“Zbrka” za vozače na integrisanom prelazu, posebna pažnja za ovu signalizaciju

Srbija i Severna Makedonija od ponedeljka su uvele zajedničku carinu na graničnom prelazu Preševo – Tabanovce. Novi način organizacije trebalo je da smanji gužve i čekanje, ali to se zasad nije dogodilo.

“Osim zajedničkih kontejnera u kojima sede granični policajci, bukvalno ništa od vertikalne i horizontalne signalizacije nije urađeno. Ostale su stare oznake, koje sugerišu da autobusi prilikom izlaska iz Severne Makedonije i ulaska u Srbiju treba da idu u desnu traku. Međutim, oni moraju da idu u krajnju levu liniju, što stvara priličan haos kada se prepreče između putničkih vozila”, navode vozači.

Nema višesatnog čekanja, prvi integrisani granični prelaz između Srbije i ove zemlje

Kako tvrde, autobusi u međudržavnu zonu uglavnom uđu u desnu traku, pa moraju da se kroz gužvu probijaju ulevo. Dodatni haos prave i teretna vozila, koja zauzimaju po dve desne trake.

“Dobra stvar je što su na srpskoj granici postavljeni novi displeji koji obaveštavaju vozače koje trake su otvorene za prolaz. Ali to poboljšanje kvare stari indikatori, koji nisu demontirani i koji svi pokazuju signal “iks”, kao da su prolazi zatvoreni. Tek ispod njih trostruko manji novi signalizatori pokazuju da je linija otvorena.”

U “Putevima Srbije” kažu da nisu nadležni za postavljanje signalizacije na graničnim prelazima. Za taj posao je zadužena Direkcija za imovinu.

Integrisani granični prelaz je rezultat Sporazuma o uspostavljanju zajedničkih kontrola na međunarodnom graničnom prelazu Preševo – Tabanovce, preko koga se odvija promet putnika i svih vrsta robe.

Nova procedura bi trebalo da bude znatno lakša za 22 srpske kompanije koje izvoze u Severnu Makedoniju. One su dobile status ovlašćenog privrednog subjekta, što znači da same završavaju deo carinske procedure.

Zajednička kontrola

Na graničnom prelazu Preševo – Tabanovce sa srpske strane granice je postavljeno šest kućica iz kojih će policajci i carinici kontrolisati automobile i autobuse. Za putnike koji iz Srbije putuju u Severnu Makedoniju kontrolu obavljaju srpski carinici na severnomakedonskom prelazu, a za putnike koji putuju ka Srbiji makedonska granična služba će obavljati kontrolu na srpskom prelazu.

Zvanično je, ovo je Saletovih 12 za Mundobasket!

Imamo sastav Srbije za Mundobasket. Onih 99% su upravo postali 100%.

Aleksandar Đorđević je odlučio da obriše Miloša Teodosića sa spiska reprezentacije Srbije za Mundobasket u Kini, pa je prijavio sledećih 12 igrača.

Ono što je jako zanimljivo jeste da imamo sedmoricu visokih igrača koji igraju na pozicijama 4 i 5, pa verujemo da će biti “pomeranja”, kako je govorio i Aleksandar Đorđević pred sam polazak u Kinu.

“Orlovi” su odradili jedan trening u Fošanu, nakon kog smo saznali i konačan sastav.

Dakle:

Marko Simonović
Bogdan Bogdanović
Nemanja Bjelica
Vladimir Lučić
Miroslav Raduljica
Stefan Birčević
Nikola Jokić
Nikola Milutinov
Vasilije Micić
Marko Gudurić
Stefan Jović
Boban Marjanović

Naša reprezentacija prvi meč igra već u subotu protiv Angole u 9:30.

Svetski mediji o rudama Srbije: Zaboravljeni kraj bivše Jugoslavije najbogatiji u Evropi

Neki procenjuju da najveće rezerve litijuma na kontinentu – metala koji se koristi za baterije – leže u Srbiji. Težak deo možda će biti njegovo izvlačenje, piše Blumberg.

