Crkva nas je održala – njojzi hvala

ŠTUTGART – Nadamo se da nam poštovaoci čuvenog srpskog pesnika Jovana Jovanovića–Zmaja i njegove „ Pesme o pesmi“ našu persiflažu iz naslova neće zameriti. Naravno da je pesma – davno uz gusle, Srbe održala –i njojzi zaista hvala. Ali nas je kroz vekove, pa čak i u tuđini, takođe i Srpska crkva održala – zato njojzi još više – hvala!

Pogledajmo kako je to bilo u Nemačkoj. Istoričari kažu da su prvi Srbi, za razliku od onih koji su se davno pre njih otisnuli u daleku Ameriku, dosta kasno dospeli u Nemačku. Nekoliko porodica se naselilo u okolini grada Bremena. Bilo je to daleke 1910. godine. Pretpostavlja se da su ti ljudi došli na rad u Nemačku. To je malo verovatno – jer su Srbi, stotinama godina, rađe odlazili u druge gradove, kao na primer u Peštu. Na to ukazuje i prva naša crkva osvećena 1685. a obnovljena 1733. godine.

Vidovdan u Osnabriku: pomen na srpskom vojničkom groblju

Nju su, nažalost, mađarski komunisti u čast Staljinovog 70-og rođendana srušili 1949. godine. Srbi su odlazili na školovanje, mnogi i na rad, u Beč gde crkva postoji od 1890. Znamo da je i dosta poznatih srpskih umova tog vremena takođe boravilo u Beču. Trgovci su se nastanjivali u Trstu, sagradivši još 1866.g. svoju pravoslavnu crkvu itd. U tim gradovima su već bile značajne kolonije Srba koji su izgradili svoje crkve. Neke od njih stoje i danas.

Pre će biti da su se pomenute srpske porodice bile u prolasku ka lukama Bremenhafen ili Hamburg, kako bi brodovima nastavili put u Ameriku, ali su se neko vrme zadržali u Nemačkoj. Crkveni izvori kažu, da su se ti ljudi molili u ruskim ili grčkim crkvama jer srpskih crkava u Nemačkoj tada nije bilo.

Foto: SPC

Naravno da posle Velikog rata 1918. g. i ogromne ekonomske krize, nije postojala ni želja Srba ali ni mogućnost dolaska u Nemačku na rad –jer Nemci, u to vreme, jedva da su mogli da prehrane i sami sebe.

Prvu pravoslavnu Svetu liturgiju u Nemačkoj je silom prilika pod vedrim nebom služio 6. Maja 1941. g. u koncentracionom logoru za srpske oficire Oflag u Eversburgu, nedaleko od Osnabrika, prota Milan Jovanović. I on je, zajedno sa zarobljenom vojskom i delom civila dospeo u logor. Tragično da je 116 zarobljenika izginulo od savezničkog bombardovanja 6. decembra 1944. –samo pet meseci pre pobede nad fašizmom. Spomen na njih čuva crkva Sveti Đorđe. Srbi su je gradili od početka planiranja 1964. do 1981. godine.

Posle kapitulacije Nemačke 8. na 9. maj 1945.g. mnogi zarobljenici- srpski oficiri i vojnici, koji su preživeli torture, boleštine i glad u više nemačkih logora, iako su mogli, nisu želeli da se vrate u Jugoslaviju u kojoj su komunisti na čelu sa Hrvatom Josipom Bozom-Titom preuzeli svu vlast. I četnici koji su u povlačenju uspeli da izbegnu partizanske zamke i masakre oko Zidanog mosta u Sloveniji, delimično i u Koruškoj i oko Klagenfurta i nekako se dokopali Nemačke, su se nadali da će uspeti da se probiju do Engleske gde je boravio mlađani kralj Petar Drugi. Međutim, za neke je to ostao pusti san pa su ostali u Nemačkoj.

