Konkurs za odlazak autora stripova iz Srbije u Francusku i “svetsku prestonicu stripa”

Od naredne godine, srpski autori stripa boraviće jednom godišnje po dva meseca u Angulemu u Francuskoj, a francuski umetnici mesec dana u Pančevu razmenjujući tako umetnička, naučna i pedagoška iskustva u oblasti stripa i jačajući kulturnu saradnju Francuske i Srbije.

Poziv za prijavljivanje za odlazak u Francusku biće objavljen krajem januara, odnosno početkom februara iduće godine i biće upućen za sve – kako za profesionalce koji su već objavljivali radove, tako i za najmlađe koji tek ulaze u svet stripa, a poslednju reč o izboru petoro umetnika iz Srbije koji će boraviti u Angulemu daće tamošnji stručni odbor.

Program kojim je ovo predviđeno je rezultat Sporazuma o saradnji u oblasti kulture i stripa između Srbije i Francuske potpisan tokom posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji 15. jula, a juče je u Francuskom institutu u Srbiju održan prvi sastanak na temu ovog projekta.

Sa domaćim strip autorima razgovarali su An Loren Viguru, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji koji je i inicijator projekta, Saša Rakezić (Aleksandar Zograf) strip autor, i Monika Husar, direktorka Agencije KomunikArt iz Pančeva koja je partner na projektu.

An Loren Viguru potpisivanje ovog sporazuma vidi rezultata kontinuiranog rada Francuske ambasade u Beogradu i instituta sa ciljem da se pruži podrška strip umetnicima u Srbiji, i da se omogući razvoj ove oblasti umetnosti.

“Ideja je da se pomogne srpskim strip umetnicima tako što će im se omogućiti veći prostor za rad. Moja želja je bila da neko iz Francuske koja ima veliko i ukorenjeno strip nasleđe dođe u Srbiju, i stekne uvid u strip scenu na ovim prostorima. Pozvali smo Pjera Lungeretija, generalnog direktora Međunarodnog centra za strip uz Angulema, koji je posetio Beograd i izložbu “Ona se budi” mlade strip autorke Jane Adamović, i bio impresioniran radom srpskih strip umetnika i umetnica” , rekla je Loren Viguru.

Ona je napomenula da je jedno od mesta u Francuskoj koje nudi dosta mogućnosti umetnicima upravo Angulem.

Angulem je svetska “prestonica stripa”. To je jedan mikro sistem sačinjen od umetnika iz celog sveta koji je dovoljno veliki da ugosti sve strip autore, a startna tačka ovog programa, rekla je Loren Viguru, je nastojanju da se nekolicini umetnika iz Srbije, pomogne da odu u Francusku, i stvaraju tamo u periodu od dva meseca.

Za ovaj sporazum, kako je rekla, bio im je neophodan partner u Srbiji pa je, Francuski institu odabrao Sašu Rakezića (Aleksandra Zografa) i Agenciju KomunikArt iz Pančeva, s obzirom na višegodišnju strip saradnju Zografa i Francuskog instituta, i organizacione kapacitete Agencije KomunikArt, koja je specijalizovana za umetnost i kulturu.

Zograf u ovom sporazumu vidi nadu za strip umetnike u Srbiji da nastave da se bave devetom umetnošću.

“Ovo je sjajna prilika za one koji u ovom trenutku sede u svojoj sobi u Srbiji i razmišljaju kako je nemoguće baviti se stripom, kako ne postoje više razlozi baviti se ovom umetnošću jer podrazumeva posao koji iziskuje dosta truda i vremena, a slabo je plaćen. Osoba koja se bude prijavila na rezidencijalni program zaista će imati priliku da ode u zemlju gde postoji izuzetna strip tradicija, gde može da upozna prave profesionalce na ovom polju, ili jednostavno da upozna ljude koji nisu iz sveta umetnosti, nego samo vole strip” kazao je Zograf.

