„Ukus Srbije“ – festival srpske hrane, običaja i tradicije u Čikagu

Festival srpske kulture, običaja, hrane i muzike pod nazivom „Ukus Srbije“ održaće se u subotu, 31. avgusta, i u nedelju, 01. septembra, na imanju hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Lejk Forestu pored Čikaga.

Festival „Ukus Srbije“ koji organizuje hram Svetog Vasilija Ostroškog i ove godine će, uz pomoć više stotina volontera, pripremati tradicionalna srpska jela kao što su sarma, pečenje, ćevapi, pljeskavice, kolači, pite, palačinke, karamelizovane jabuke i točiti pića među kojima su šljivovica, kajsijevača, loza, pivo….

Festival je prilika da se okupe naši ljudi, ali i da se američka zajednica upozna sa tradicionalnim srpskim gostoprimstvom, kulturom, istorijom, običajima i tradicijom.

Ruski i srpski arhijereji zajedno u San Francisku uz pesmu Oj, Kosovo, Kosovo!(FOTO+VIDEO)

Ipak, ono što krasi srpsku zajednicu u Americi je da se uvek nađu kada je najteže, pa se svake godine prikupi i pomoć za rad naših humanitarnih organizacija.

Ovaj, 16. po redu, festival ugostiće srpske folklorne ansamble, pevačke grupe, pevače i orkestre iz Čikaga, a kolo će se, prema najavama organizatora, igrati non-stop. Pored nagrada za najbolji recept, organizatori su pripremili i lutriju u kojoj mogu da učestvuju posetioci festivala. Jedna od nagrada biće i GO4TV usluga putem koje možete pratiti više od 250 TV kanala i više od 300 radio stanica sa Balkana. Dva srećna dobitnika će osvojiti Double paket na 6 meseci.

Foto: GO4YU

„Ukus Srbije“ spaja ljude zabavom, ukusom i mirisom i jedno je od omiljenih mesta okupljanja naših ljudi od Čikaga do Milvokija.

Festival u Manasiji: Kad Srbi i Turci opet ukrste koplja (FOTO)

Viteški festival „Just out — Manasija“ održan je podno zidina manastira Manasija u znak sećanja na šest vekova od kada je despot Stefan Lazarević sagradio jedno od najlepših srednjevekovnih zdanja sa crkvom Svete Trojice, 139 mašikula i 11 kula.

Gepostet von Just Out Festival am Montag, 26. August 2019

Beli orlovi, vitezovi iz Srbije, bili su domaćini viteškim timovima i saborcima iz više od dvadeset država: Francuske, Rusije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Češke, Slovačke, Turske, Austrije, Danske, Švedske, Norveške, Belgije, Italije, Austrije, Jermenije, Sudana, Japana, Irana…

Deca su mogla da učestvuju u streličarskoj radionici gde su ih naši najuspešniji streličari, poput, Vuka Martinovića, Luke Martinovića, Željka Sekulića i mnogih drugih uveli u osnove ovog sporta.

Gepostet von Just Out Festival am Sonntag, 25. August 2019

Pratećim pogramom ovogodišnjeg Just Out festivala, organizatori su spojili moderno i srednjovekovno, tako da je publika uživala u muzičkom izvođenju Ivane Žigon, Balkanike, ženskog tria “Na izvoru”, sastava Srpski pojci, ansamblima francuskih i bugarskih izvođača srednjevekovne muzike, kao i u kulturno-umetničkom programu ostalih učesnika.

Gepostet von Just Out Festival am Freitag, 23. August 2019

Gepostet von Just Out Festival am Freitag, 23. August 2019

Streličarstvo, bacanje sekire, bacanje koplja, jahanje, soft HMB (mačevanje za decu), grčarska radionica, okloparska radionica, srednjovekovne društvene igre, izložba oklopa i oružja, kaligrafija, heraldika, sarački zanati, srednjovekovni obućari, tkačka radionica, kamp eksperimentalne arheologije, srednjovekovna muzika i ples…samo su deo aktivnosti koje su posetioci festivala mogli da vide i praktikuju.