Za Srbe koji su 1941. g. krenuli u rat poklikom „Sa verom u Boga za kralja i otadžbinu“ da brane svoju zemlju od nemačke vojne sile, a završili su zarobljeništvu, posle još jedne službe božije u koncentracionom logoru nedaleko od Osnabrika 27.septembra.1945. kojoj je prisustvovao i kralj Petar Drugi, sve do 24.aprila 1946.g. skoro da nisu mogli da prisustvuju liturgijama, bar ne u našim crkvama.

Zato se odlazilo u ruske ili grčke crkve. Sveštenik Sergije Selivanovski je u Minhenu 24. aprila 1946. oficijelno osnovao Srpsku crkvenu opštinu. Krenula su srpska bogosluženja, ali je za oko 5000 srpskih oficira i vojnika koji su preživeli logore, bio u ono vreme, kao i za druge Srbe diljem Nemačke, predalek put od Osnabrika do Minhena.

Dolaskom prvih tzv. „gastarbajtera“ početkom šezdesetih godina, a masovno početkom sedamdesetih godina prošlog veka, za njima je krenulo i sveštenstvo. 12. Marta 1969. su osnovane crkvene opštine u Hanoveru, Osnabriku i Dizeldorfu. Iste godine Sveti sinod u Beogradu odredio je Lavrentija (Trifunovića) za episkopa za Zapadnu Evropu i Nemačku kao i za Australiju.

Obzirom da se je već sedamdesetih godina prošlog veka nemačka industrija, posebno u pokrajini Baden-Virtemberg i u glavnom gradu Štutgartu, ali i drugim delovima Nemačke enormno razvila, nastao je manjak radnika jer je peko 7 miliona nemačkih muškaraca izginulo u ratu ili su bili još uvek u ruskom zarobljeništvu. Zato je, pored Italijana, Turaka i nešto manje Grka, Španca i Portugalaca, što po privatnim vezama što preko naše Berze rada, stiglo, samo u Baden-Virtemberg, preko 200.000 Srba. Mnogi od njih, i pored komunističkog „učenja“ i raznih vrsta pritisaka, se nisu bili odrekli svetosavske vere svojih predaka.

Već 1971. g. je sveštenik Ozren Tucakov u Štutgartu, u grčkoj crkvi- baraci u parku na Lajpciškom trgu, počeo sa bogosluženjima.

Njega je 1978. nasledio visokoobrazovani Slobodan Miljević, kasniji protonamesnik, koji je u Regenzburgu i Tibingenu završio teologiju i psihologiju. Otac Miljević je svojevremeno opsluživao skoro celu nemačku pokrajinu Baden-Virtemberg. Naši sveštenici su dolaskom za svojom narodom započeli pravi misionarski rad okupljanja Srba. Mnogi mlađi Srbi do dolaska u Nemačku, zbog komunističkog ometanja rada pa i postojanja posebno Pravoslavne crkve u ondašnjoj Jugoslaviji, nisu imali skoro nikakve kontakte sa crkvom a neki nisu bili čak ni kršteni. Sve te ljude dovesti pod skute Pravoslavlja bio je ogroman misionarski rad i trud tog vremena!

Kako se broj vernika stalno povećavao, nastala je potreba zakupa, kupovine ili izgradnje crkava –s vuda gde je koncentracija srpskog življa bila dovoljno velika. Uzmimo za primer samo Baden-Virtemberg. Tu je otac Slobodan Miljević za vreme svog skoro četrdeset godina dugog službovanja uspeo da prilozima i uz dobrovoljni rad vernika, otkupi ili izgradi četiri crkve.

Slično je bilo i u drugim delovima Nemačke gde su vredni sveštenici i članovi Crkvenih odbora itekako radili na otvaranju crkava kako bi se naš narod molio u svojim, srpskim bogomoljama.

Prema nemačkim izvorima, danas oko 400.000 Srba-pravoslavaca, od toga je, najverovatnije, oko 100.000 vernika ostalo u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, živi mirno sa svojim današnjim sugrađanima –Nemcima, „podeljenih“ u dve crkve, katoličku i protestantsku. Naravno da oko 10 odsto stanovništva od ukupno 82 miliona žitelja, pripadnaju drugim religijama.

