“Otvorite arhive, verujem da postoje informacijama o nestalima”

BEOGRAD – Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović, izjavio je danas da su mnoge arhive zatvorene, da u njima verovatno postoji dosta informacija i da bi situacija po pitanju potrage za nestalim licima bila značajno bolja kada bi sve države i međunarodne organizacije otvorile arhive.

“Zagreb je zatvorio svoje arhive, gde su arhive iz Prištine, Sarajeva, Haga, OEBS- a takođe…Postoje arhive koje nisu, ili su delimično otvorene, a u kojima verujem da postoji stahovito mnogo informacija”, rekao je Odalović za Tv Pink.

Govoreći o tome što se Priština protivi preuzimanju posmrtnih ostataka nekih porodica i predaju porodicama u Crnoj Gori, on je kazao da u ovom momentu u Prištini postoji unutrašnji haos i pozicioniranje za izbore.

“Tužilštvo koje obavlja istrage za zločine počinjene na KiM skrenulo je pažnju da neke istrage koje se vode, a jedna od njih je zona Drenica, ukazuju da se mogu očekivati prve optuznice, a tu je bio jedan od najtežihg zločina” rekao je Odalović.

Kako je rekao, to je bila komandna zona Ramuša Haradinaja i njegove brigade.

“To je nešto što dodatno uznemirava ratnu kolaciju, a oni koji bi trebalo završe proces, to trenutno ne rade” rekao je Odalović.

Pre nekoliko meseci identifikovana su tela porodica Petrović i Šutaković.

“Verujem da ćemo tokom ove nedelje završiti priču, kako bi porodica Šutaković mogla da preuzme posmrtne ostatke”, rekao je on.

Kako kaže, radna grupa koja je u kontiniitetu učestvovala u razrešenju sudbine preko 3.000 nestalih lica sa prostora KiM i dolazila je u situaciju da se ceo mehanizam dovodi u pitanju i da Međunarodna zajednica nema snage da poces sprovede do kraja i da Euleks nije završio svoj deo posla.

Radna grupa je kaže Odalović, dala mnogo zahteva na kojim lokacijama bi još trebalo da se pretražuje.

“Šta mi znamo o nestalima u Oluji, kad je srpska vojska i policija morala napustiti taj prostor, šta znamo o Žutoj kući što se dešavalo pod punim mandatom međunarodne misije, i pred njihovim očima”, upitao je Odalović.

Nekadasnji šef Kordinacionog tela za KiM Nebojša Čović rekao je da međunardona zajednica želi da ovu temu “gurne pod tepih”, zataška problem i minimizira zločine.

“Pod njihovim mandatom vojnim i civilnim dogodili su se najteži zločini na teritoriji KiM”, ukazao je Čović.

“Što bi imenovali specijalnog predstavnika da je ta stvar rešena?”, Dačić ukazao na jednu okolnost u vezi sa Palmerom

BEOGRAD – Imenovanje Metjua Palmera za specijalnog predstavnika za Balkan je znak da američka administracija želi da da pogura pregovarački proces Beograda i Prištine, ocenio je danas šef srpske diplomatije Ivica Dačić, ističući da se neće menjati format dijaloga i da će se i dalje voditi u Briselu.

“To je znak da SAD žele da na neki način formalizuju ono što stalno govore, a to je da se podstakne brzo rešenje ovog pitanja, odnosno da se podstaknu sve strane na zapadnom Balkanu da se gradi regionalni mir i stabilnost. Nije tu krucijalan samo ovaj izbor, već je ključno pitanje da li će se izvršiti pritisak na Prištinu da ukine takse”, rekao je Dačić za RTS.

Metju Palmer specijalni predstavnik SAD za Balkan, po ovim ulogama je poznat

On je naglasio da nije iznenađen imenovanjem Palmera za specijalnog predstavnika SAD za Balkan jer je, kako je rekao, i do sada, na neki način, obavljao tu funkciju.