Gepostet von Just Out Festival am Samstag, 25. August 2018

Veliki uspeh Zorane Iđuški, najmlađe vokalne solistkinje RTV Vojvodine, na festivalu u Maglaju

Na 48. internacionalnom festivalu mladih neafirmisanih pevača “Studentsko leto 2019”, nedavno održanom u Maglaju, Somborka Zorana Iđuški, najmlađa vokalna solistkinja RTV Vojvodine, osvojila je drugu nagradu stručnog žirija u konkurenciji izvorne narodne muzike.

“Drago mi je što sam u BiH predstavljala deo naše kulture, vojvođanske arije, a nagrada mi mnogo znači, posebno kao potvrda da domaćini, pored njihovih sevdalinki, posebno cene našu muziku”, kaže Zorana.

“Pevam srcem i dušom i to me je navelo da se posvetim očuvanju naše tradicije, starogradskih pesama. Ako “osetim” pesmu, i publika oseti ono što ja doživljavam pevajući. Cilj mi je da nastupam bar jednom mesečno, kako se zvuk tamburaša ne bi zaboravio”.

Zorana, pored nastupa na festivalima trenutno snima za arhiv starih, izvornih pesama za RTS i RTV uz pratnju velikih narodnih i tamburaških orkestara.

Festival “Taste of Serbia”: Prilika da se u Americi osete ukusi i čuju zvuci Srbije (FOTO)

Godišnji festival “Taste of Serbia” otvoriće vrata za posetioce u subotu i nedelju 31. avgusta i 1. septembra. Domaćin festivala je Srpska pravoslavna crkva Svetog Vasilija Ostroškog, a mesto dešavanja Lejk Forest (Ilinois).

Svi naši u dijaspori imaće priliku da tokom dva dana uživaju specijalitetima tradicionalne srpske kuhinje, muzici i druženju. Prema programu festivala, osim brojnih prodavaca tematskih suvenira i ostalih zanimljivosti, biće priređen i zabavni program za decu.

Muzika i srpsko kolo će se neprestano čuti i igrati, a posetioci će moći da saznaju sve što ih interesuje o srpskoj kulturi i pravoslavnoj tradicija od sveštenika Đure Krošnjara.

Taste of Serbia 2019, 31 Avgust i 01.Septembar na imanju crkve Sv. Vasilija, Lake Forest#tasteofserbia Saint Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church

Gepostet von Serbian Television Inc / Srpska Televizija am Mittwoch, 14. August 2019

U videu možete da pogledate atmosferu sa prošlogodišnjeg festivala “Taste of Serbia”:

“Izvor Paris” na prvom festivalu u otadžbini

Belopalanačani su i ove godine bili domaćini tradicionalne gastro manifestacije “Dani banice”, koji se održavao od 9 do 11. avgusta, kada se za takmičenje u pravljenju banica(pite) prijavilo više od 300 domaćica iz Srbije.

Folklorno društvo “Izvor Paris”, članovi prvog ansambla, prvi put su učestvovali na ovakvom festivalu u Srbiji, i sudeći po porukama a i fotografijama, prepuni si lepih utisaka koje nose iz otadžbine.

Foto: facebook/ Izvor Paris

“Izvor” je  tradicionalna je srpska plesna grupa stvorena 2004. godine i čiji je cilj da pesmom i plesovima velikana dele francusku kulturu u Francuskoj i širom sveta. regioni bivše Jugoslavije (Srbija, Bosna, Kosovo i Metohija, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora …).

Фотографија корисника Izvor Paris
Foto: facebook/ Izvor Paris

Više od deset godina plesna grupa Izvor nastavlja da se širi kroz predstave svih vrsta, od jednostavnih događaja do pozorišnih predstava, ali i humanitarnih predstava. Izvor je proputovao gradove Francuske, ali i one Švajcarske, Austrije, Holandije, Danske, Švedske i Srbije!

Фотографија корисника Izvor Paris
Foto: facebook/ Izvor Paris

Danas grupu čini šezdesetak motivisanih ljudi čiji je duh pre svega da plešu kroz strast prema plesu i deljenju srpske istorije.