Stari skuter koji se probijao kroz tmurno letnje popodne donosio je namirnice i šaku novca u kuću Saše Antića. Kao i mnogi njegovi susedi, 30-godišnji Srbin već neko vreme nema posao, tako da se porodica oslanja na penziju njegove majke.

Ipak, zakopana ispod zemlje ovog zaboravljenog kraja bivše Jugoslavije je perspektiva da postane novi evropski front u ekonomskoj bici sa Azijom. Geolozi istražuju brdoviti pejzaž u potrazi za metalom koji postaje sve prisutniji u savremenoj tehnologiji: litijumom.

“Bilo bi božanski ako mogu dokazati rezerve litijuma”, rekao je Antić, dok je njegova majka brojala dinare koje joj je predao trgovac koji im dostavlja i mleko, peciva i puter u Klinovac, zaselak koji čine štale, kamene kuće i više koza nego automobila. “Ovo je najmanje razvijeni deo Srbije i mi smo u ćorsokaku.”

Globalna potraga za litijumom je u jeku, dok kompanije žele da smanje upotrebu fosilnih goriva. BloombergNEF procenjuje da će tokom sledećih 11 godina potražnja litijumskog materijala za baterije porasti osam puta. Procenjene rezerve litijuma u Srbiji su najveće u Evropi, a nezasiti apetit za baterijama koje napajaju sve, od ajfona do Tesla automobila, podstiče želju kompanije Rio Tinto Group da istraži mogućnost njegovog iskopavanja.

Predsednik Aleksandar Vučić u februaru je litijum nazvao “jednom od najvećih nada za Srbiju” i pozvao kompanije da ubrzaju posao kako bi pokrenule proizvodnju.

U jezgru litijumskih snova Srbije nalazi se zemaljski ekvivalent kriptonita – izmišljene stene sa Supermenove rodne planete – otkriven 2004. Mineral nazvan „jadarit“, po dolini Jadar, ima hemijsku strukturu kao jedinjenje koje se može koristiti da uništi moći superheroja. Sadrži litijum i bor koji se koristi u keramici, đubrivima i izolaciji.

U centralnoj i istočnoj Evropi, Češka i Austrija takođe proučavaju potencijal iskopavanja litijuma. Rumunija ponovo otvara rudnike za retke zemaljske minerale. I međunarodne kompanije šire proizvodnju baterija u regionu, uključujući Dajmler AG i Johnson Matthei Plc u Poljskoj.

Ali, litijumska energija u Srbiji, ako se može profitabilno izvlačiti, dovoljno je velika da pomogne kontinentu da se takmiči sa azijskim razvojem, posebno u Kini, trećem najvećem svetskom proizvođaču litijuma i vrhunskom proizvođaču litijum-jonskih baterija.

Rio Tinto, jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija, i istraživač sa sedištem u Australiji Jadar Lithium Plc testiraju koliko litijuma ima u Srbiji. Rio Tinto je odbio da komentariše. Jadar Lithium, koji obuhvata grupu nepoznatih investitora koje zastupa JPMorgan Chase & Co, odbio je da tačno precizira gde istražuju.

Optimističke procene vlade i preliminarno istraživanje pokazuju da u Srbiji može biti čak 200 miliona tona rezervi, dok američki Geološki institut kaže da u zemlji ima milion tona identifikovanih rezervi, što je čini jednim od najbogatijih izvora litijuma u ​​Evropi .

Iako je iskopavanje još uvek najmanje tri godine daleko, srpske vlasti zagovaraju razvoj dodatnih aktivnosti, kao što su refinacija i proizvodnja baterija.

“Otvaranje fabrike baterija bilo bi ključno za podizanje životnog standarda”, kaže Nenad Antić, zamenik gradonačelnika Vranja, najbližeg grada istraživanju koje sprovodi Jadar Lithium Plc. On procenjuje da bi proizvodnja smanjila stopu nezaposlenosti u gradu sa 80.000 stanovnika, gde je oko 10.000 ljudi bez posla.