Dačić je rekao da Palmer dobro poznaje situaciju u regionu, ali je ocenio da je njegov “hendikep” što je bio dugo godina u Stejt departmentu i ima utvrđen sistem vrednosti i način razmišljanja “koji možda u određenom trenutku stvara određene stereotipe u postojećoj situaciji”.

“Ali mislim da dobro prati tu liniju nove američke administracije i želje da se postigne rešenje koje će biti trajno i ubrzavanje tog rešenja”, rekao je Dačić.

On je dodao da je to potvrda svega što je govorio ranije.

“Je l” sam govorio da je američka administracija promenila svoj stav, je l” sam govorio da američka administracija nije promenila stav o nezavisnosti Kosova, nego o tome da to pitanje nije rešeno, i da treba da se rešava. Što bi imenovali specijalnog predstavnika da je ta stvar rešena?”, upitao je šef srpske diplomatije.

Dačić je istakao da i dalje postoje stvari oko kojih nema saglasnosti između Srbije i SAD, ali je rekao da je imenovanje Palmera znak da američka administracija želi da da pogura pregovarački proces.

“Neće se menjati format, u Briselu će ostati da se vodi dijalog, ali neki rezultati, videćemo…Zavisi i od izbora u Prištine. Svi obećavaju iz Prištine da će da ukinu takse čim se završe izbori, da li će to biti, to je sada pitanje”, poručio je Dačić.

On je rekao da će Palmer zadržati funkciju zamenika pomoćnika državnog sekretara u Stejt departmentu i da će, pored toga, obavljati funkciju specijalnog predstavnika za Balkan.

Šef diplomatije istakao je da funkciju specijalnog predstavnika imaju i neke druge zemlje, između ostalog Nemacka.

Dačić je istakao da je Palmer oženjen Beograđankom, ali je rekao da ne zna koliko je to prednost, a koliko mana jer će, kako je naveo, morati da dokazuje da nije pristrasan.

Nekadašnji carski grad Prizren domaćin međunarodnog festivala “Medimus”

Nekadašnji carski grad Prizren, koji je srpskoj srednjovekovnoj državi pripojen 1214. za vreme vladavine kralja Stefana Prvovenčanog, krajem prošle nedelje bio je domaćin Četvrtog međunarodnog festivala srednjovekovne muzike Medimusa.

Tokom tri večeri – od petka do nedelje, koncerti umetnika iz Beograda, Atine i Mađarske oživeli su Atrijum crkve Svetog Spasa u Potkaljaji, za koju je car Dušan njenom ktitoru vlastelinu Mladenu Vladojeviću dao u zamenu hram svetog Andreja u Ohridu, kako je upisao u osnivačku povelju svoje glavne zadužbine – obližnjeg manastira Svetih Arhangela u kanjonu Pećke Bistrice. Festival su organizovali Društvo prijatelja manastira Sveti arhangeli, Dom kulture Gračanica i Fondacija Sveti arhangeli.

U muzici srednjovekovnih evropskih dvorova, duhovnom muzičkom nasleđu hrišćanskog Istoka i Zapada, kao i tradicionalnim pesmama Kosova i Metohije uživala je uglavnom srpska publika – malobrojni preostali Prizrenci, njihovi nekadašnji sugrađani koji su se zbog Festivala vratili na koji dan, kao i gosti iz ostatka Srbije. Kraj kandila srednjovekovne crkve Vaznesenja Gospodnjeg ispunili su vanvremenski lep prostor Atrijuma unutar crkvenih zidina iz sredine 19. veka, smešten između nebeske visine i bučnog grada na Pećkoj Bistrici.

Crkva Hrista Spasa nalazi na sredini strme staze koja vodi do Prizrenske tvrđave. Njom su tokom festivala masovno šetali doterani Albanci, koji na koncerte, održane pod budnim okomom pojačanih snaga KPS, nisu svraćali. U gradu su ih čekali puni restorani i kafići sa glasnom muzikom, pomešanom sa razglasom sa minareta Sinan-pašine džamije, zvukom zurli i drugih narodnih instrumenata na svadbama mnogobrojnih gastarbajtera, čiji se odmori primiču kraju.

