Pirotski ćilim, srpski brend koji je osvojio ceo svet (FOTO)

Tradiconalni zanat koji se već vekovima prenosi sa majke na ćerku u mestima oko Stare Planine, a sa centrom u Pirotu je zanat pravljenja ćilima ili dugačije- tkački zanat. Tkanjem se dobijaju ćilimi, prostirke različitih dezena koje se mogu koristiti kao prekrivači za krevete i klupe, ukrasi za zidove ili tepisi.

Mada se tehnika pirotskih ćilima ne može sa sigurnošću odrediti, veruje se da je ovaj zanat na naše prostore stigao sa turskim osvajačima, a sam zanat na ovim prostorima razvija se već skoro 400 godina. Razvijanje tkačkog zanata dovelo je do toga da pirotski ćilimi postanu poznati širom sveta.

Ono što ove ćilime čini tako specifičnim je vuna od koje se prave. Na obodima Stare Planine ranije su gajene ovce specifične vrste, poznate kao pramenka. Pored njene vune i sam način izrade ćilima je bio poseban. Naime, tkalje nisu koristile preslicu, već samo vreteno i kudelju. Na taj način dobijala se izuzetno tanka vunena  nit, koju su marljive tkalje bojile  pomoću lista ili kore oraha, lipe, lukovine i ostalim prirodnim bojama. Uvođenjem industrijskih boja u upotrebu, omogućeno je tkanje ćilima sa većim brojem nijansi.

Foto: PrintScreen/YouTube

Veruje se da nijedan ćilim nije isti, da je kao otisak prsta, a svaka tkalja na svom ćilimu ostavlja neku vrstu ličnog pečata u obliku oderđene šare. Najčešće korišćeni oblici su bili jelenak, ptica, plamen, gušter, gugutka, ali i ruže, venci, karanfili i razni drugi cvetovi. Za izradu jednog ćilima potrebno je skoro dva meseca ručnog, mukotrpnog rada, a jedan ćilim obično košta više stotina evra (od 150 pa naviše).

Krajem 19. veka, osnovano je i prvo ćilimarsko društvo i pirotski ćilimi tada prvi put bili izloženi na velikoj svetskoj izložbi u Beču.

Foto: PrintScreen/YouTube

Danas pirotski ćilim se smatra brendom naše zemlje i pored toga što se njime danas jedva bavi i tridesetak žena iz Pirota i okoline.

Zoran je u selo kod Pirota doveo muzičare iz SAD, a neobičnim koncertom poslali ovu poruku (VIDEO)

Zoran Mojsilov, umetnik iz Pirota, tačnije iz sela Vlasi, koji decenijama živi i radi u SAD i izlaže svoja dela u tamošnjom galerijama, organizovao je nesvakidašnji performans. U rodno selo doveo je muzičare iz SAD, koji su, za malobrojne meštane, nasred sela priredili koncert ozbiljne muzike. Izvođači su bili Miki Aoki, pijanistkinja iz Njujorka, i Ralf Hac, violinista, koji je takođe poznat u američkih muzičkim krugovima, pišu Novosti.

Koncert je održan tako što su poznati muzičari do sela dovezeni volovskim kolima, što je, kako kaže Mojsilov, vapaj da se nešto učini za spas ovog i mnogih drugih sela u Srbiji. Pošto u selu nema volova, on je s nekoliko svojih drugara dovukao kola sa sve muzičarima na njima. Potom je upriličio koncert na improvizovanoj bini.

“Oduševljeni smo idejom i nastupom pred malobrojnom publikom. Ostvarila nam se želja, da sviramo sa ovdašnjim Romima, koji ne čitaju note već su samouki muzičari, ali sviraju iz duše. Od njih se uvek može nešto naučiti, i zato ih cenimo i poštujemo”, kažu prekookeanski muzičari, i dodaju da je romski pristup muzici u stvari pristup s dušom, veoma je iskren i pun zanimljivih improvizacija. Naravno, dopada im se ovdašnja priroda i rodno selo njihovog prijatelja.

Mojsilov je Ralfa upoznao preko njegovog oca, koji je bio veliki poznavalac i obožavalac znamenitog mađarskog umetnika Bele Bartoka. Otuda su mu prostori Balkana veoma zanimljivi i atraktivni, baš kao i Bartoku, koji je inspiraciju za svoja dela nalazio na ovim prostorima. Nikad nije mogao ni da zamisli da će do improvizovane bine biti dovezen volovskim kolima. Za njega, to je izuzetno iskustvo, baš kao i za njegovu prijateljicu Aoki, koja je prvi put svirala na običnom ozvučenju.

Zahvaljujući Mojsilovu, oni će sa Balkana poneti izuzetno iskustvo, koje će pamtiti do kraja života.