Rio Tinto je na svom sajtu nazvao Jadar “značajnom vrednošću za Srbiju”, i naveo da litijum i bor “igraju značajnu ulogu u energetski efikasnijoj budućnosti”.

Iz Olimpijakosa pravo na Čair!

Pojačanje za budućnost je stiglo na Čair. Novi fudbaler Radničkog danas je postao 18-godišnji desni bek Nemanja Nikolić.

Radi se o mladom reprezentativcu Bosne i Hercegovine, a na Čair je stigao iz grčkog Olimpijakosa.

Nikolić je produkt Akademije Fudbalskog kluba Sarajevo, a seniorski staž počeo je da gradi u Mladosti iz Doboja kod Kaknja.

Olimpijakos je u trci za njegov potpis svojevremeno pobedio Crvenu zvezdu i zagrebački Dinamo.

Nikolić je već zadužio opremu Radničkog i odmah će se staviti na raspolaganje šefu stručnog štaba Miloradu Kosanoviću.

Radnički je na poziciji desnog beka do sada imao samo iskusnog Aleksandra Todorovskog, a Nikolić će sada ozbiljno pojačati konkurenciju na tom delu terena.

Ronaldo predvodi Portugalce u Beogradu!

Ronaldo stiže u Beograd! Selektor Portugala Fernando Santoš objavio je danas spisak igrača na koje će računati u predstojećim mečevima kvalifikacija za EP 2020 protiv Srbije u Beogradu i Litvanije u Viljnusu.

Očekivano se na njemu našao fudbaler Juventusa Kristijano Ronaldo, a tu je i debitant, član Olimpijakosa Danijel Podense.

Fernando Santos je pozvao sledeće igrače:

GOLMANI: Beto (Goctepe), Žoze Sa (Olimpijakos), Ruj Patrisio (Vulverhempton).

ODBRANA: Žoao Kanselo (Man. Siti), Nelson Semedo (Barselona), Žoze Fonte (Lil), Pepe (Porto), Ruben Dijas (Benfika), Danijel Cariso (Sevilja), Rafael Gereiro (Dortmund), Mario Rui (Napoli).

SREDINA: Danilo Pereira (Porto), Ruben Neves (Vulverhempton), Vilijam Karvaljo (Betis), Bruno Fernandeš (Sporting), Žoao Mutinjo (Vulverhempton), Pici (Benfika), Renato Sančes (Lil).

NAPAD: Bernardo Silva (Man. Siti), Danijel Podense (Olimpijakos), Gonsalo Guedeš (Valensija), Rafa Silva ( Benfika), Kristijano Ronaldo (Juventus), Dijogo Žota (Vulverhempton), Žoao Feliks (Atletiko Madrid).

Utakmica Srbija – Portugalija igra se 7. septembra u Beogradu na stadionu Rajko Mitić.

Usred Beograda srpska i albanska zastava zajedno, “Da li bi ovo bilo moguće u Albaniji?” (FOTO)

Albanska i srpska zastava, na bazenu “Tašmajdan”, postavio je juče dopisnik albanskih medija iz Beograda. To je izazvalo veliki broj reakcija na društvenim mrežama, a većina se slaže da je srpska prestonica najtolerantniji grad u Evropi.

Swiming pool in Belgrade…its hot for everyone 🙂

Gepostet von Idro Seferi am Mittwoch, 28. August 2019

Da je Beograd zaista tolerantan grad, potvrđuje fotografija okačena na Fejsbuku, gde se vide srpska i albanska zastava. Okačio ju je albanski dopisnik iz Beograda uz komentar na engleskom “Bazen u Beogradu, vruće je za sve”.

Većina građana srpske i albanske nacionalnosti reagovala je pozitivno na ovaj prizor, a neki su se i našalili uz smajlije da je u pitanju provokacija.

Da li bi ovo bilo moguće u Aljbaniji???

Gepostet von Momčilo Rado Radanović am Donnerstag, 29. August 2019

Neki su se zapitali i “da li bi tako nešto bilo moguće u Albaniji”.

