku Gruzije. To je kraj s većinskim muslimanskim stanovništvom. I tokom svog boravka u Berlinu živeo je strogo u skladu s religijskim pravilima.

Bio je aktivan i za vreme rata u Čečeniji, delovao je navodno i kao posrednik gruzijsku vladu. Prema još nepotvrđenim informacijama, ruska tajna služba FSB Zelimkhana K. smatrala je teroristom i članom čečenske terorističke grupe „Kavkaski emirat“.

On je navodno još 2015. preživeo pokušaj atentata u glavnom gardu Gruzije Tbilisiju. Tada su atentatori, koji nikada nisu identifikovani, više puta pucali u njega. Zelimkhan K. je potom prebegao u Ukrajinu, gde je nastavio s antiruskim aktivnostima. Tamo je takođe sarađivao s ukrajinskom tajnom službom.

Nakon ponovnog pokušaja ubistva, zajedno sa porodicom prebegao je u Nemačku, najpre u Brandenburg, a potom u Berlin. Tu je, međutim, protiv njega pokrenut postupak za proterivanje i prva sudska instanca to je već odlučila. Na tu se odluku žalio i postupak je bio u toku. U krugu njegovih prijatelja i poznanika se tvrdi da Zelimkhan K. nije bio islamista, već upravo suprotno: da je navodno sprečavao ljude da se idu u Siriju da se bore na strani „Islamske države“ (IS).

Sve je bilo pripremljeno

Sada se naravno postavlja pitanje: ako je ubistvo bilo naručeno, ko je naručilac? Da li je reč o nekadašnjim saborcima kojima je Zelimkhan K. počeo da smeta? Ili je u pozadini ruska tajna služba? Ili je u pitanju možda čečenski diktator Ramzan Kadirov na čijem se spisku za odstrel Zelimkhan K. navodno takođe nalazio.

Nemački visokotiražni list „Bild“ u međuvremenu je uspeo da razgovara sa sinom ubijenog, koji je rekao da su njegovog oca do sada već četiri puta pokušali da ubiju. Uz pokušaj atentata u Tbilisiju, bio je izvršen i jedan pokušaj ubistva otrovom.

Gruzijski mediji smatraju da je ubistvo u Berlinu u vezi s jednom vojnom akcijom iz 2012. Tada su islamisti u klancu Lopota vodili borbe s gruzijskom vojskom i tom prilikom zarobili više osoba. Gubitaka je bilo na obe strane. Jedan od posrednika u sukobu tada je bio i Zelimkhan K, između ostalog i kao dobar poznavalac terena i tamošnjih prilika.

U redovima islamista se inače tada borio i Ahmed Čačajev, za koga se smatra da je bio jedan od organizatora terorističkog napada na aerodrom u Istanbulu 2016. kada je život izgubilo 45 ljudi, dok ih je 235 ranjeno. Turske vlasti su za taj samoubilački napad optužile IS. Čačajev je kasnije, 2017. godine, ubijen u jednoj akciji gruzijske policije u Tbilisiju. Nije isključeno ni da je ubistvo u Berlinu kasna posledica svih tih događaja.

U prilog tezi o ubistvu koje je naručila neka strana tajna služba govori i ponašanje atentatora. Prema informacijama „Špigela“, on je u Nemačku doputovao neposredno uoči atentata i već je sve bio pripremio za što brži odlazak i zemlje. Neposredno pre ubistva se presvukao, a koristio je pištolj kalibra 9 mm s prigušivačem. Nakon hapšenja je samo kratko izjavio da on nije ubica, a potom je odbio da daje bilo kakve dalje izjave. Nemačka policija još uvek proverava njegov identitet. Ukoliko se potvrdi pretpostavka o umešanosti neke strane tajne službe, istragu će preuzeti nemački savezni državni tužilac Peter Frank.

Berlin planira da ograniči visinu mesečne kirije za stanove, evo i na koliko

Gradske vlasti Berlina planiraju da ograniče visinu mesečne kirije za stanove na 7,97 evra po metru kvadratnom, u okviru plana “zamrzavanja” visine stanarine.

Taj plan dogovoren je početkom ove godine.

Berlinska senatorka za urbani razvoj Katrin Lompšer planira da ovu meru primeni na stanove izgrađene do 2013. godine, dok će stanovi izgrađeni nakon 2014. biti izuzeti od toga.