Pored desetina srpskih crkava širom Nemačke, sazidana je prelepa crkva i u Filingenu-Šveningenu, gradu koji se nalazi u čuvenom Švarcvaldu, gde je Crkvena opština osnovana 1994.g. Posle službovanja prote Duška Đeorđića, na njegovo mesto je došao protonamsenik Branislav Čortanovački i ostaje na tom mestu do 2005. g. Za vreme njegovog rada od priloga vernika je kupljeno zemljište i sagrađeni su crkva Svetog arhangela Mihaila i parohijski dom. Od 2005.g. u crkvi u Filingenu-Šveningenu činodeluje prota Milenko Marković.

Tek nedavno, u zvonik crkve su ugrađena četiri velika sata tako da je tim činom završena potpuna izgradnja crkve. O tome smo razgovarali sa nekoliko naših vernika. Jedan od njih nam je rekao da su svi oduševljeni satovima, koji, kako kaže, u današnje vreme kada svi imaju satove čak i u mobilnim telefonima, i nisu toliko potrebni. Ali su prelepi i svaki pogled na njih će nas stalno potsećati da je vreme koje pokazuju kao i sve ostalo u životu–prolazno . Ali –naša crkva ostaje kao večni spomen Pravoslavlja i boravka Srba, ovde, u Filingenu-Šveningenu i u celom Švarcvaldu!

Jedan napadač na Srbe u bekstvu, tužilaštvo u Šibeniku zatražlo pritvor za četvoricu

ZAGREB – Hrvatski mediji danas različito izveštavaju o privođenju osam napadača na Srbe u Uzdolju, kod Knina, 21. avgusta, kada je maskirana grupa huligana upala u jedan kafić i napala goste, koji su gledali fudbalsku utakmicu beogradske Crvene zvezde, povredivši pet osoba od kojih i jedno dete.

Portal Index piše da je jedan napadač na Srbe u bekstvu, a da je tužilaštvo u Šibeniku zatražlo pritvor za četvoricu.

Navodi se da su svi osumnjičeni navijači.

Policija je, naime, jutros saopštila da je privela osam osoba koje se dovede u vezu sa tim napadom i da su svi oni s područja Splita.

Potom su mediji preneli da su do 15.10 privedena četvorica napadača na Srbe na saslušanje u šibensko tužilaštvo, a da se očekuje da će ostali biti privedeni nakon što, kako navodi Index, “ova dvojica ne budu saslušana”.

U pregledu današnjih događanja, portal piše da je predloženo određivanje istražnog pritvora za privedene, da je jedan napadač u bekstvu, te da među četvoricom privedenih ipak nisu napadači na sezonske radnike iz Srbije, koji se pre dva meseca dogodio u Supetru, na ostrvu Braču.

Detalji o huliganima koji su napali Srbe kod Knina: Jedan je tukao i sezonce na Braču

 

“Policija je podnela krivične prijave protiv pet osoba zbog krivičnog dela nasilničkog ponašanja počinjenog iz mržnje, zbog krivičnog dela oštećenja tuđe imovine i zbog krivičnog dela nanošenja telesnih povreda: Četiri osobe su privedene i ispitane od zamenika državnog tužioca dok je jedna osoba u bekstvu. Njima se stavlja na teret da su 21. avgusta pošli u Uzdolje i u lokalu u kojem se gledala utakmica Crvene zvezde bez ikakvog razloga ili povoda napali građane koji su pratili utakmicu i nanijeli im telesne povrede…”, preneo je Index.

Portal dalje navodi da je, nakon saslušanja, podnesen predlog za određivanje istražnog zatvora zbog opasnosti da će osumnjičeni uticati na svedoke, remetiti krivični postupak i zbog opasnosti ponavljanja krivičnog dela jer su, kako se navodi, svi prekršajno evidentirani prema zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim utakmicama, a neki su i krivično evidentirani.

Detalji o huliganima koji su napali Srbe kod Knina: Jedan je tukao i sezonce na Braču

SPLIT – Hrvatska policija uhapsila je osam osoba koji se dovode u vezu sa napadom na Srbe u Uzdolju, a među njima je i 22-godišnji mladić koji je u junu učestvovao u napadu na grupu sezonaca na Braču, među kojima je bilo i Srba.