“Jokić najbolji na svetu, ali kilogrami…”

“Prognani” turski reprezentativac Enes Kanter istakao je u izjavi za američke medije da je Nikola Jokić najbolji centar NBA lige, ali mu je i poručio da bi trebalo da smrša.

“Kada već govorimo o “velikim momcima” u ligi, veoma sam iznenađen Nikolom Jokićem. Kada pogledate tog momka vidite da se radi o bucku, koji nije preterano okretan, nije atleta i ne može puno šuteva da blokira, ali onda pogledate statistiku gde ima brojke od po 30, 20 i 10 u tim rubrikama. Odakle? Sposoban je da radi sve na terenu, dodaje, pik-en-rol, pik-en-pop… Saigrače čini boljim na terenu i zbog toga je poseban“, smatra Kanter koji je nedavno potpisao ugovor sa Bostonom.

Da nema nikakvu lošu nameru govori i to da je i Turčin imao svoju borbu sa kilogramima po dolasku u NBA.

“Imao sam 125 kila kada sam došao u NBA, a sada imam oko 113. Ako Jokić napravi istu promenu, postaće noćna mora za rivale ovde. Već to i jeste, ali bi postao potpuno nezaustavljiv. Ukoliko izgubi sedam do devet kilograma, definitivno će biti nezaustavljiv”, veruje Kanter.

U 2018. godini 228.000 radnika sa Zapadnog Balkana promenilo mesto boravka, evo koliko iz Srbije

Svakog dana iz Srbije se u proseku iseli 139 ljudi. Našu zemlju mesečno u proseku napusti 4.250 ljudi, a godišnje 51.000, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda koji je analizirao migracije u 2018. i obelodanio da je prošle godine 228.000 radnika sa Zapadnog Balkana promenilo mesto boravka, piše Blic.

Da su migracije radne snage, najčešće kvalifikovane, ozbiljan problem za Srbiju ukazao je i Međunarodni monetarni fond. Kako je ova međunarodna finansijska institucija upozorila u svom najnovijem izveštaju na 117 strana, Srbija je zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali i zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage. Zato prvi put u ovom dokumentu sugeriše vladi da donese paket mera kako bi se zaustavio „odliv mozgova“, odnosno sprečile dalje migracije, posebno kvalifikovanih radnika. I ne samo to – MMF navodi i posledice koje bi nesumnjivo mogle imati uticaj i na zemlju, i na pojedinca.

“Značajan odliv radnika, uključujući kvalifikovanu radnu snagu, smanjuje radnu snagu i produktivnost u Srbiji, što negativno utiče na rast. Takođe, znatno je usporen i rast zaposlenosti žena u poređenju sa zaposlenošću muškaraca tokom poslednje dve godine, a rodni jaz u učešću radne snage i dalje je na oko 11 procenata i sličan je drugim zemljama regiona”, navodi se u izveštaju MMF.

Ova međunarodna organizacija istovremeno ne spori da stopa nezaposlenosti u Srbiji pada i da je dostigla 12,7 odsto u prvom kvartalu 2019. godine, što je najniži nivo od 2011.

“I zaposlenost stabilno raste od 2014. godine, dok neformalna zaposlenost opada. Ipak, oko 400.000 ljudi (oko 5,5 odsto stanovništva iz 2016. godine) emigriralo je u zemlje OECD-a između 2008. i 2016.”, navodi se u izveštaju.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca ukazuje da su trenutne okolnosti takve da poslodavci teško nalaze adekvatne i kvalifikovane radnike, iako je, kako navodi, dobro obrazovana i isplativa radna snaga i dalje među glavnim pozitivnim faktorima kod stranih investitora.

“U Srbiji je evidentan osetan nedostatak radne snage, kako kvantitativno, tako i kvalitativno, u pogledu obučenosti i edukacije. Zato mi se čini da bi veliki investitori imali problem da angažuju dovoljno tehnološki obučenih radnika, odnosno da bi ih teško pronašao van velikih centara”, rekao je Atanacković za “Blic Biznis”.