Dijaspora je na celom KiM, pa i u Prizrenu, prema rečima tamošnjih taksista, važna za preživljavanje kosovskih Albanaca, koji masovno napuštaju samoproglašenu kosovsku državu, pokušavajući da na Zapadu obezbede egzistenciju.

U privatnim razgovorima može se čuti i da su u drugim delovima KiM, Albanci prinuđeni da zbog nedostatka nacionalne radne snage, na crno zapošljavaju i Srbe. Zato je za većinu mladih Albanki leto, kad gastarbajteri masovno dolaze u zavičaj, udarno vreme za pronalaženje „pravog“ kandidata za udaju, čime ne samo u Prizrenu, objašnjavaju smelost u njihovom oblačenju na kojoj bi im pozavidele i zvezde srpske estrade.

Prizren se nalazi na krajnjem jugu Metohije, nedaleko od granice Srbije sa Albanijom i Makedonijom, u samom podnožju Šar-planine, na kojoj izvire Pećka Bistrica koja se uliva u Beli Drim.

Veruje se da se na tom prostoru u antičko vreme nalazio rimski grad Teranda. Bio je važno vizantijsko sedište, srpski carski grad, a pod turskom vlašću od sredine 15. veka do 1912. kad je oslobođen u Prvom balkanskom ratu, sedište Prizrenskog sandžaka. U njemu su uglavnom živeli Turci i Srbi pravoslavne i muhamedanske vere, dok kosovski Albanci postaju većina 1981, da bi se nacionalna struktura gradskog stanovništva dramatično promenila 1999. progonom poslednjih 10 hiljada Srba pod protektoratom UN na KiM.

Prizren je grad u kome su srpske svetinje najviše stradale u martovskom pogromu 2004, od kojih je većina obnovljena u skladu sa Memorandumom na osnovu kog je novac Saveta Evrope isplaćivan preko kosovskih institucija, iako je bilo utvrđeno da su neke od njih učestvovale u nasilju nad Srbima i SPC. Kosovski zavod za zaštitu spomenka sad je i sam spreman da finansijski pomogne obnovu srpskih crkva u prizrenskom kraju.

Zastrašujuća slika spaljene srpske Potkaljaje, većine crkava, kao i Prizrenske bogoslovije 2004. danas je uglavnom izbrisana obnovom i novogradnjom, mada ima ostataka polusrušenih srpskih kuća. Staro gradsko jezgro nije remetilo svoj ugostiteljski život ni pod bodljikavim žicama Kfora koje nisu sprečile uništavanje glavnih gradskih pravoslavnih hramova, tako da i sad rade puni gostiju tokom celog dana.

Prizren je oduvek bio poznat kao grad zanatlija i trgovaca. Filigranske radnje, iako se povlače pred modernim zlatarama, i dalje postoje, ali je danas među zanatlijama samo jedan srpski majstor koji uglavnom radi za prodavnice Prizrenske bogoslovije i srpskih manastira. Trgovine su pune, uglavnom turske robe, a svoje dvorište za radnje, pretežno suvenira i tradicionalnih predmeta otvorila je i Sinan pašina džamija, koja monumentalnost svoje fasade duguje mermeru iz Svetih arhangela.

Ova najpoznatija islamska bogomolja u Prizrenu, spomenik kulture od izuzetnog značaja i po srpskim i po kosovskim zakonima, sagrađena je 1615, ali njena, prema oceni istoričara umetnosti, „nestandardna i retka unutrašnja struktura“ – „slična raju“, kako je zapisano na turskom jeziku na jednom od unutrašnjih zidova, teško da može da se meri sa arhitektonskim i estetskim dometima, koje je širom Osmanskog carstva ostavio čuveni mimar Sinan, koji se celog svog graditeljskog života takmičio sa carigradskom Svetom Sofijom.

U Prizrenu se i danas pije dobra boza, obavezno pazare sveže prirodne grickalice – leblebije, kikiriki, pistaći, indijski orah, bademi i drugo orašasto voće, a poslastičarnice su poznate i po dobrom sladoledu. Prizrenski roštilj je i dalje čuven, naročito kod „Šedrvana“ gde su stalne gužve. Sporazumevanje na srpskom i ljubaznost ugostitelja uglavnom nisu problem.