U vreme napada na Braču bio je pod uticajem alkohola jer mu je izmereno 1,2 promila, a na ispitivanju nije negirao napad, samo je rekao da se ničega ne seća.

Napali goste kafića koji su gledali Crvenu Zvezdu, i vlasnik lokala dobio flašu u glavu

Mladiću je u junu zbog napada na sezonce izrečena mera opreza prema kojoj ne sme da se približava vatrogascu na 150 metara, niti da kontaktira sa njim, prenosi Slobodna Dalmacija.

Mladi vatrogasac povređen je dok je od huligana branio grupu napadnutih sezonaca, među kojim je bilo Srba.

Austrijski list analizirao nasilje prema Srbima u Hrvatskoj

Događaj u Uzdolju okvalifikovan je od strane šibenske policije kao krivično delo izazivanja nereda, zbog čega bi huligani mogli da dobiju od šest meseci do pet godina zatvora.

Međutim, državno tužilaštvo u Šibeniku može policijsku prijavu i da preinači ako se dokaže da je delo počinjeno iz mržnje.

Važne vesti iz nemačke ambasade! Apel zainteresovanima za rad u toj zemlji!

Do sada je u okviru podnošenja zahteva za vizu prema članu 26 stav 2 Pravilnika o zapošljavanju (tzv. pravilo za Zapadni Balkan) bilo preporučeno da se izvadi predsaglasnost Savezne agencije za rad” stoji na sajtu nemačke ambasade.

Ovaj postupak je obustavljen 1. novembra 2017. godine. Odsek za vize je u postupku obrade zahteva za vizu regularno uključila i Agenciju za rad.

Predsaglasnosti koje su izdate do 1. novembra će i dalje važiti, javlja portal Buka.

Podsećamo, kako su ranije brojni portali objavili vest kako treba da stupi novi zakon o zapošljavanju, a koji će izjednačiti građane EU i Balkana u procesu zapošljavanja. Ta vest nije tačna!

“Informacije da na snagu treba da stupi novi zakon koji omogućava da se državljani zemalja koje nisu članice Evropske unije u državama Evropske unije zapošljavaju pod istim uslovima kao EU-državljani nisu tačne,” saopštila je nemačka ambasada.

“Molimo da se na internet stranici nemačke ambasade informišete o uslovima i predviđenom vremenskom periodu čekanja za izdavanje radnih viza”, poručuju iz nemačke ambasade.

Napravili “wow” na plaži, Ivana okupila Srbe, Albance, Grce, Britance i Rumune (FOTO)

Nije tajna da turisti iz Srbije najviše vole Grčku kada se radi o destinaciji za letovanje, pa ni činjenica da dva naroda gaje izuzetno veliko prijateljstvo vekovima unazad, što je možda najizraženije bilo u Prvom svetskom ratu, kada je grčki narod na Krfu pružio utočište za više od 150.000 srpskih vojnika i civila.

Upravo zbog svega toga, čin srpskih turista u Kasandri, koji su nakon što su videli ogromnu hrpu đubreta na jednoj od plaža, rešili da se okupe i da istu očiste, zavređuje pažnju i veliko poštovanje.

Ivana Stanojević, Srpkinja koja godinama živi i radi u Solunu, bila je razočarana i ljuta zbog slike koju je zatekla na jednoj od najlepših plaža Kasandre, u zalivu Kanapica, između Glarokavosa i Ksenije. Naime, prirodna oaza, omiljena među meštanima i svim ljubiteljima divljih plaža, bila je zatrpana smećem nastalim kako zbog bahatosti i povećanog broja turista i kampera.

Foto: PrintScreen/Facebook

Kako nam je rekla, kada ju je prošao osećaj ljutnje, usledila je akcija. Tačnije, odlučila je da na stranci Live from Greece, gde je i jedan od administratora, podeli fotografije zagađene plaže, sa apelom da se svi oni koji vole prirodu i ovu plažu okupe i zajedničkim snagama očiste đubre. Istim povodom je kontaktirala i svoje prijatelje iz Grčke.