Gepostet von Izvor Paris am Montag, 19. August 2019

Pre ovog festivala članovi društva “Izvor” dodelili su  novčanu pomoć za šezdeset petoro dece iz metohijskih sela, u iznosu od sto evra.

Predsednik Kulturno-umetničkog društva „Izvor“, iz Pariza Dalibor Ignjatović izjavio je za Radio Goraždevac da je ovo deseti put da organizuje akciju „Srcem za srce Srbije“, koja za cilj ima da pomogne deci sa Kosova i Metohije.

Srpski dobrotvori iz Pariza darivali decu sa Kosova i Metohije

Odbrojavanje do Beer festa: 120 besplatnih koncerata, a prvi put u Srbiju stiže ovaj poznati gitarista

Dugo očekivani festival Beer Fest ponudiće od 14. do 18. avgusta 120 besplatnih koncerata na 4 bine bine, a na festivalu će između ostalih nastupiti i kultni gitarista grupe The Smiths Johnny Mar, najavili su danas organizatori u Skupštini grada Beograda.

Iako će za sve posetioce ulaz na Belgrade Beer Fest biti besplatan, postojaće i VIP zone koje će pružiti veće uživanje ali će za njih morati da se kupi karta.

Dejan Grastić jedan od osnivača festivala istakao je veliko zadovoljstvo što će Johnny Mar nakon festivala u Glastoberiju i Sigetu nastupiti i u Beogradu.

“On dolazi prvi put u Srbiju. Reč je o gitarskoj ikoni koja je veoma uticala na kultnu mančestersku scenu. Očekujemo izuzetan nastup na beogradskom Ušću”, kazao je Grastić i dodao da nakon velike pauze u Beograd dolazi Magnifico koji je jedan od najpopularnijih muzičara u regionu, ali i da publika nikako ne treba da propusti “Rok operu” na otvaranju festivala kada će 120 izvođača oživljavati nezaboravne rok hitove.

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

“Prvi put na našem festivalu nastupa “Bombaj Štampa”…Sviraće Nikola Vranković, Elemental…ikone Beer Festa kao su Van Gogh, Orthodox Celts, Električni orgazam, Bjesovi…Pred beogradsku publiku će izaći i Damir Urban, Brkovi, Kanda Kodža i Nebojša…” kazao je Grastić i dodao da je cilj festivala da makar malo zaliči na sličnu manifestaciju u Edinburgu kada se čitav grad pretvara u festival.

Pomoćnica ministra za trgovinu, turizam, telekomunikacije Renata Pindžo je napomenula da je uticaj Beer Festa davno prevazišao granice Srbije.

“Nesumljivo pred nama je najbolji festival ovakvog tipa u ovom delu Evrope…Festival ima društveno odgovornu dimenziju u oblasti ekologije i bezbednosti u saobraćaju” kazala je Pindžo i dodala da će sudeći prema podacima za prvih 6 meseci, ova godina biti rekordna po turističkoj posti u Srbiji.

“Kada je reč o dolascima i noćenjima turista u Beogradu u celoj Srbiji, nema sumnje da će ovo biti rekordna godina” kazala je Pindžo.

Miodrag Popović direktor Turističke organizacije Beograda napominje da je manifestacioni turizam doveo u Beograd u red važnih evropskih turističkih destinacija za odlazak na kratki odmor u drugi grad.

“Bees Fest je mnogo pomogao takvom imidžu Beograda. Taj festival je sam sebe izmislio i uspeo da zadrži svoju fizionomiju…Uveren sam da će i u budućnosti da privlači veliki broj turista” kazao je Popović.

Aleksandar Petrović frontmen rok grupe Orthodox Celts napomenuo je da je Beer Fest davno prevazišao okvire muzičkog festivala.

“Festival sumira prethodnu sezonu i najavljuje sjajne koncertne za budućnost. Pokušaćemo da odemo korak dalje u koncertnoj izvedbi jer Orthodox Celts nikada ne kalkuliše kada je pred publikom” kazao je Petrović.