Gosti koji su došli iz centralne Srbije uz pomoć Društva prijatelja manastira Svetih arhangela po pravilu su očarani Prizrenom, čak i pod današnjim okolnostima. Srbi koji ostali, ima ih dvadesetak, neizlečivi su zaljubljenici u svoj grad – njegovu kaldrmu, ulice, vazduh i Bistricu, mada priznaju da ne mogu da u njemu vode potpuno normalan život, pre svega kad je reč o zapošljavanju i zdravstvu, zbog čega deo godine provode u ostatku Srbije.

Iako organizatori Medimusa veruju da ova manifestacija, koju je stručni časopis Muzika klasika proglasio za najbolji festival od regionalnog značaja u 2018, doprinosi očuvanju duhovnog, nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog Prizrena, u kome kako i sami kažu trenutno ima više svetinja nego Srba, mnogi Srbi na KiM, čak i oni koji dolaze na koncerte u crkvi Hrista Spasa, pribojavaju se zamagljivanja suštine problema koji preti da srpske svetinje pretvori u muzejske prostore. Mnoge to podseća i na gotovo paradoksalnu situaciju sa aktuelnim iseljavanjem Srba sa KiM, čije prećutkivanje vodi ka stvaranju etnički čiste teritorije, na čemu rade vlasti samoproglašene kosovske države, dok svako javno ukazivanje na problem ide na ruku politici i tvrdnjama predsednika Republike Aleksandra Vučića da „Srbija na Kosovu nema ništa“.

Uprkos raznim životnim dilemama na Četvrtom Medimusu nije bilo politike – srednjovekovna muzika se nadjačavala sa razglasom prizrenskih džamija, dok je osvetljena crkva Hrista Spasa lebdela nad Prizrenskom Bistricom.

Obnova svetog Pantelejmona

Uoči ovogodišnjeg Medimusa Društvo prijatelja manastira Svetih Arhangela saopštilo da je episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić), koji je ove godine prvi put bio i na otvaranju Medimusa, dao blagoslov za obnovu prizrenske crkve Svetog Pantelejmona iz 14. veka, po kojoj je taj deo grada dobio ime Pantelija. Ovaj hram 1937. obnovljen je na temeljima stare srednjovekovne crkve, a kosovski Albanci su ga demolirali u martovskom pogromu 2004. i iznutra zapalili. Najavljena je donatorska večera za obnovu ovog hrama, u nadi da će se praznik Svetog Pantelejmona 9. avgusta 2020. slaviti u obnovljenoj crkvi. Prema istorijskim podacima, u doba cara Dušana KiM je imalo više od 1.300 crkava i manastira na celom KiM, od kojih je 200 bilo u Prizrenu, gde je do danas sačuvano njih četrdesetak.

Matija Bećković sav prihod sa poetskih večeri darivao za svetinje Kosova i Metohije

Prihod prikupljen na večeri poezije Matije Bećkovića krajem prošle godine, direktor Zvezdara teatra Dušan Kovačević i pesnik Matija Bećković danas su u Zvezdara teatru uručili vladiki raško-prizrenskom Teodosiju. Prihod je namenjen Kosovu i Metohiji.

Duško Kovačević FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Veče sa Matijom je tradicionalni dobrotvorni program koji Matija Bećković održava u Zvezdara teatru preko 20 godina.

Svih prethodnih godina prihod je darovan onima kojima je pomoć bila najpotrebnija.

Naš slavni pesnik Matija Bećković u izjavi za Tanjug kaže da nema ništa lepše i radosnije nego da se novac ljubitelja poezije nekom daruje.

„Kome bi to bilo prirodnije i primerenije nego vladiki raško-prizrenskom Teodosiju za svetinje Kosova i Metohije! Kosovo je delo poezije i ko voli i brani poeziju, voli i brani Kosovo. Kosovo je izgubljeno, ali nam ga traže, a pesnici su otpevali svoje, ali ih se tirani još boje“, kazao je Bećković.