Foto: PrintScreen/Facebook

Rezultat je bio i više nego učinkovit. Okupila je osmoro ljudi, kojima se pridružilo još petoro na licu mesta. Različitih nacionalnosti, ali ujedinjenih ljubavlju prema grčkim plažama i moru, očistili su plažu i napunili čak 31 kesu za đubre otpadom i to za samo sat vremena! Prema Ivaninim rečima, kada je pozvala ljude u akciju, na samoj grupi je bilo dosta podsmeha, ali ona, njena majka, devojka sa kojom održava stranicu, njene kolege iz hotela, jedna devojka iz Srbije, jedna iz Britanije, jedan mladić iz Rumunije, dvojica Albanaca, kao i bračni par Grka, kao i Novosađani koji su im se pridružili na plaži, nisu mislili tako.

Foto: PrintScreen/Facebook

Da akcija nije ostala neprimećena od strane grčkih zvaničnika, svedoči i podatak da je lično predsednik mesne zajednice Paljurija došao i ličnim vozilom pokupio sve kese sa plaže.

Ivana je o ovome izvestila i sve članove grupe postom na stranici, navodeći da je misija obavljena, ali da se nada da će svi oni koji su njihov trud i rad posmatrali sa plaže, umeti da cene, te i da više neće prljati ovu prirodnu oazu.

Foto: PrintScreen/Facebook

“Sećate se one slike od pre neki dan? I od sledećeg dana? E pa nije nam bilo teško da se organizujemo i da pokupimo za svim onim nesavesnim ljudima koji ne shvataju da imamo samo jednu planetu i jedno more, nevezano čijim granicama pripada na karti! 31 kesa skupljenog đubreta! Sat uloženog vremena od strane 13 ljudi! Nas 8 plus petoro koji nam se pridružiše.

Predsednik mesne zajednice Paljurija će ujutru svojim ličnim vozilom da pokupi to i odnese sa plaže. Nadamo se samo da oni ostali koji su nas gledali sa plaže neće nastaviti sa bacanjem đubreta, iako je jedan krenuo da baci limenku, pa stao. Ljudska nekultura nema granice, univerzalna je i iz tog razloga nažalost teško pobediva. Na nama je da se borimo stalno protiv iste! Posebno se zahvaljujemo dvojici Novosađana na pomoći ako nas prate, odličan ste dali primer sopstvenoj deci kao i paru iz Seresa i jednom kamperu koji nam se takođe pridružio”, napisala je ona u grupi “Live from Greece”.

Foto: PrintScreen/Facebook

Ovaj gest grupe naših turista, koji su udruženim snagama sa strancima i lokalcima, vratili stari sjaj jednoj prirodnoj oazi dobar je pokazatelj kako je nekad potrebno samo malo truda, volje i rada, pa da se se stvari dovedu na svoje mesto. Jer, na kraju krajeva, priroda ne može sama sebe ni da očuva ni da sačuva ako joj barem malo ne pomognemo.

Počeo Serb Fest u Čikagu! Čekaju vas narodna muzika, roštilj, domaće pivo iz uvoza i mnogo zabave!

Sinoć je u Čikagu, na imanju Crkve Svetog Vaskrsenja u Redwood drive, počeo tradicionalni Serb Fest.

Ovogodišnje izdanje manifestacije koja okuplja srpsku zajednicu u ovom delu Amerike neće se mnogo razlikovati od prethodnih. Po već ustaljenom principu, uz narodnu muziku, specijalitete sa roštilja i domaće pivo iz uvoza, Srbi i njihovi gosti će se proveseliti ovog vikenda, a na ruku im ide i lepo vreme koje najavljuju metereolozi, piše The Serbian Times.

Otac Nikolaj Kostur, paroh Crkve Svetog Vaskrsenja, u izjavi za Serbian Times najavljuje šta čeka posetioce ovogodišnjeg Serb Festa:

“Pripremili smo klasičan program, koji ima za cilj da našim Srbima, ali i našim gostima, pokaže srpsku kulturu i srpsko gostoprimstvo. Biće hrane i pića, lepe muzike, sve ono na šta su ljudi već navikli. Svake godine ovde je sve više Amerikanaca, kojima smo zanimljivi, kako zbog hrane, tako i zbog ambijenta i atmosfere koja je ovde prisutna. Očekujemo da više od 8.000 ljudi prođe našim imanjem u ova tri dana”, kaže otac Nikolaj.