Mladi folkloraši iz celog sveta defilovali Pirotom: Pevali, igrali, a kući odlaze puni sjajnih utisaka

Međunarodni folklorni festival, petnaesti po redu, koji deceniju i po organizuju Dom kulture i lokalna vlast u Pirotu, okupio je više desetina igrača sa svih meridijana sveta, a u isto vreme svrstao Pirot na mapu Međunarodne asocijacije folklornih dešavanja, pišu Novosti.

Folklorci iz Čilea, Jermenije, Mađarske, Grčke i Bugarske, kao i nekoliko ansambala iz Srbije, zabavljali su Piroćance svake večeri na Omladinskom stadionu.

Izvođenju tradicionalnih igara iz zemalja odakle su došli, po temperaturi od preko 35 stepeni, sa kompletnom nošnjom od dvadesetak kilograma na sebi, prethodio je defile gradom. Dok je bilo vruće i u hladovini lipa na Keju, oni su igrali ulicama grada od hotela u kojem su smešteni do centra, a zatim do stadiona.

Sara i Gijom iz Francuske, Imre iz Mađarske i Sebastijan iz Čilea, kažu da obožavaju folklor i da im igranje po vrućini nije teško palo. Vole narodnu umetnost svojih država, a poštuju tradiciju drugih zemalja. Bili su na mnogobrojnim festivalima proteklih godina, ali im se pirotski posebno dopao jer su nekako osećali prisnost sa publikom i iskreno gostoprimstvo.

“Raduje me što je tokom naših defilea kroz grad u publici bilo mnogo mladih ljudi, a bilo ih je i na stadionu tokom večeri. To je slika koja uliva optimizam da će se tradicija i kultura naroda očuvati uprkos mnogobrojnim novitetima”, kaže Gijom.

Sebastijanu iz Čilea se posebno dopada Kej, ali i srednjovekovna tvrđava Momčilov grad, dok je Imre bio oduševljen arhitekturom koju je video u pirotskom Muzeju Ponišavlja. Hrana se svima dopala, a Sari je posebno prijao burek sa sirom.

Svi odreda kažu da ovakve manifestacije zbližavaju ljude koji su zainteresovani za kulturu i tradiciju drugih naroda.

Međunarodni folklorni festival u Pirotu svake godine je najposećenija manifestacija pod okriljem kulturnog leta. Za svaki koncert koji počinje uveče u 9 na Omladinskom stadionu se okupe dve-tri hiljade ljubitelja narodne umetnosti, a tokom boravka u Pirotu folklorci obavezno posete kulturno-istorijske znamenitosti ovog kraja i poneku preostalu fabriku.

Direktor Doma kulture Miško Ćirić podseća da je za proteklih 15 godina, kroz Pirot tokom festivala prodefilovalo preko 2.500 igrača iz celog sveta, da je njih gledalo 140.000 ljudi, odnosno svaki Piroćanac je bar dvaput bio na ovoj smotri i da su svi odavde otišli zadovoljni i puni dobrih utisaka. Otuda je srpski grad postao važna tačka na mapi Svetske asocijacije folklornih ansambala.

Srpski gumeni opanak preko Japana putuje u Ameriku, Tajvan, Koreju, Vijetnam…

PIROT – U Kompaniji “Tigar Obuća a.d.” danas je dogovoren izvoz srpskog gumenog opanka za tržište Japana, a preko te azijske zemlje, iz Pirota će dalje put sveta opanak svoje kupce dobiti u Americi, ali i u Tajvanu, Vijetnamu, Koreji…

Nakon što je prošle nedelje Kompanija “Tigar” ugovorila proizvodnju i isporuku zaštitnih vatrogasnih čizama namenjenih jedinicama za vanredne situacije NATO-a, srpski gumeni opanak osvaja Japan, odakle će se dalje prodavati kupcima širom sveta.

Kompanija Tigar iz Pirota izvoziće zaštitnu obuću i za potebe NATO alijanse

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Generalni direktor “Tigar Obuće a.d.” Vladimir Ilić kaže da je ta kompanija prošle godine izvezla manju “test” količinu u Japan, a da je zatim, srpski gumeni opanak doživeo “bum” među ljubiteljima mode, koji su najčešći kupci ovog srpskog brenda.

“Naročito je naš opanak popularan u modnom svetu. Imamo povećanje tražnje opanka na japanskom i tržistu Dalekog istoka, a danas smo dogovorili i povećanje proizvodnje”, kaže Ilić.

Prošle godine Tigar je izvezao 10.000 opanaka, a Japancima je najbitnije to što je reč o potpuno “hand made” proizvodu.

Zbog novih ugovorenih poslova, svih 1.200 radnika radi u tri smene i to je, kaže Ilić, nada za fabriku da prevaziđe probleme iz prošlosti.

Ilić najavljuje i “lansiranje” potpuno novog proizvoda ove kompanije, zaštitnih gumenih blokova namanjenih za odbranu od poplava.