Nacrt zakona je i dalje predmet diskusija i mogao bi se menjati.

Senat bi predlog zakona trebalo da pošalje gradskom parlamentu do 15. oktobra, a planirano je da zakon stupi na snagu u januaru.

Gradska uprava Berlina odlučila je u junu da zamrzne visinu stanarina na period od pet godina, nakon neprestanih žalbi stanovnika na nedostatak stanova koje mogu da priušte i to u gradu koji je nekad bio poznat upravo po niskim životnim troškovima.

Deo zgrade ambasade Severne Koreje u Berlinu pretvoren u hostel (FOTO)

Ambasada Severne Koreje u Nemačkoj i nema baš mnogo posla, pa je veći deo zgrade pretvoren u hostel i tako se zapravo krši čitav niz rezolucija i odluka o embargu, piše Dojče vele.

U ulici Glinkaštrase, u samom srcu Berlina, hotelska soba košta bar 100 evra za noć. Ali u “Siti hostelu Berlin” u toj ulici soba se može dobiti i za 17 evra. Malo ko uopšte zna razlog zašto je tamo smeštaj tako jeftin, jer je objašnjenje i komplikovano, pa i bizarno – ta zgrada je zapravo u vlasništvu ambasade Narodne Republike Severne Koreje, navodi nemački radio.

Tako dobar položaj je za novu zgradu ambasade Severna Koreja dobila još u doba socijalističke Istočne Nemačke početkom sedamdesetih, podseća se u tekstu.

Ambasada je bila zatvorena nakon ujedinjenja Nemačke i tek od 2001. je i Savezna Republika Nemačka uspostavila diplomatske odnose sa Severnom Korejom.

Severnokorejske diplomate su se vratile u Berlin, ali posla jedva da ima. Malo je zvaničnih gostiju iz Severne Koreje koji bivaju pozvani u Nemačku, a i drugi bilateralni odnosi gotovo i da ne postoje.

Zgrada je bila prevelika za ambasadu i zato je deo iznajmljen jednoj firmi koja je tamo otvorila hostel. U početku je Severna Koreja lepo zarađivala iznajmljivanjem dela zgrade – 38.000 evra mesečno.

Posle ekonomskih sankcija Ujedinjenih nacija zbog atomskog programa, došle su i smernice Evropske unije kojima se zabranjuje poslovanje s tom komunističkom državom.

Preduzeće koje vodi hotel tvrdi da i dalje plaća za iznajmljivanje, ali da novac odlazi na račun koji je zbog svega toga blokiran. Teško je, međutim, reći da li taj novac ipak “curi” u Pjongjang.

Ne samo zbog međunarodnih odredbi, taj je hostel trn u oku i zvaničnoj Nemačkoj. Očigledno je izvršen diplomatski pritisak pa je prošle godine ambasada otkazala ugovor o najmu hotelskom preduzeću i čak zatražila sudski nalog za iseljenje. Ali, da bi taj nalog uopšte mogao da bude sproveden, ambasada bi trebalo da plati sudske troškove, što ona ne čini.

To je za Dojče vele potvrđeno i u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova.

Berlinu i Nemačkoj jedino može da bude uteha što nije usamljen slučaj da neko diplomatsko predstavništvo Severne Koreje u inostranstvu pokušava da zaradi nešto i “sa strane”.

Američki Si-En-En otkriva da ambasada Severne Koreje u Mozambiku zapravo stoji iza čitave mreže firmi koje se bave švercom svega i svačega, između ostalog i protivvazdušnim raketnim sistemima i radarskim postrojenjima. Njujork tajms je objavio da ambasada te azijske zemlje u Sofiji iznajmljuje svoju dvoranu za privatne svečanosti – svadbe i rođendane.

Mediji javljaju i da je adresa ambasade Severne Koreje u Varšavi ujedno i zvanična adresa četrdesetak različitih firmi.

Britanski Telegraf otkriva da su mnoga od četrdesetak diplomatskih predstavništva Severne Koreje u svetu iz Pjongjanga dobila nalog da se snalaze, jer im iz domovine neće stizati nikakav novac za troškove.

Povrh toga, na taj način Severna Koreja dolazi do dragocenih deviza. Jedino je sigurno da sve takve poslovne aktivnosti krše sankcije Ujedinjenih nacija, zaključuje Dojče vele.