On je dodao da je podjednako važno što i Srbija ima priliku da ugosti francuske autore jer je to divan način da se oni upoznaju sa Srbijom, i da kroz razgovor sa umetnicima iz Srbije i jedni i drugi uporede iskustva, i saznaju kako je to biti strip umetnik u ovim zemljama.

KomunikArt je zadužen za organizacione poslove na terenu, ali i promociju i predstavljanje projekta ne samo u Pančevu i Beogradu, nego u celoj Srbiji, a direktorka Monika Husar kaže da će Grad Pančeva,sredstvima iz budžeta pomoći ovaj projekat.

Grad Pančevo obezbediće novac srpskim umetnicima da odu u Angulem, a Francuski institut u Srbiji pobrinuće se za sredstva potrebna umetnicima iz Francuske da dođu u Pančevo.

Svi ostali materijalni troškovi obezbediće se apliciranjem za sredstva internacionalnih i nacionalnih fondova.

Odbor koji će vršiti prvu selekciju 5 kandidata iz Srbije činiće predstavnici Francuskog instituta u Srbiji, Grada Pančeva, Agencije KomunikArt i Saša Rakezić dok će konačnu reč imati stručni odbor u Angulemu.

EP – Odbojkašice stale u trećem setu, pa dobile Francuskinje!

Odbojkašice Srbije ostvarile su i treću pobedu na Evropskom prvenstvu pošto su rutinski savladale Francusku sa 3:1 u setovima (25:19, 25:13, 17:25, 25:23).
Iznenadile su Francuskinje naše odbojkašice dobrim startom prvog seta, ali je ipak presudila serija od 9:1 sa veoma raspoloženom Tijanom Bošković, pa je Srbija dobila set sa 25:19.

Daleko lakše je sve delovalo u drugom setu, Francuska se koliko-toliko držala do sredina seta kada su Srpkinje dodale gas i ubedljivo slavile sa 25:13.

Usledio je potom žestog odgovor protivnika koji je pronašao svoj ritam u trećem setu i rutinski slavio u trećem setu.
Ipak, presudio je četvrti set kada je rezultatska klackalica prevagnula na stranu izabranica Zorana Terzića, na kraju je bilo 25:23.
Najefikasnije odbojkašice na ovom meču bile su Brankica Mihajlović i Tijana Bošković sa po 14 poena.
Svoj naredni meč selekcija Srbije igra u sredu takođe od 16 sati, protivnik je ekipa Grčke.

“To su Srbi! Tvrdi na muci, nesalomivi!” Francuski general rame uz rame sa srpskim vojnicima! (FOTO, VIDEO)

Luji Franše D’Epere bio je francuski general, koji se u Prvom svetskom ratu borio rame uz rame sa srpskim vojnicima koje je smatrao najboljim u Velikom ratu.

Pod njegovom komandom izvršen je proboj Solunskog fronta, oterane su nemačko-austrijsko-bugarske snage, zaključen je ugovor o kapitulaciji bugarske vojske i oslobođena je Srbija.

Foto: PrintScreen/YouTube

Po završetku vojne škole dobio je čin pešadijskog potporučnika. Godine 1885 biva unapređen u kapetana, a zatim njegovi činovi samo rastu- od pukovnika 1903. do maršala Francuske 1921. godine kada dobija i počasnu titulu srpskog vojvode.

Često je D’Epere isticao snagu srpskog vojnika, seljaka i izražavao divljenje prema njoj. Srbija mu nije ostala dužna, te je bio jedna od omiljenih ličnosti u našem narodu.

U Beogradu mu je podignut spomenik. Njegov bulevar (Bulevar Franše D’Eperea) nalazi se u u Beogradu na potezu od mosta Gazela do Autokomande.

D’Epere je veoma cenio srpsku vojsku i redovno isticao njene zasluge u konačnoj pobedi saveznika u Velikom ratu.

Od 1. januara do 13. septembra 1918. godine pripremana je odlučna ofanziva na Solunskom frontu.
Vrhovni komandant savezničkih snaga na tom frontu general Franše D’Epere, sazvao je konferenciju, kojoj je prisustvovao načelnik štaba srpske vrhovne komande vojvoda Živojin Mišić.