Film “Mamonga” o dvoje mladih sa Balkana, biće prikazan na festivalu u Poljskoj (VIDEO)

Debitantski dugometražni film Stefana Maleševića, “Mamonga”, tokom narednih dana biće prikazan kao deo zvanične programske celine Discoveries (Otkrića) novog izdanja festivala New Horizons u Vroclovu, u Poljskoj.

Reč je o najvećem filmskom festivalu u toj zemlji, pokrenutom 2001. godine, a ovaj film, nastao i uz podršku Filmskog centra Srbije, svetsku premijeru je imao na festivalu u Karlovim Varima, u okviru takmičarskog programa East of the West.

Mamonga je podeljena u tri priče.

Prva prati živote dvoje mladih ljudi koji odrastaju u malom mestu u Bosni, a druge dve prikazuju njihove sudbine deset godina nakon jednog traumatičnog iskustva.

Glavne uloge tumače Marta Bjelica, Dražen Pavlović, Nabi Tang i Vuk Janošević.

Producenti filma su Andrijana Sofranić (Nana 143) i Aleksandra Cvijetić, Emina Ganić (Sarajevo Film Academy), Bojana Radulović (Code Blue Production) i Stefan Malešević (Slovofilm).

Autorsku ekipu čine direktor fotografije Bogdan Babović, scenografkinja Dragana Baćović, kostimografkinja Lidija Andrić, montažerka Jelena Maksimović, dizajner zvuka Bojan Palikuća i maskerke Nataša Sevčnikar i Jelena Prvulović.

Film je sniman na lokacijama u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a podržan je od strane Fondacije Za Kinematografiju Sarajevo, Filmskog Centra Crne Gore i Filmskog Centra Srbije.

Dušan Kovačević: Jugoslaviju danas zovu region

PALIĆ – Predsednik Saveta Festivala evropskog filma Palić akademik Dušan Kovačević, koji je sino’ uručio nagradu “Aleksandar Lifka” hrvatskom režiseru Rajku Grliću, istakao je da je on jedan od onih ljudi koji o bivšoj zemlji govore onako kako je bilo.

“On je mnogo radio sa ljudima iz Jugoslavije, koja se više ne spominje često. Danas je taj pojam zamenjen rečju region. Rajko je sa filmom ”Ustav Republike Hrvatske” začeo veliku i ozbiljnu političku priču o životu na prostoru bivše Jugoslavije i jedan je od retkih koji se ne stidi da govori da je i jugoslovenski reditelj. Svi su postali nacionalni reditelji, a svi smo mi živeli u zemlji u kojoj su napravljeni filmovi za koje danas govorimo da su izuzetno dobri”, istakao je Kovačević.

“Taj njegov film govori o tome da prebrojavanje krvnih zrnaca vodi direktno unazad u onu najstrašniju prošlost”, dodao je Kovačević.

O drugom laureatu nagrade “Aleksandar Lifka” Miljenu Kreki Kljakoviću, Kovačević kaže da je zaista svetski scenograf.

“Imao sam sreće da sa njim radim ”Undreground” i znam ga odlično, sjajan je. Sada će raditi jedan veliki američki film”, istakao je Kovačević u izjavi medijima.

Kovačević ističe i da su se nekada filmovi drugačije radili nego danas, sa više entuzijazma.

“Para je uvek nedostajalo, ja tome svedočim sa početka sedamdesetih, a bilo je isto i pre toga, ali bilo je dovoljno ljubavi i entuzijazma i želje da se napravi dobar film” istakao je Kovačević.

Smatra da su se filmovi ranije radili sa više preciznosti i sa više planiranja i bili su glumci koji su imali veće iskustvo na filmu.

“To danas nedostaje našem filmu. Kada pogledate naše kultne filmove vidite generaciju glumaca koja je kao ona u američkim klasičnim filmovima, izuzetno dobra”, rekao je Kovačević i dodao da se sprema da posle mnogo vremena, krajem septembra ili početkom oktobra snimi film.

Apsolutni pobednik festivala u Puli “Dnevnik Diane Budisavljević”

PULA – Ostvarenje “Dnevnik Diane Budisavljević” u režiji Dane Budisavljević, koje govori o herojskim podvizima austrijske aktivistkinje koja je iz užasa ustaških logora spašavala srpsku decu, apsolutni je pobednik 66. Pulskog filmskog festivala.