U saradnji sa srpskom vojnom industrijom, kaže, dogovorena je proivodnja gumenih protiv-poplavnih blokova. Patent je poslat na analizu i odobrenje, a nakon toga, očekuje se da krene proizvodnja i izvoz.

Direktor sektora za uvoz u Japan u kompaniji “Belgoutte” Takuja Šimakava kaže da sa “Tigrom” sarađuje duže od decenije i da je srpski opanak popularan u Japanu, posebno među onima koji prate modne trendove.

“Počeli smo da lansiramo vaš proizvod i na druga tržišta, ne samo na tržište Japana, kao što su Tajvan, Vijetnam, Hong Kong, Koreja”, kaže Šimakava.

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Nedovano su kolege iz njegove kompanije u Americi na međunarodnom sajmu u Denveru, jednom od najvećih međunarodnih trgovinskih sajmova u svetu, predstavili srpski opanak Amerikancima.

“Prikazivali smo srpski proizvod. Nadamo se da mozemo da proširimo i uvedemo opanak ne samo na japansko trzište, nego i šire, u Evropu”, rekao je Šimikava obilazeći fabričke hale “Tigra”.

Posebno su Japanci, ističe, odusevljeni malom verzijom opanka namenjenom deci.

Predstavnik Ambasade Japana u Beogradu Takahisa Kangava ukazuje da u poslednje vreme odnosi između Srbije i Japana postaju sve snažniji.

“Kako popularnost opanka u Japanu raste tako se i veze između Japana i Srbije ojačavaju. Gumeni opanak je jedan od najpopularnijih proizvoda iz Srbije za koje su trenutno u Japanu zainteresovani”.

Gradonačelnik Pirota istakao je važnost Fabrike obuće za taj grad, a sada kad je Tigar “oživeo” najvažnija je, kaže, podrška države kroz UPPR (unapred pripremljen plan reorganizacije).

“Sada je najvažnija podrška države kroz UPPR, sve dok jednog trenutka ne dođemo do dobre privatizacije i sličnog dobrog kupca i novog vlasnika, kao što je Mišelin za autogume (Tigar Tajers)”, kaže Ilić.

U tom trenutku će budućnost Tigra a.d., ističe, biti dobra i stabilna, a 1.200 radnih mesta će biti sačuvano.

Kompanija Tigar iz Pirota izvoziće zaštitnu obuću i za potebe NATO alijanse

BEOGRAD – Kompanija Tigar iz Pirota danas je saopštila da će na osnovu novog ugovora sa poljskom firmom Intechplast izvoziti zaštitnu obuću u Poljsku, Irak, Iran, Katar, Tursku, Nemačku, Saudijsku Arabiju, ali i za potrebe NATO alijanse.

Generalni direktor kompanije Tigar Vladimir Ilić sastao se u Beogradu sa predstavnicima Intechplasta i ugovorio proizvodnju zaštitnih čizama za tog kupca, posebno izradu vatrogasnih čizama za NATO snage.

Za kupca iz Poljske se u Tigrovoj fabrici obuće ručno izrađuju vatrogasne, vatrogasno-šumarske i čizme pod brendom „FHR“.

„Od nedavno u Tigrovoj vatrogasnoj čizmi koračaju bezbedno i NATO jedinice za vanredne situacije. Reč je specijalnoj obući otpornoj na visoke temperature i do 250 stepeni sa vatrootpornim i uljanootpornim đonom, koje koriste NATO trupe u intervencijama spasavanja“, navodi se u kompanijskom saopštenju.

Tigar ima potpisane ugovore o proizvodnji čizama specijalne namene za armiju Finske za 2020. godinu, koji podrazumevaju početak proizvodnje u novembru ove godine. U kompaniji očekuju da će na osnovu dugoročne saradnje takav ugovor porpisati i za 2022. godinu.

Prema rečima Ilića, Tigar ima i ugovor o izvozu obuće za obuće za potrebe vojske Švedske do 2022. godine.

On je najavio da će ručna izrada 4.000 pari obuće specijalne namene u pirotskoj fabrici obuće startovati od oktobra i da će rasti obim proizvodnje.

U saopštenju Tigra se ističe da je ta kompanija treća u svetu, a druga u Evropi, među proizvođačima-izvoznicima gumene obuće.

Kompanija, većinski u državnom vlasništvu, istakla je da se visoko pozicionira zahvaljujući kvalitetu proizvoda i velikom izvoznom potencijalu.

Piroćanci se odužuju Neši Leptiru

Piroćanci žele da se oduže prijatelju.

Jedna ulica u njihovom gradu nosiće ime čuvenog muzičara Nenada Radulovića Neše, vođe i frontmena pop-rok benda “Poslednja igra leptira” koji je preminuo pre 29 godina. Ta odluka je doneta na nedavnoj sednici Skupštine, a na inicijativu Istorijskog arhiva.