Zahvalio se Zvezdara teatru koji ga je, kako kaže, već 22. put učinio dobrotvorom.

„Ima darodavaca sa više para, ali čistijih para nema od onih dobijenih za poeziju i darovanih za Kosovo“, kazao je Bećković.

Svoju zahvalnost iskazao je i vladika raško-prizrenski Teodosije u pisanoj izjavi medijima, jer je bio sprečen da se sretne sa novinarima u Zvezdara teatru.

„Veoma smo blagodarni našem dragom prijatelju gospodinu Matiji Bećkoviću koji je posetio Prizrensku bogosloviju i lično se uverio kako naši učenici i profesori žive i rade. Takođe smo blagodarni što je odvojio ovaj prihod Prizrenskoj bogosloviji. To nam daje obavezu, ali nas i ohrabruje da istrajemo na našem putu koji danas nije nimalo lak i da opstanemo na tim našim svetim prostorima“, piše u izjavi vladike raško-prizrenskog.

Vladika Teodosije navodi da bi bio zadovoljniji kada bi „što više naših ljudi bilo srcem prisutno na Kosovu i Metohiji, ako to nisu ili ne mogu da budu fizički“.

eparhija-prizren.com

„Mislim da će Matijin primer podstaći mnoge druge da svoju pažnju, misao i sve što posedujemo usmerimo ka tome da sačuvamo naše Kosovo i Metohiju“, naveo je u izjavi vladika Teodosije.

Krajem ove godine u Zvezdara teatru biće organizovano 23. veče poezije pesnika Matije Bećkovića.

Čitaće se poznati, ali i novi stihovi uvaženog pesnika, a prihod će biti doniran kao i prethodnih godina.

Tata – amsterdamski sveštenik i sin – najpoznatiji srpski jutjuber sa zajedničkog putovanja na Kosovo (VIDEO)

Sveštenik Srpske pravoslavne crkve Nenad Ilić je paroh u Amsterdamu, a njegov sin Bogdan Ilić je najpoznatiji srpski jutjuber.

Ovog leta njih dvojica su posetili mnoge manastire na Kosovu i Metohiji, ali i srpske enklave gde je Bogdan Ilić, alijas Baka Prase, sa velikim odeševljenjem dočekan od strane  omladine.

Sveštenik Nenad Ilić je odnedavno pokrenuo crkveni jutjub kanal  Parohija Amsterdam, putem koga danas širi pravoslavlje u zemlji i svetu.

Zahvaljujući radnom stažu režisera i radu na Fakultetu dramskih umetnosti ali i dvadesetogodišnjem stažu roditelja svoj posao odlično obavlja, a uticaj mreža i Jutjuba vidi kao dobar način da se reč i delo zabeleže i podele sa narodom.

Мала Косовско-метохијска турнеја. Дан први, Грачаница.

Gepostet von Ненад Илић am Donnerstag, 25. Juli 2019

U najnovijoj epizodi “Otac Nenad sa sinom Bogdanom (“Baka Prase”) na Kosovu i Metohiji” predstavljena je njihova poseta južnoj srpskoj pokrajini sa zanimljivim detaljima putovanja koji će se svakako dopasti mnogoborjnim Bogdanovim pratiocima na društvenim mrežama a i parohijanima sveštenika Nenada.

У ноћном миру шумадијског села сабирам утиске са кратке посете Грачаници, Високим Дечанима, Пећкој Патријаршији, Великој…

Gepostet von Ненад Илић am Samstag, 27. Juli 2019

“Dragoceno jezgro našeg letnjeg odmora. Bogdanov vlog se još se čeka”, poručio je sveštenik Ilić.

Pogledajte video i uživajte u gostoprimstvu srpskih monaha u svetinjama Kosova i Metohije.