Plan je bio da se napadom srpskih armija u planinskom predelu između Sušice i Lešice izvrši proboj neprijateljskog fronta na širini od 30 kilometara.

U zoru 15. septembra 1918. godine, D’Epere naređuje da se krene u akciju proboja, u kojoj je srpska vojska odigrala glavnu ulogu i koja se ubraja među najuspešnije operacije u Prvom svetskom ratu.

“Ogromna želja vodila je vojnike iz pobede u pobedu. Francuska komora na konjima jedva je stizala srpsku pešadiju”, govorio je D’Epere.

Skoplje je oslobođeno već 25. septembra, poslije čega je srpska vojska krenula ka bugarskoj granici. Samo četiri dana kasnije u štabu D’Eperea, Bugarska je potpisala kapitulaciju, a 30. septembra obustavljena su sva neprijateljstva.

“Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobavljanja hrane francuskim trupama koje napreduju… Samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije – oni idu napred poput tornada”, isticao je D’Epere.

On je posebno isticao ulogu srpskog seljaka. “To su seljaci, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I, eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine”, rekao je svojevremeno D’Epere.

Umro je 8. jula 1942. godine.

Noćas najtoplija noć u istoriji! Francuska, Nemačka i zemlje Beneluksa u pripravnosti!

Severozapadna Evropa će se ove nedelje suočiti s nastavkom letnjih žega kakve su vladale i krajem juna, a pre svega Pariz, koji je uveo treći od četiri stepena odbrane od velikih vrućina.

Od Francuske preko Beneluksa do Nemačke meteorološke službe su izdale upozorenje na visoke temperature, koje će se, kako se prognozira, u sredu ili u četvrtak ponovo približiti 40. stepenu, nakon čega će krajem nedelje pasti, piše Index.hr a prenosi Tanjug.

Britanski meteorolozi najavljuju da će noć između ponedeljka i utorka biti najtoplija u istoriji. Oni kažu da je najviša temperatura tokom noći u Velikoj Britaniji od 23,3 stepena izmerena davne 1948. godine, a sada se očekuju iznad 25 stepeni.

U Francuskoj bi talas vrućine mogao da potraje kraće nego u junu, kada je, 28. juna srušen apsolutni temperaturni rekord u Verargeu na jugu zemlje, gde je izmereno 46 stepeni.

Ovog puta se ne očekuju temperature od 45-46 stepeni, ali bi severni deo zemlje mogao mnogo više da oseti vrućinu, objavio je Meteo-Frans.

“U četvrtak se u Parizu predviđa 41 ili 42 stepena, uz veliku verovatnoću da će biti obore rekord od 40,4 stepena zabeležen 1947, rekao je Fransoa Žobar”, prognostičar u Meteo-Fransu.

Zbog toga je francuska prestonica uvela treći od četiri stepena odbrane od talasa vrućine koji predviđa otvaranje “prostorija za osveženje” u javnim objektima i postavljanje privremenih javnih česmi i raspršivača vlage, kao i niz mera namenjenih starijim osobama, najvećim žrtvama letnih žega koje su 2003. samo u Francuskoj odnele 15.200 života.

U severnim i centralnim delovima Italije, pre svega u Firenci i Ferari očekuju se temperature od četrdesetak stepeni, dok će jug i centralni deo zemlje ovog puta biti pošteđeni.

“U četvrtak će se vrućina preseliti u zemlje Beneluksa. Moguće je da će te tri zemlje prvi put iskusiti temperaturu od 40 stepeni i više”, rekao je Žobar.

U Belgiji je Meteorološki kraljevski zavod izdao “upozorenje zbog velike vrućine” koje će biti na snazi do petka u ponoć.

Austrija je objavila “narandžasto” upozorenje za četvrtak i petak, ali samo na zapadu zemlje.