Po tradiciji, najposećeniji dan je subota(danas), pa se savetuje onima koji planiraju dolazak sa porodicama da porane.

P.S. Ljubitelji malo čvršćeg zvuka, domaćeg (exYU) rokenrola, večeras mogu svratiti do svečane sale, gde ih od 8PM očekuje nastup grupe Rock Yunion. Svirka traje do ponoći.

Srbi “popunili” ovu zemlju, najviše stranaca u EU živi baš u njoj

Austrija je, u poređenju sa 2010. godinom, imala najveći porast broja stanovnika stranog porekla u celoj EU, pokazuju podaci Eurostata.

Nemačka u apsolutnim brojkama ima najveći broj stranaca sa više od 9 miliona, ali je udeo u stanovništvu najveći u Austriji, koja je deset puta manja zemlja po broju stanovnika. Jedino Luksemburg, ali uz jako mali rast, ima udeo od 48 odsto.

Pod strancima, inače, Eurostat smatra kako građane drugih zemalja Unije, tako i one iz takozvanih trećih država. Tako trenutno u Austriji živi 1.385.823 stranaca, pola miliona više nego 2010. godine, što je rast od 56 odsto.

Poređenja radi, u Nemačkoj je rast iznosio “svega” 35 odsto, odnosno za dodatnih 2,5 miliona.

Kada je reč o udelu stranaca u stanovništvu Austrije, on je dostigao 15 odsto i veći je od svih članica EU, a tako i Nemačke gde je 11 procenata.

Zanimljiv podatak je i da je broj stranaca opao u Letoniji za 13 odsto, Španiji za 10 odsto, a negativan trend beleže još Grčka, Mađarska i Portugalija.

Što se zemalja porekla tiče, u Austriji najveći broj strane populacije čine Nemci (192.426), a zatim slede Srbi (121.348) i Turci (117.231).

Srpska dijaspora nezadovoljna tretmanom! Traže prijem kod zvaničnika EU u Crnoj Gori!

Predstavnici Srpskog nacionalnog saveta (SNS) uputili su šefu Delegacije EU u Crnoj Gori Aivu Oravu zahtev za prijem zbog, kako su naveli, očigledne diskriminacije srpskog naroda u društvenom i kulturnom životu u ovoj zemlji.

U dopisu se navodi da su srpskom narodu u Crnoj Gori uskraćena sva stečena prava, ne samo od izdvajanja Crne Gore iz zajedničke države sa Srbijom, već i sva ona koja je imao kao viševekovni državni konstituent. Iz Srpskog nacionalnog saveta ističu da su srpskom narodu u Crnoj Gori u potpunosti uskraćena Ustavom garantovana prava iz člana Zaštita identiteta, a na njihove zahteve i primedbe upućene državnim institucijama nije odgovoreno.

Državne institucije Crne Gore, kako navode, nijednom nisu uvažile mišljenja zaštitnika ljudskih prava i sloboda u vezi sa njihovim pritužbama o očiglednoj diskriminaciji srpskog naroda u Crnoj Gori.

“Bez naše saglasnosti, prema institucijama EU i Vama, šalju se izveštaji koji ne oslikavaju stvarno stanje na terenu, u čemu posebno negativnu ulogu imaju Vaši izveštači iz pojedinih državnih institucija Crne Gore”, dodaje se u dopisu.

Iz Srpskog nacionalnog saveta ističu da je srpski narod u potpunosti isključen iz državnih institucija Crne Gore i lokalne samouprave koja je pod kontrolom aktuelne vlasti.Napominje se da i pored znatnog učešća u ukupnom procentu stanovništva u Crnoj Gori – 27,8 odsto, srpskog naroda nema u pravosuđu, tužilaštvu, diplomatiji, ministarstvima i brojnim državnim institucijama, što se lako može utvrditi na osnovu istraživanja samih državnih institucija Crne Gore.