Berlinski hor dečaka nakon 554 godine postojanja suočava se sa ovim problemom

Berlinski hor dečaka sa tradicijom dužom od pet vekova optužen je za rodnu diskriminaciju jer nije u svoje redove hteo da primi devetogodišnju devojčicu. Njena majka tuži najstariju muzičku ustanovu u Berlinu zato što ne prihvata savremene standarde o rodnoj ravnopravnosti.

Kriterijumi za prijem u Državni katedralni hor u Berlinu krše nemački Ustav, tvrdi majka devojčice koja je podnela zvaničnu tužbu, jer su njenoj ćerki narušena osnovna prva da ima jednake mogućnosti u dobijanju državne stipendije.

Međunarodno poznati hor dečaka nikada u svome sastavu nije imao osobu ženskog pola u svojoj 554 godine dugoj istoriji, ali postoji i ženski hor, u koji je devojčica mogla da bude primljena.

Međutim, majka je insistirala na tome da taj hor nema isti nivo kao dečački hor koji je postao institucija, a koji je posebnu slavu stekao zahvaljujući Feliksu Mendelsonu. Zato majka insistira da država mora da reaguje i umeša se u ovakav vid diskriminacije.

Rukovodstvo hora tvrdi pak, da odluka o odbacivanju prijema dotične devojčice nije bila uslovljena isključivo njenim polom, već da bi sigurno bila prihvaćena da je pokazala „izuzetan talenat i motivaciju“. U izjavi za sudski pretres istakli su da horovi devojčica i dečaka zvuče dugačije iz „anatomskih razloga“, a da je njima dato pravo da odlučuju koga će primiti u hor na osnovu umetničke slobode.

Advokatica Suzan Braklajn koja zastupa tužitelje, nazvala je ovo obrazloženje „vrlo čudnim“, s obzirom na to da je Univerzitet umetnosti u Berlinu, pod čijim nadzorom je hor dečaka, devojčicu preporučio drugoj elitnoj školi za mlade muzičare, što dokazuje da ne sumnjaju u njen talenat. Polna pripadnost je jedini razlog zašto devojčica nije primljena u hor, insistira Braklajnova.

U ovim delovima Nemačke čak četvrtina građana živi na rubu siromaštva!

Stanovnici Bremena su od svih nemačkih saveznih pokrajina najviše izloženi opasnosti pada u siromaštvo, a veliki rizik osiromašenja je i na istoku Nemačke.

“Na rubu siromaštva živi 22,7 odstograđana grada-savezne pokrajine Bremena, a najmanji postotak se beleži u najrazvijenijim pokrajinama Bavarskoj i Baden-Vitemberg”, saopštila je Savezna statistička kancelarija u Visbadenu, a prenosi “News Buzz”.

Iza Bremena, najvećoj opasnosti od života u siromaštvu izloženi su građani istočnih saveznih pokrajina Mecklenburg-Predpomorje i Saska-Anhalt, ali i glavni grad Berlin, gde 18,2 odsto stanovništva živi na rubu siromaštva.

Iako su se vrednosti približile kada se govori o razlikama između nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke, razlike u ekonomskoj moći između istoka i zapada su još uvek primetne.

No, primećeno je smanjenje opasnosti od siromaštva u nekim istočnim saveznim zemljama, uz povećanje na zapadu, poput savezne pokrajine Severna Rajna-Vestfalija.

Od socijalnih grupa najviše su riziku siromaštva izloženi samohrani roditelji, 40,4 odsto na zapadu i 44,5 odsto na istoku zemlje. Savez sindikata Nemačke smatra skandaloznim porast samohranih roditelja kojima preti siromaštvo.

Na rubu siromaštva živi ona osoba kojoj je na raspolaganju 60 odsto prosečnog primanja za određenu regiju, što je oko 1.000 evra mesečno.

Zbog čega Amerikanci hrle u Berlin?

U Berlinu danas živi više od 20.000 Amerikanaca, a mnogi od njih su iz gradova poput Njujorka. Šta ih toliko privlači da se presele u nemačku metropolu?
„Tri dana smo u Berlinu i više ne želimo da se vratimo. Dugo je Njujork bio najveći i najmondenskiji grad na svetu, ali sada je Berlin broj jedan“, kaže jedan od voditelja podkasta „Chapo Trap House“.