Istovremeno u Portugaliji udari vetra i suša otežavaju borbu sa jakim požarom koji od subote hara planinskim područjem u centralnom delu zemlje i gde je vatra 2017. usmrtila oko stotinu ljudi.

Ceo vek ispred svih, žitelje “Grada svetlosti” uskoro bi mogao da prevozi leteći taksi (VIDEO)

PARIZ – Iako imaju na raspolaganju savršeno razgranatu mrežu gradskog saobraćaja, Parižani se ovih vrelih letnjih dana kuvaju u autobusima i u podzemnoj železnici.

Žitelje “Grada svetlosti” čeka prava mala revolucija u prevozu, jer bi uskoro mogli da preskoče ceo jedan vek i ubuduće se prebacuju letećim taksijem!

Inicijalna kapisla za ovaj projekat bilo je dodeljivanje Olimpijskih igara 2024. Gradu svetlosti. Za tu priliku, ciljajući efikasniji prevoz gostiju i učesnika najveće svetske smotre sporta, udružili su se “Erbas”, Aerodromi Pariza, Parisko gradsko saobraćajno preduzeće, Pariski region i Generalna direkcija za civilnu avijaciju.

IZ njihove saradnje, izrodio se projekat u okviru kog se sada ispituju različiti modeli futurističkih vozila nalik onima iz naučnofantastičnih filmova. Trenutno se testiraju prototipovi čiji izgled se drži u tajnosti. U “Erbasu” za “Novosti” ističu da rade na različitim modelima, a koji će od njih da bude prisutan na Olimpijskim igrama tek treba da se odluči u bliskoj budućnosti.

“Trenutno razvijamo i testiramo naše postojeće demonstratore leta, što će nam omogućiti da definišemo put za buduću generaciju letilica”, za “Novosti” priča Eduardo Domingez Puerta, rukovodilac “Erbasovog” odeljenja za urbanu mobilnost.

Kao osnov za budući koncept služe modeli kao što su “Siti Erbas” i “Vahana”. Pretpostalja se, međutim, da će nova letilica biti izgledom nešto između helikoptera, automobila i letećeg objekta budućnosti. S tim u vezi, ispituje se i novi sistem s aplikacijom “Vum” na bazi rezervacija za vazdušno prebacivanje koje se već koriste u Meksiku ili Sao Paulu. Ali, ovo će biti nešto sasvim novo.

Tamo gde je danas, zbog velikih gužvi, za prebacivanje s najvećeg pariskog aerodroma, taksijem ili prigradskom železnicom, potreban i ceo sat, vazduhom bi se to odigravalo za svega nekoliko minuta. Veze će se ostvarivati u niskom vazdušnom prostoru rezervisanom za letove helikoptera, a već se razmišlja i o ceni. Cilj Pariskog gradskog saobraćajnog preduzeća je da ne košta više od jednog do dva evra po kilometru. Prosečna vožnja bi, tako, koštala od 30 do 60 evra, što je, čak, u nižoj projekciji, jeftinije i od običnog taksija.

Zasad su planirane dve linije, od aerodroma do budućeg Olimpijskog sela u Sen Deniju i do Diznilenda. Centar grada je, trenutno, isključen iz projekta, jer je nadletanje prestonice kompleksno zbog bezbednosnih pravila.

Uskoro bi trebalo da bude odabrano i zemljište u blizini pariskog aerodroma “Šarl de Gol – Roasi”, a pista bi mogla da bude operativna već za godinu i po. Planiraju se poletanja na svakih šest minuta!

Zatvoreno šest plaža u Francuskoj nakon dve sumnjive smrti

Šest plaža u Francuskoj zatvoreno je zbog širenja morskih algi, za koje se pretpostavlja da su nedavno izazvale smrt dvoje ljudi u tom delu zemlje.

Najpre je 6. jula, osamnaestogodišnji uzgajivač ostriga pronađen mrtav u obližnjem zalivu. Iz policije su došle vesti da se mladić utopio, iako su lokalni aktivisti insistirali na tome da je uzrok smrti sumpor vodonik, otrovni gas koji alge ispuštaju pri raspadanju.