U dopisu upućenom Oravu navodi se da se zakonska rešenja donose, uglavnom, protiv interesa srpskog naroda, kao brojne nacionalne zajednice u Crnoj Gori, radi ostvarivanja projekta asimilacije Srba u nacionalne Crnogorce.

“Za takav odnos prema srpskom narodu predstavnici državnih institucija uglavnom se pozivaju na preporuke Delegacije EU u Crnoj Gori i Vaše, u šta najiskrenije sumnjamo”, navode iz Srpskog nacionalnog saveta. Predstavnici saveta ističu da su spremni da pruže Oravu očigledne dokaze.

“Molimo Vas da primite delegaciju SNS-a u što je moguće kraćem vremenu. Sa razlozima našeg zahteva za prijem upoznaćemo i diplomatska predstavništva država članica EU u Crnoj Gori i Ambasadu SAD”, navodi se u dopisu.

Srbija se sprema za američki Kongres: Sada imamo najviše prijatelja u SAD koji žele da saslušaju naše argumente

BEOGRAD – Srbija će na jesen u američkom Kongresu organizovati javno slušanje o stanju na KiM, a potpredsednik Skupštine Vladimir Marinković koji radi na pripremi događaja sa predsedavajućim srpskog kokusa u Kongresu, Stivom Stajersom, ocenjuje da za razliku od Prištine, koja nema najbolji kontakt sa administracijom Donalda Trampa, Srbija sada ima sve više prijatelja u SAD koji žele da saslušaju njene argumente.

Radna grupa na čijem se čelu nalazi Milovan Drecun, predsednik odbora za KIM pripremila je brojne dokumente koji će biti predstavljeni tamošnjoj javnosti obuhvataju događaje i zločine počinjena nad Srbima na KiM iz 90-tih, preko bombradovanja 99, pogroma 2004.godine,pa sve do taksi na srpsku robu.

“Cilj slušanja je da zaintresujemo što veći broj predstavnika Kongresa i Senata, ali i predstavnika tink-tenk organizacija, nevladinih organizacija, univerziteta. Želimo da budemo praktični i da iskoristimo bonus koji je stvorio Vučić posle mukotrpnog rada sa SAD i da obezbedimo prostor da se čuje istina”, kazao je Marinković.

Ivica Dačić poručuje srpskoj dijaspori u SAD: Podržite Trampa

On ističe da Srbija mora da odgovori na “iskrivljene istine” i laži poput one da je silovano 20.000 Albanki. To je, podseća, objavljeno na slušanju koje je u aprilu u SAD organizovao kongresmen Eliot Engel.

“To je naravno ”nonsens”, ali sto puta ponovljena laž postaje istina i ako nema reakcije na to kongresmeni, senatori, ali i šira javnost počinje da veruje u to što govore kosovski Albanci”, kaže Marinković.

On se, kao i predsednica CEAS-a Jelena Milić slažu u oceni da je ovo moglo i ranije da se organizuje.

Marinković veruje da bar polovina zemalja ne bi priznala KiM da su tadašnji političari bili aktivniji i naglašava da sada SAD želi da sasluša srpske argumente i Srbija to mora da iskoristi.

“Zahvaljujući Vučiću stekli smo nove prijatelje u Senatu i Stejt departmentu, naročito u Trampovoj administraciji”, rekao je Marinković koji dodaje i da srpska dijaspora treba da podrži Trampa na narednim izborima..

Vladimir Marinović, Foto: Tanjug/ Sava Radovanović

On ističe da prištinske vlasti danas nemaju najbolji kontakt sa Trampovom administracijom, navodeći da je njihova pozicija oslabljena, te da mnogi donosioci odluka u Vašingtonu vide da istina nije baš onakva kakvom su je prikazivali predstavnici takozvanog Kosova.

On se osvrnuo i na izjavu Džona Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost koji je rekao da Srbija ima legitimne interese na KiM, ocenjujući je veoma važnom i najavljuje da će Srbija koristiti sva sredstva da zaštiti interese svog naroda.