Srpski dobrotvori iz Pariza darivali decu sa Kosova i Metohije

U porti manastira Visoki Dečani šezdeset petoro dece iz metohijskih sela dobilo je novčanu pomoć u iznosu od sto evra, koju je obezbedilo Kulturno-umetničko društvo „Izvor“, iz Pariza.

Predsednik Kulturno-umetničkog društva „Izvor“, iz Pariza Dalibor Ignjatović izjavio je za Radio Goraždevac da je ovo deseti put da organizuje akciju „Srcem za srce Srbije“, koja za cilj ima da pomogne deci sa Kosova i Metohije.

„Taj novac su uglavnom davali ljudi iz Pariza, roditelji, prijatelji društva, druga društva i eto ove godine smo skupili šest hiljada i petsto evra što je dosta značajno. Za deset godina smo uspeli da skupimo oko šezdeset hiljada evra za decu sa Kosova i Metohije“, kazao je Ignjatović.

Фотографија корисника Slobodan Milinković
Foto: Facebook/ Slobodan Milinković

Roditelji dece iz Metohijskih sela zahvalni su dobrotvorima iz Pariza i kažu da će im ova pomoć veoma značiti sada kada uveliko teku pripreme za novu školsku godinu, a za to je potrebno izdvojiti novca za knjige, školski pribor i opremu.

Фотографија корисника Slobodan Milinković
Foto: Facebook/ Slobodan Milinković

 

Dubravka Stijovic, članica KUD „Izvor“, iz Pariza, kazala je za naš program da sakupljanje novčane pomoči nije jedina aktivnost ovog društva, koja je namenjena deci sa Kosova i Metohije.

Фотографија корисника Slobodan Milinković
Foto: Facebook/ Slobodan Milinković

„Naše folklorno društvo broji oko šezdesetpetoro dece koja su raspoređena u tri različite grupe. Svake godine u toku godine, povodom Božića ili Uskrsa, mi organizujemo radionice na kojima deca stvaraju suvenire ili poklone odavde za decu iz enklava. Pre nekoliko godina smo započeli tu saradnju pa smo pre dve godine doneli ikonu sv. Save koju su deca sama pravila, uz pomoć naše drugarice koja se bavi slikanjem i vajanjem a koju su zajedno oslikali. Ove godine smo doneli jednu malu knjigu gde se nalaze poruke od drugara iz Pariza koje su upućene deci iz Osojana, pošto mi imamo posebnu saradnju sa školom iz Osojana“, kazala je Stijović.

Фотографија корисника Slobodan Milinković
Foto: Facebook/ Slobodan Milinković

Dolazak ovde je za mnoge velika stvar. Ako uspem da prenesem svoju ljubav drugim ljudima da dođu i posete ovaj kraj, onda smatram da sam uspela, jer za mene je lako da dođem obzirom da su mi koreni odavde, zaključila je Dubravka Stijović.

“Predlog nemaju osim sve više pritisaka na mene”

Čekaju nas teški razgovori sa Zapadom koji očekuje brzo rešavanje kosovsko-metohijskog pitanja, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za Prvu televiziju.

Vučić je dodao da “nije samo pitanje roka, već je pitanje sadržine kada je reč o KiM”, naglasivši da je “problem u tome šta ćemo da dogovorimo”.

Na pitanje o medijskim navodima da Tačijeva terorističko – kriminalna grupa B13 sprema krvavu jesen Vučić je rekao da “nema dokaza za tako nešto”.

Oni koji se odriču tzv. kosovskog državljanstva najviše žive u ovim zemljama Evrope

Zahtev za odricanje od državljanstva podnelo je 2.569 građana Kosova u poslednjih sedam meseci, preneo je portal KoSSev pozivajući se na Indeksonline.

Prošle godine je 5.481 osoba odustala od državljanstva Kosova, a reč je pre svega o građanima koji žive u Nemačkoj, Austriji i Sloveniji.

Kosev podseća da je Koha još prošlog novembra objavila da se od proglašenja nezavisnosti više od 45.000 stanovnika Kosova odreklo kosovskog državljanstva. Iz pokrajinskog MUP-a tada je poručeno da se oko 5.000 ljudi svake godine odrekne državljanstva, ali i da se taj “fenomen” dešava upravo zbog toga što neke zemlje EU ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo onima koji nisu državljani EU.