Potparolka tužilaštva je potom izjavila da postoje sumnje da su alge izazvale smrt mladića, ali da neće donositi preuranjene zaključke dok se ne završi obdukcija.

Naredni smrtni slučaj koji se dogodio u ovom području, kada je sedamdesetogodišnji muškarac pronađen mrtav, probudio je stare sumnje, te su članovi prethodno pomenute aktivističke grupe podneli zahtev tužilaštvu da ispita oba incidenta i pronađe eventualnu vezu između istih.

Jedna od aktivistkinja je u razgovoru za američki Si-En-En, istakla da vlasti treba više da se angažuju kada se ovakve stvari dese i istraže da da li su ovi smrtni slučajevi posledica algi ili nečeg drugog.

“Oko 600 ljudi godišnje strada prilikom plivanja, a da ne znamo uvek zbog čega je smrt nastupila”, kaže ova žena.

Anet Laverman, istraživačica u Centru za naučna istraživanja, tvrdi da su ove biljke bile posmatrane u oblastima u kojima ima dosta ljudske aktivnosti.

“Dok su žive, alge se ponašaju kao sve druge biljke i nisu problem za ljude. Ali kad nestaju, onda mogu da budu problematične”, kaže Laverman.

Naime, kad se alga raspada, ona ispušta otrovno jedinjenje vodonik-sulfid, koji ume da bude fatalan. Ljudi mogu da ga namirišu, ali najčešće nisu svesni da se radi o otrvnom gasu.

Ines Leraud, novinarka koja je objavila knjigu koja se bavi ovim problemom, kaže da će stvari postati sve gore kako se klimatske promene pogoršavaju.

“U uobičajenim okolnostima, alge se skupljaju sa plaže svakog jutra, ali sad ih ima previše”, kaže ona.

Ova novinarka smatra da je posebno problematično pitanje nedostatak transparentnosti kada se radi o algama, i kada je reč o njihovom poreklu i kada je reč o efektima koje izazivaju.

Nestvarna brzina “Mistrala 3”, Vojska Srbije dobija PVO sistem iz Francuske

Nabavkom francuskog PVO sistema “Mistral 3” Srbija dobija veoma efikasno sredstvo za male visine koji sa nestvarnom brzinom od 930 metara u sekundi ili 2,7 maha može da stigne svaki avion u niskom letu, složni su vojni analitičari.

Možda i najvredniji od 22 dokumenta koje su Srbija i Francuska potpisale prilikom zvanične posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu je sporazum o nabavci PVO sistema “Mistral 3” i njegovoj integraciji na sistem “Pasars”. Predsednik Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija od Francuske kupila 18 sistema “Mistral 3” sa 50 raketa.

Vojni analitičar Miroslav Lazanski naglasio je da je posle 30 godina to prva raketa koju nabavljamo od neke zapadne zemlje pošto smo poslednji put krajem osamdesetih kupili rakete “maverik” od SAD.

“Mistral” je raketni PVO sistem za male visine, a Srbija dobija najnoviju verziju koja ide više od šest kilometara u daljinu i više od tri i po kilometara u visinu. Ima bojevu glavu koja je neosetljiva na ometanje, rukovodi se toplotnim izvorom sa aviona, odnosno gađa motor letelice”, objašnjava Lazanski.

Kako kaže, to je pre svega kursna raketa.

“Mistral” može da gađa avion i u dolasku i u odlasku, a ne samo da čeka da avion okrene izduvne cevi motora pa da ga onda gađa. Bojeva glava rakete sposobna je da izbegne ometanje pomoću lasera i infracrvenih mamaca”, podvlači Lazanski.

Specifičnost “Mistrala” je što ima neverovatnu mogućnost zaokreta i menjanja putanje, takozvani 30G.