Njegovo oduševljenje dele mnogi Amerikanci koji su otkrili Berlin. Mnogi svoj odmor pretvore u mesto stanovanja: danas više od 20.000 državljana SAD živi u Berlinu, piše Dojče Vele.

Mnoge je za posetu Berlinu inspirisala jedinstvena istorija grada. „Uništen, podeljen, zarobljen, sve u jednom veku. Berlin je do danas ostao grad u kojem namernici, sanjari i autsajderi pronalaze svoje mesto u kome konačno mogu slobodno da se kreću“, piše DW-autor Stjuart Braun u svojoj knjizi o Berlinu „City of Exiles“.

Mnogi svetski umetnici su još u prošlosti učvrstili status Berlina kao utočišta za kreativne: Igi Pop, Dejvid Bouvi, Suzan Sontag… Devedesetih se stvorila tehno scena, a nakon pada Berlinskog zida ostalo je mnogo praznih nekretnina u koje su se uselili umetnici. Među njima je bilo i mnogo žitelja Njujorka koje je atmosfera u Berlinu podsetila na onu u njihovom gradu.
„Posetio sam Berlin nakon pada Zida i osetio tu neku sirovu energiju koja je vladala Njujorkom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka“, kaže Hauar Kac. Taj koreograf, muzičar i lekar alternativne medicine rođen u Njujorku odlučio je da ostane u Berlinu. „Mesta je bilo napretek. Sve je bilo otvoreno i ludo. Dobro sam se složio s ovom divljom i ludom masom“.

Bekstvo od vašingtonske politike

I iako alternativna scena Berlina više nije to što je bila nekad, grad još uvek važi za mesto na koje se beži od aktuelne politike Vašingtona. „Na dan Trampovog polaganja zakletve odlučila sam da otvorim ekspozituru svoje agencije i u Berlinu“, kaže Alana Randž koja se početkom 2017. s partnerkom iz Bruklina doselila u Berlin. „Njujork je kao mehur – u njemu se sve to možda ne oseća previše, ali je ta atmosfera ipak prisutna.“

Ali i pre Trampa Amerikanci su se sklanjali u Berlin. Događaji 11. septembra 2011. mnoge su ponukali na odlazak, a neke, poput Hauarda Kaca i uverili da ostanu u Berlinu.

Neke u Berlinu privlači noćni život, drugi su tu zbog drugačijeg tempa života. „U Njujorku ljudi misle da si gotov ako sa zakašnjenjem od 45 minuta odgovoriš na mejl. Ovde je drugačije“, kaže Alana Randž. Sve je malo usporeno. Jedino joj nije jasno zašto su nedeljom prodavnice zatvorene. Ali i na to se navikla. Mnogi u Berlin dolaze kako bi se oslobodili stresa.

Nisu svi oduševljeni

No ti bezbrižni došljaci, kojima Berlin nakon Njujorka po cenama deluje kao grad iz neke zemlje u razvoju, doprineli su tome da poslednjih godina cene stanarina u Berlinu bezglavo rastu i polako, ali sigurno postaju nepristupačne onima koji ne dobijaju njujorške plate.
„Starosedeoci“ poput Hauarda Kaca uočavaju tu negativnu dinamiku, ali i oni to vide kao proces stalne promene. On se nedavno preselio u gradsku četvrt Pankov i tamo otvorio prostor za umetničke probe i predstave. Iako ni ta četvrt više nije „dobro čuvana tajna“, ipak je mnogo manje razvikana od npr. Krojcberga ili Nojkelna. „Ja volim Berlin. I sve njegove promene“, zaključuje Kac.

Amerikanci opsedaju Berlin, ovo ih je najviše osvojilo

U Berlinu danas živi više od 20.000 Amerikanaca, a mnogi od njih su iz gradova poput Njujorka. Šta ih toliko privlači da se presele u nemačku metropolu?

“Tri dana smo u Berlinu i više ne želimo da se vratimo. Dugo je Njujork bio najveći i najmondenskiji grad na svetu, ali sada je Berlin broj jedan”, kaže jedan od voditelja podkasta Chapo Trap House.

Njegovo oduševljenje dele mnogi Amerikanci koji su otkrili Berlin. Mnogi svoj odmor pretvore u mesto stanovanja: danas više od 20.000 državljana SAD živi u Berlinu.

Mnoge je za posetu Berlinu inspirisala jedinstvena istorija grada, piše Dojče Vele.