Milićeva pozdravlja inicijativu i kaže da je američki kongres prava adresa, te napominje da je takva aktivnost mogla da usledi i ranije.

Kako kaže, Amerika neće dići ruke od presuda Haškog tribunala, ali ima prostora da se ukaže na nedoslednosti i disproporciju kada je reč o srpskim žrtvama.

“I dalje se veliki broj njih vodi kao nestali. Ništa se o njima ne zna, a mora da se sazna i da se utvrdi odgovornost. Inicijativa je jako dobra samo mislim da treba imati limite, da ne treba diskreditovati ceo koncept pravde nego, pre svega, ukazati na ogromne propuste u procesuiranju onih ratnih zlocicna gde su Srbi žrtve”, istala je Milićeva.

Dodala je da izveštaji relevantnih organizaicja za ljudska prava i tranzicionu pravdu poput Fonda za humanitarno pravo Kosova ukazuju na skoro nepostojeći proces suđenja za ratne zločine ako su u pitanju srpske žrtve na KiM.

Milić napominje i da je Srbija ispunila obaveze prema Haškom tribunalu, te da joj se čini da se to ne uzima u obzir kada se analizira Srbija 2019.godine.

“Kosovo se gleda skoro kao nevino, a Srbija se gleda sa početka 2000. a ne sa protokom vremena i ozbiljnim koracima koje je napravlia u tom pravcu”, zaključila je Milić.

Turisti otkrili detalje horora! “Tip sa nožem je izgledao kao manijak”! (VIDEO)

Muškarac iz Srbije prerezao je grlo čoveku na balkonu hotela u poznatom španskom letovalištu Kosta del Sol, a ovu jezivu scenu su posmatrali prestravljeni turisti, koji su opisali detalje horora.

“Odjednom sam čuo viku i pogledao šta se događa, a onda su svi ti ljudi počeli da trče u bar”, rekao je barmen u obližnjem baru, a prenosi “theolivepress“.

Jezivi zločin na balkonu! Srbin udario na Srbina! Prerezao mu vrat naočigled prestravljenih turista!

Scena kao iz horor filma. Muškarac je držao veliki kuhinski nož ispod grla jedne osobe i vikao na šokirane turiste koji su posmatrali stravičnu scenu ispod balkona.

“Situacija je mogla da se otme kontroli. Kada sam video čoveka sa peškirom koji mu je pokrivao lice, pomislio sam da će ga ubiti”, rekao je Filip Dej, britanski naftni radnik.

Stepen povreda drugog muškarca, za kog se takođe sumnja da je iz Srbije, nije poznat, ali njega su za svaki slučaj hitne službe prevezle sa mesta nesreće.

“Tip sa nožem je izgledao kao manijak, a kada ga je policija odvukla, osmehnuo se i namignuo ljudima … bilo je jako čudno”, opisao je situaciju jedan od svedoka.

Do jezivog događaja došlo je juče u španskom letovalištu Kosta del Sol. Sve se dešavalo na balkonu na trećem spratu jedne zgrade nedaleko od luke Dukesa, a pred očima prestravljenih britanskih turista.

Podsetimo, muškarac je drugog muškarca u donjem vešu vezao za ogradu balkona i stavio mu peškir preko očiju, a kada je lokalna policija došla na lice mesta napadač je veliki nož držao na vratu žrtve i počeo da mu reže vrat.

Velika akcija španske policije! Morali ovo da urade da bi spasili Srbina!

To se dogodilo u utorak popodne, a zahvaljujući intervenciji policije napadač je uhapšen, a muškarac spasen i prebačen u bolnicu.

Gradonačelnik španskog letovališta Mario Himenez čestitao je policiji na “profesionalizmu i hrabrosti”.

“Ovo je izolovani incident koji je zahtevao snažan odgovor da bi se obezbedila bezbednost stanovništva”, rekao je gradonačelnik.

Policija Kosta del Sola saopštila je da joj treba još dokaza kako bi optužila napadača, zbog čega je od svedoka, britanskih turista, tražila fortografije i video snimke.