“Ne znam da li bilo koja raketa u ovom domenu ima tu vrstu mogućnosti zaokreta! “Mistral” ima i fantastičnu brzinu: 930 metara u sekundi, što je gotovo brzina pištoljskog-puščanog metka. Dakle, može da stigne svaki nadzvučni avion u niskom letu”, naglašava Lazanski.

Vojni analitičar Aleksandar Radić za “Blic” ističe da je nabavka novog PVO sistema i raketa bila neophodna.

“Rakete su nam zastarele, resursi istrošeni. Takođem sva četiri PVO sistema su nam zastarela. Nedavno smo imali prvu obuku na “streli 2m” još od Srbije i Crne Gore. Tako da može se reći da kao prvi kupac najmodernije verzije “Mistrala” kao efikasnog sredstva za male visine pratimo trendove. Hipotetički, “Mistral” bi bio efikasan za helikoptere ili avione niskoletače”, smatra Radić i dodaje da u regionu “Mistral” ima i Mađarska, ali ne najnoviju verziju.

Na sajtu Tango six podsećaju da je nabavka “Mistrala” prva kupovina, kako kažu, bilo kakvog raketnog sistema PVO u poslednjih 25 godina.

“Vojska još od 1994. godine, kada su isporučene prve količine ruskih lakih prenosivih raketnih sistema 9K310 Igla-1 nije dobila novi tip PVO sistema. Artiljerijsko-raketni sistem PASARS će sasvim sigurno ući u sastav trupne odnosno PVO Kopnene vojske u kojoj bi trebalo da zameni lake mobilne raketne sisteme PVO 9K31M Strela-1M koji se nalazi u naoružanju još od 1975. godine”, podvlače na ovom sajtu.

Prema prvim najavama, integracija “Mistrala” na srpski “Pasars” bi se ostvarila tako što bi Francuzi obezbedili module sistema, odnosno “elektronske kutije”, električne i druge instalacije za prenos signala i podataka. Na “Pasars” bi išle dve rakete sistema “Mistral”, potom francuska IC kamera i sistem “svoj-tuđ”. Ipak, vojni analitičar Aleksandar Radić ukazuje na problematičnost tog posla.

“Mistral 3” je efikasno sredstvo na terencima kao što imamo primer u Mađarskoj. Integracijom na PVO sistem “Pasars” dobićemo hibrid i komplikovano sredstvo sa nejasnom namenom. Pitanje je koliko će to naoružanje biti težak teret za kamion. Zato mislim da bi bilo bolje da “Mistral” odmah uđe u naoružanje”, smatra Radić.

Haradinaj: Srbija se naoružava, moramo i mi

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj kaže da strahuje zato što Srbija kupuje novo oružje te da se boji novog rata, preneo je RTS. Haradinaj je rekao da “pristup jednog dela međunarodne zajednice u odnosu na dijalog sa Beogradom podiže potrebu i da se Kosovo naoružava”.

“Srbija kupuje oružje u Rusiji. Francuska je takođe postigla ugovor sa Srbijom za raketni sistem. U međuvremenu, oni nam govore da sporazum ne možemo nazvati ‘sporazumom o uzajamnom priznavanju u postojećim granicama’. Šta onda da radimo?”, naveo je Haradinaj. “Mi smo nezavisna država. Ne tražimo ništa drugo od dijaloga osim uzajamnog priznavanja. Ako niste spremni za ovo, da li je to onda poruka za nas da bi i mi trebalo da kupimo oružje?”, dodao je Haradinaj, a prenosi prištinska štampa.

Radovan poseduje zlatnu plaketu srpsko-francuskog prijateljstva, evo kakvu dirljivu priču ona ima (FOTO)

Radovan Maksimović iz Zakute kod Kraljeva poseduje zlatnu plaketu koju su dobijali francuski državljani, pre svega učenici i studenti koji su pomagali srpskom narodu u Prvom svetskom ratu. Plaketa iz 1916. svedoči o srpsko-francuskom prijateljstvu začetom u najtežim godinama rata, piše RTS.RS.