“Uništen, podeljen, zarobljen, sve u jednom veku. Berlin je do danas ostao grad u kojem namernici, sanjari i autsajderi pronalaze svoje mesto u kome konačno mogu slobodno da se kreću”, piše DW autor Stjuart Braun u svojoj knjizi o Berlinu “City of Exiles”.

Mnogi svetski umetnici su još u prošlosti učvrstili status Berlina kao utočišta za kreativne: Igi Pop, Dejvid Bouvi, Suzan Sontag… Devedesetih se stvorila tehno scena, a nakon pada Berlinskog zida ostalo je mnogo praznih nekretnina u koje su se uselili umetnici.

Među njima je bilo i mnogo žitelja Njujorka koje je atmosfera u Berlinu podsetila na onu u njihovom gradu.

Ana Ristović: srpsku pesnikinju je odabrala DAAD fondacija a Berlin je osvojio nju

“Posetio sam Berlin nakon pada Zida i osetio tu neku sirovu energiju koja je vladala Njujorkom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka”, kaže Hauar Kac. Taj koreograf, muzičar i lekar alternativne medicine, rođen u Njujorku, odlučio je da ostane u Berlinu.

“Mesta je bilo napretek. Sve je bilo otvoreno i ludo. Dobro sam se složio s ovom divljom i ludom masom”.

I iako alternativna scena Berlina više nije to što je bila nekad, grad još uvek važi za mesto na koje se beži od aktuelne politike Vašingtona.

“Na dan Trampovog polaganja zakletve odlučila sam da otvorim ekspozituru svoje agencije i u Berlinu”, kaže Alana Randž koja se početkom 2017. sa partnerkom iz Bruklina doselila u Berlin.

“Njujork je kao mehur – u njemu se sve to možda ne oseća previše, ali je ta atmosfera ipak prisutna.”

Ali i pre Trampa Amerikanci su se sklanjali u Berlin. Događaji od 11. septembra 2001. mnoge su ponukali na odlazak, a neke, poput Hauarda Kaca i uverili da ostanu u Berlinu. Neke u Berlinu privlači noćni život, drugi su tu zbog drugačijeg tempa života.

Kay Nietfeld/dpa via AP

“U Njujorku ljudi misle da si gotov ako sa zakašnjenjem od 45 minuta odgovoriš na mejl. Ovde je drugačije”, kaže Alana Randž. Sve je malo usporeno. Jedino joj nije jasno zašto su nedeljom prodavnice zatvorene. Ali i na to se navikla. Mnogi u Berlin dolaze kako bi se oslobodili stresa.

No ti bezbrižni došljaci, kojima Berlin nakon Njujorka po cenama deluje kao grad iz neke zemlje u razvoju, doprineli su tome da poslednjih godina cene stanarina u Berlinu bezglavo rastu i polako, ali sigurno postaju nepristupačne onima koji ne dobijaju njujorške plate.

“Starosedeoci” poput Hauarda Kaca uočavaju tu negativnu dinamiku, ali i oni to vide kao proces stalne promene. On se nedavno preselio u gradsku četvrt Pankov i tamo otvorio prostor za umetničke probe i predstave. Iako ni ta četvrt više nije “dobro čuvana tajna”, ipak je mnogo manje izvikana od, na primer, Krojcberga ili Nojkelna.

“Ja volim Berlin. I sve njegove promene”, zaključuje Kac.

Blic: Novi ambasadori Srbije u ovim zemljama

Bivši državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović biće novi ambasador Srbije u Crnoj Gori, saznaje Blic, navodeći da je odluka o tome doneta na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije.

List ocenjuje da Božovića, bivšeg člana Srpskog pokreta obnove, a sada funkcionera Srpske napredne stranke i savetnika ministra unutrašnjih poslova, neće čekati nimalo lak zadatak, s obzirom da su se odnosi Srbije i Crne Gore u poslednje vreme “prilično zakomplikovali”.

Blic dodaje i da će nova ambasadorka u Berlinu biti Snežana Janković, koja je do sada bila na službi u Bernu.

Podseća se i da Srbija u svetu ima 69 ambasada, a da je u 27 država diplomatama istekao četvorogodišnji mandat, kao i ambasadorima pri UN i NATO-u.

Požar u tržnom centru u Berlinu, još uvek bukti, crni dim nad gradom

BERLIN – U jednom od skladišta azijskog tržnog centra Dong Šuan u Berlinu danas je izbio požar koji trenutno gasi oko 200 policajaca, piše Tanjug.