Severna Makedonija odbacila zahtev Srbije! Pripadnik OVK Tomor Morina ostaje u Skoplju! (FOTO)

Krivični savet Osnovnog suda u Skoplju odbacio je zahtev Srbije za izručenje Tomora Morine, koga vlasti u Beogradu traže zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu, javljaju makedonski mediji. Konačnu reč ima Vrhovni sud.

Krivični savet Osnovnog suda u Skoplju, postupajući po zahtevu Ministarstva pravde, i po razmatranju dokumentacije u zahtevu, poštujući dosadašnju sudsku praksu i međunarodno pravo, donelo je rešenje da nisu ispunjeni uslovi za ekstradiciju lica T.M. Republici Srbiji”, navodi se u saopštenju Osnovnog krivičnog suda u Skoplju, prenosi RTS.

Foto: PrintScreen/YouTube

Predmet je upućen Vrhovnom sudu na dalje odlučivanje.

Tomor Morina, pripadnik OVK koji je uhapšen u Severnoj Makedoniji po poternici Srbije, osumnjičen je da je sa još devet osoba, članova vojne policije OVK, u periodu od januara do juna 1999. godine na teritoriji Opštine Đakovica zlostavljao, mučio i ubijao više srpskih porodica.

U pravoslavnom hramu Svetog Nikole služena katolička misa! SPC nije ništa znala o tome! (FOTO)

U pravoslavnom hramu Svetog Nikole na Novom Brdu služena je katolička misa bez znanja Srpske pravoslavne crkve. Danas je na tom mestu pravoslavni sveštenik svetio vodicu.

Na sajtu Eparhije raško-prizrenske objavljeno je da su rimokatolički biskup kosovski Dod Đerđi i barski nadbiskup Zef Gaši sa svojim sveštenstvom i grupom vernika služili juče misu na ostacima pravoslavnog sabornog hrama Svetog Nikole u podnožju novobrdske tvrđave.

Misi je prisustvovao i Ismet Hajrulahu, direktor prištinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Vest je prenelo glasilo rimokatoličke biskupije iz Prištine.

Eparhija je objavila saopštenje u kom ističe da je duboko razočarana „očiglednim činom zloupotrebe duhovne i kulturne baštine SPC i to na lokalitetu koji su osnovali i gradili srednjovekovni srpski vladari, što je zabeleženo u brojnoj stručnoj i istorijskoj literaturi, kako domaćoj tako i stranoj“.

Ističe se da služenjem mise na temeljima pravoslavnog hrama rimokatolička Biskupija kosovska ozbiljno narušava do sada prilično korektne međuverske odnose na Kosovu i Metohiji i politizuje baštinu SPC koja je Ahtisarijevim planom upravo na predlog SPC uključena u specijalnu zaštićenu zonu uz saglasnost predstavnika kosovskih Albanaca.

Kako se dodaje, eparhija će od nadležnih međunarodnih i lokalnih institucija tražiti zaštitu lokacije hrama Svetog Nikole od daljih zloupotreba, među kojima je i nedavno podizanje stubova koje je urađeno bez stručne ekspertize i bez saglasnosti SPC.

Pre dva meseca objavljena je vest da Crkvu Svetog Nikole privremene prištinske institucije u Prištini žele da pretvore u trobrodnu baziliku. Deo konzervatorskih radova već je izveden. Srpska pravoslavna crkva se oštro tome usprotivila.

Areheolog i koautor monografije „Crkva Svetog Nikole – katedrala grada Novog Brda“, naveo je za RTS da Arheološki institut iz Prištine nije ni smeo da radi ništa na tom prostoru jer je po Ahtisarijevom planu Novo Brdo jasno označeno kao srpski spomenik kulture.

Nakon što je u sredu održana katolička misa, danas je pravoslavni sveštenik Stevo Mitrić iz Novog Brda svetio vodicu na tom mestu.