Zajedno sa znamenjima učesnika balkanskih i Prvog svetskog rata, kaplara Milovana Maksimovića iz Zakute kod Kraljeva, među kojima su dva ordena za hrabrost i jedan za dobrog strelca, nalazi se i zlatna plaketa sa likovima kraljeva Aleksandra i Petra, ispisana na francuskom jeziku. Ordenjima svog dede ovu plaketu pridodao je unuk Radovan Maksimović.

Printscreen RTS

“Pobeda srpskog naroda”, pročitao je sa plakete Radovan Maksimović.

Radovan je plaketu dobio od Parižanina koji je za vreme rata, još kao dete, prikupljao pomoć za narod u Srbiji, odnosno srpsku decu u izbeglištvu.

“On je meni poklonio kada je čuo da sam Srbin. On je želeo da mi dâ. Da pokloni. Kaže, više će tebi da vredi u Srbiji nego meni ovde u Francuskoj”, ispričao je Maksimović.

Narodni muzej u Kraljevu čuva nekoliko zlatnih i srebrnih plaketa u svojoj zbirci.

Printscreen RTS

Kustos Dragan Drašković objašnjava da su na Dan Srbije u Francuskoj, od 1916. godine, učenici sakupljali pomoć u školama i slali deci u Srbiji. Za te zasluge, mnoge od njih kralj Aleksandar odlikovao je plaketama.

Printscreen RTS

“Kralj Aleksandar je hteo da učvrsti to prijateljstvo. I Prvi svetski rat je učvrstio to prijateljstvo između dva naroda. Jedan od načina bio je i deljenje ovih spomenica, odnosno sećanje na taj dan Srbije u Francuskoj”, kazao je Drašković.

Radovan, nažalost, nikada nije uspeo da sazna ime Francuza koji mu je poklonio zlatnu plaketu. Ipak, obećanje da će je čuvati kao i ordenje svoga dede – ispunio je.

Blic: Makron doneo odluku o kojoj je obavestio predsednika Srbije

Francuski predsednik Emanuel Makron planira da imenuje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan koji će imati aktivnu ulogu u rešavanju kosovskog problema, saznaje Blic nezvanično.

Makron je, kako navodi list, tokom dvodnevne posete Beogradu o tome obavestio i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Francuski predsednik ima nameru da se aktivnije angažuje u ovom regionu, kaže izvor Blica i objašnjava:

“Francuska želi da preuzme ključnu ulogu u rešavanju problema između Beograda i Prištine. Pošto zbog brojnih obaveza sam ne može na dnevnom nivou da se bavi rasplitanjem kosovskog čvora, ima nameru da u narednom periodu nađe čoveka od poverenja koj će biti zadužen za taj deo Evrope. Biće to francuski izaslanik za Zapadni Balkan. Makron će zahvaljujući toj novoj figuri praktično učvrstiti svoj uticaj u ovom regionu”.

Šta se krije iza Makronove posete Beogradu? Da li je pitanje razgraničenja ponovo aktuelno?

Osim što nam je poručio da će podržati Srbiju na putu evrointegracija, saradnju na svim poljima, od ekonomije do kulture, francuski predsednik Emanuel Makron je tokom posete srpskoj prestonici rekao i da će se angažovati oko nastavka dijaloga Beograda i Prištine.

Međutim, postoji još jedna stvar koja nije ekspilcitno izrečena u vezi sa ovom temom, a mogla bi da bude od značaja, jeste priča predsednika Francuske oko postizanja kompromisnog rešenja u vezi sa “kosovskim čvorom”.

Naime, mnogima je zaličilo da Makron nema toliko tvrd stav po pitanju razgraničenja, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, jer je govoreći o kompromisu između dve strane pomenuo i srpski Ustav ali i praktično “lupio packu” prištinskoj strani, uz opasku da pozicije suprotstavljenih strana ne mogu da ostanu kakve su danas i da obe strane moraju da se “pomere”.