Kako prenose nemački mediji, zapalio se jedan kontejner a vatra je potom zahvatila skladište veličine 5.000 kvadrata.

Požar još uvek nije stavljen pod kontrolu, rekao je portparol vatrogasne službe.

Žiteljima obližnjih stanova preporučeno je da zatvore prozore i vrata. Na fotografijama i snimcima vidi se kako se veliki crni dim nadvio nad gradom.

Izveštaja o povređenima nema, prenosi “Tagešspigel”.

Srpski biznismen gradi ceo jedan grad u Nemačkoj, poslao poruku kako se provodi u ovoj zemlji (VIDEO)

BEOGRAD – Poznati srpski biznismen Bogoljub Karić kreće u nove poduhvate i planira da u Nemačkoj izgradi ceo jedan grad, saopštila je BK grupa.

Karić je na svom Fejsbuk profilu, kako se prenosi, naveo da su se posle sastanka u Berlinu, BK grupi, koja je svrstana među 100 najboljih kompanija na svetu, otvorile značajne poslovne mogućnosti da projekat Tesla grad bude realizovan i u Nemačkoj, gde su poslovni partneri kompanije veoma zainteresovani za saradnju.

– Dragi moji, nakon sastanaka koji smo imali moja Mara i ja u Berlinu u ime naše BK Grupe, koja je svrstana među 100 najboljih kompanija na celom svetu,sa našim poslovnim partnerima u oblasti investicija i građevine, otvorile su se značajne poslovne mogućnosti, da projekat Tesla Grad bude realizovan i u Nemačkoj gde su naši poslovni partneri veoma zainteresovani za saradnju. Zatim smo se sastali u Nemačkoj sa našom porodicom Kostić i zaista je lepo videti kada otac i sin zajedno rade, zadovoljstvo je videti Koletovog sina Aleksandra, koji ima 25. godina, ali je izrastao u profesionalca koji upravlja kompanijama koje zapošljavaju više hiljada ljudi i od ogromnog su značaja za celokupnu našu privredu – naveo je Bogoljub Karić prvobitno, pa nastavio:

– Iskoristili smo priliku na golf terenu da se zabavimo i da uživamo u prirodi Nemačke uz dobro nemačko pivo, u kojoj živi puno naših ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Vaši Milanka i Bogoljub sa porodicom Karić.

Dragi moji,Nakon sastanaka koji smo imali moja Mara i ja u Berlinu u ime naše BK Grupe, koja je svrstana među 100 najboljih kompanija na celom svetu,sa našim poslovnim partnerima u oblasti investicija i građevine, otvorile su se značajne poslovne mogućnosti, da projekat Tesla Grad bude realizovan i u Nemačkoj gde su naši poslovni partneri veoma zainteresovani za saradnju.Zatim smo se sastali u Nemačkoj sa našom porodicom Kostić i zaista je lepo videti kada otac i sin zajedno rade, zadovoljstvo je videti Koletovog sina Aleksandra, koji ima 25. godina, ali je izrastao u profesionalca koji upravlja kompanijama koje zapošljavaju više hiljada ljudi i od ogromnog su značaja za celokupnu našuprivredu.Iskoristili smo priliku na golf terenu da se zabavimo i da uživamo u prirodi Nemačke uz dobro nemačko pivo, u kojoj živi puno naših ljudi sa prostora bivše Jugoslavije.Vaši Milanka i Bogoljub sa porodicom Karić💜♥️💗💙🙏🏻💒🎆

Gepostet von Bogoljub Karić am Dienstag, 2. Juli 2019

Izgradnja Tesla grada planirana je i u Beogradu i uveliko se prikupljaju sve potrebne dozvole, a odlikovala bi ga vrhunska gradnja uz primenu najnovije smart tehnologije, kao i niska cena stanova od svega 500 evra po kvadratu, kaže se u saopštenju.

Dragi moji,Nalazim se sa mojom Marom u Minhenu gde smo iskoristili priliku da se fotografišemo na prelepom trgu…

Gepostet von Bogoljub Karić am Montag, 1. Juli 2019

Podseća se da BK grupa gradi impresivne komplekse u 17 država, od Austrije preko zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza do Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kine, s posebnim akcentom na Minsk World, najveći građevinski poduhvat u Evropi, koji je nadavno obišao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.