Potresna filmska priča, sastavljena od dokumentarnih i igranih delova, dobila je Veliku Zlatnu arenu za najbolji film festivala, dok je Zlatna arena za režiju pripala Dani Budisavljević.

Rediteljka filma “Dnevnik Diane Budisavljević” kazala je Tanjugu da nije očekivala ovako veliko priznanje na festivalu.

“Iznenađena sam jer nisam verovala da, pored filam ”General”, naše ostvarenje može da dobije nagradu. Ovo priznanje nije samo za mene i za našu filmsku ekipu, već za Pulski festival i hrvatsko društvo u celini. Verujem da su pred nama bolji dani kada ovakav film uspe da dobije tako veliku nagradu kao što je Zlatna arena”, rekla je Budisavljević.

Među nagrađenima je i srpska glumica Hristina Popović, koja je za ulogu Franke Anić u filmu “Poslednji Srbin u Hrvatskoj”, reditelja Predraga Ličine, dobila Zlatnu arenu za najbolju glavnu žensku ulogu.

Pompezno najavljivani film “General”, koji je koštao tri miliona evra, doživeo je apsolutni fijasko na današnjoj dodeli nagrada.

Film Antuna Vrdoljaka nagrađen je za sprecijalne efekte, sporednu mušku ulogu koja je otišla u ruke Borku Periću i za najbolju sporednu žensku ulogu koja je pripala Olgi Pakiović.

Žiri Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana, kojim je predsedavao srpski filmski kritičar Nenad Dukić, a čiji je član bila i novinarka “Politike” Dubravka Lakić, nagradu za najbolju manjinsku koprodukciju dodelio je srpskom filmu “Šavovi” u režiji Miroslava Terzića.

Publika koja je tokom festivala gledala filmove u Pulskoj areni takođe je nagradila film “Dnevnik Diane Budisavljević”.

Priznanje Zlatna vrata otišlo je u ruke rediteljke Dane Budisavljević, jer je publika film ocenila najvišom ocenom, 4,90.

Čuveni profesori iz Amerike i Brazila na Internacionalnom Piano Festivalu u Bačkoj Palanci

BAČKA PALANKA – Od 9. do 16. jula u Bačkoj Palanci, u Školi osnovnog muzičkog obrazovanja „Stevan Hristić”, održan je Četvrti internacionalni piano festival.

Ovom, za varoš i okolinu, veoma značajnom muzičkom događaju doprineli su pet studenata muzike iz Srbije i dva studenta iz Brazila, ali i poznati profesori muzike Morisi Martin iz Brazila i Rasel Hiršfild iz SAD. Martin je profesor i šef katedre klavira na Univerizetu u brazilskom Kampinasu, a Hiršfild je profesor muzike na Univerzitetu Zapadnog Konektiketa, ali predaje i master časove u SAD, kao i inostranstvu.

Među gostima predavačima bila je Mirna Sabljar iz Osijeka, a po oceni Sandre Milutinović, direktorke Škole „Stevan Hristić”, u jednu ruku, festival predstavlja napornu sedmicu, sa puno rada sa studentima tokom dana, a u večernjim satima održavani su koncerti studenata, pa potom profesora, da bi na kraju studenti i profesori svorali zajedno klavirske koncerte, odnosno muzicirali „u četiri ruke”.
Počeci, pre šest godina, ovog značajnog muzičkog događaja vezuju se za Morisa Martina, poznatog pijanistu i muzičkog pedagoga koji je imao koncert i predavanje studentima u Novom.

Prisutna je bila i Palančanka Smiljana Danilov, student klavira Akademije u Novom Sadu. Toliko je bila posvećena učenju da je izrazila želju da nastavi rad sa profesorom Martinom, a on je nju pozvao u Brazil. Milionski Kampinas jedan je od najznačajnijih univerzitetskih centara u Južnoj Americi. Naredne godine Danilova je otputovala u Brazil i tamo se rodila ideja o ustrojstvu festivala klavira u Bačkoj Palanci.