To je, zapravo i bio povod da se u srpskoj javnosti podstakne rasprava o tome da li je razgraničenje ponovo na stolu, tim pre što je Makron s jedne strane pomenuo Ustav Srbije, a sa druge tvdoglavost prištinske strane kojoj je praktično poručio da ne može sve da bude onako kako ona želi.

Upravo je o tome govorio na konferenciji za medije, gde je rekao da mu je srpski predsednik Aleksandar Vučić objasnio da Srbija ima Ustav (preambula o Kosovu), ali i da ono što “postoji u našem Ustavu ne odgovara onome što naši partneri u Evropi misle i što su stavili u međunarodno pravo”.

Međutim, osvrnuo se i na prištinsku stranu, rekavši da je tačno da “ima ljudi koji ne žele kompromis i koji kažu: “međunardona zajednica nas je priznala kao nezavisne, potpuno nezavisne, nećemo više ništa ni da imamo ni da čujemo od Srbije, moraju da nam se priznaju sva naša prava i idemo napred”.

“Kada kažemo da moramo da izgradimo kompromis, to znači da nijedna od ovih pozicija, koje su dijametralno protne, ne mogu da ostanu kao takve. Moramo da vidimo šta dugujemo svakom narodu i njegovom suverenitetu, sa geopolitičkom realnošću ovde iz regiona koja je rezultat međunarodnih sporazuma. To je ono što moramo da izgradimo ovde, što znači da svako mora da se pomeri. Moramo da nađemo put kako bismo gledali budućnost”, rekao je Makron.

U prevodu – ne možete i jedni i drugi da tražite šta god hoćete i budete tvrdoglavi u tome.

Postizanje kompromisa je ono o čemu je Makron prilikom posete Beogradu u više navrata insistirao, ogradivši se pritom da on nema rešenje, i da ono mora da dođe u saglasju obe strane.

Makron ni ranije, a ni sada u Beogradu, nije bio eksplicitan poput Merkelove čiji je stav da promene granica nema.

Da li je realno očekivati da stav Francuske bude drugačiji od nemačkog. Ili su Makronove beogradske poruke neka vrsta najave blagog zaokreta, u smislu da se u fokus pre stavlja težnja da se do rešenja dođe, nego priča o tome šta je prihvatljivo a šta ne.

Kako je za “Blic” rekao asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, ono što se razlikuje u nemačkom i francuskom pristupu kada je reč o rešenju za Kosovo jeste da Nemačka pregovore Beograda i Prištine vidi kao dugotrajan proces koji će uz mnoge zastoje politikom uslovljavanja dovesti do željenog rezultata.

“Sa druge strane, Francuska je osetljivija na diplomatske neuspehe, želi konkretniji politički rezultat, sporazum kome će moći da se pripišu konkretne zasluge Pariza i predsednika Makrona”, navodi Surlić.

Međutim, Dušan Janić iz Foruma za etničke odnose smatra da je Makron, govoreći o Kosovu, pomalo bio nedorečen. Ističe i još jedan problem: kada je reč o Prištini, kopromis je za njih cela teritorija i puno priznanje, dok je nepoznanica šta kompromis podrazumeva sa srpske strane.

Prema njegovom sudu, kompromis o kome Makron govori moguće je tražiti između dve stvari: priznanja postojanja, ali ne i države Kosovo, i utvrđivanja principa za demakraciju a ne razgraničenje.

Međutim, mnogi će reći, zar to nije isto?

“Demarkacija je povlačenje linija, pravno reguslisanje i obeležavanje buduće granice. Dakle, idete i rešavate selo po selo, kuću po kuću. Ono što je suština jeste da biste ušli u EU, morate da kažete “ovo je granica moje zemlje” , priča on, i navodi svoj utisak da će taj proces trajati godinama, i da proces neće biti moguć bez političkog dogovora.

S druge strane, po njegovom sudu razgraničenje uključuje i razmenu teritorija – da se nešto da za nešto što biste dobili.

Navodi i da je Makron “odradio koristan posao, pripremio javnost i pomogao Vučiću u tome, a drugi će pripremati Albance”.