Rumuni podigli plate za 16 odsto, Hrvati za pet

Poslednjih godinu dana Rumunija je povećala plate za 16 odsto kako bi zaustavila odliv radne snage i podstakla dolazak stranaca, pokazuju novi podaci evropske statističke agencije Eurostat. U sličnim brigama su i bugarski poslodavci, gde su za godinu dana plate porasle oko 13 odsto, a prema Eurostatu, treća po rastu plata je Slovačka (oko 9 odsto). Odmah iza nje su Slovenija, baltičke zemlje i Češka, gde su za godinu dana plate porasle oko 8 procenata. Cena sata rada u Hrvatskoj je u godini dana porasla oko 5 odsto, što je upola više od proseka EU, ali manje nego u uporedivim tranzicijskim zemljama.

“Plate moraju ići gore i u Srbiji i već idu. Mislim da ćemo ovim tempom za 3 do 4 godine dostići Hrvatsku i Slovačku. U odnosu na prošlu godinu zarade su već porasle za 15 do 20 odsto i tu sigurno neće biti kraj. Mojoj kompaniji najviše nedostaju mašinski i elektro inženjeri, ali i CNC operateri i slični kadrovi. Zato se trudimo da im ponudimo bolje zarade, ali i da organizujemo i obuke i prekvalifikacije za sve koji žele da rade”, kaže Radoslav Veselinović, vlasnik “Galeb grupe”.

Govoreći o odlasku medicinskog kadra iz Srbije predsednik Novog sindikata zdravstva Živorad Mrkić kaže za “Blic Biznis” da je najavljeno povećanje plata medicinskim sestrama od 15 odsto “možda najveće povećanje plata medicinskih sestara u prethodnih deset ili 15 “.

“Ako me pitate da li će povišica od 15 odsto zaustaviti odliv ovih kadrova u inostranstvo kažem da hoće usporiti, ali ne i potpuno zaustaviti. Zato apelujem na Vladu da napravi telo koje će pratiti migracije ljudi po profesijama”, ocenio je Mrkić za “Blic Biznis”.

MMF: Ključna edukacija i jačanje institucija

MMF u izveštaju navodi da je radnike moguće zadržati tako što je potrebno obezbediti mogućnosti za kvalifikovane ljude u Srbiji, ali i jačati institucije i unaprediti poslovno okruženje”. U izveštaju podsećaju i da su se srpske vlasti saglasile da će mogućnosti za edukaciju i obuku koje će pripremiti učenike i radnike za savremenu ekonomiju biti ključne, zajedno sa regulativom koja se odnosi na potrebe biznisa.

Takođe, MMF primećuje da koordinaciono telo za pitanja migracija, koje vodi Ministarstvo rada, radi na strategiji i akcionom planu za sprečavanje “odliva mozgova” iz Srbije, a navodi se i značaj politika koje podstiču žensko preduzetništvo i rešavaju prepreke koje obeshrabruju žene da učestvuju u radnoj snazi.

Usvojen zakon o sezoncima, u planu regulisanje agencijskog zapošljavanje

Srpske vlasti najavile su u jednom od prethodnih sastanaka sa MMF-om da će nastaviti da implementiraju strukturne reforme, kako bi unapredili poslovno okruženje i podržali veći privredni rast, prvenstveno privatnog sektora.

Među merama koje se sprovode radi daljeg povećanja učešća radne snage, navedeno je i usvajanje zakona o jednostavnijem sezonskom zapošljavanju u određenim delatnostima.

“Do septembra 2019. godine vlada planira da usvoji i Zakon o radu kroz agencije za privremeno zapošljavanje, sa ciljem poboljšanja uslova rada za zaposlene u ovim agencijama i eliminisanja nelojalne konkurencije u ovoj oblasti”, saopšteno je iz Vlade.

Izmenjen je i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, a u planu je i unapređenje mera za otklanjanje ograničenja za učešće ženske radne snage, na osnovu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-20. Iz Vlade navode da će sprovesti mere čiji je cilj obezbeđivanje ravnopravnijeg učešća žena i muškaraca u roditeljstvu.

“Srbija kao svetska destinacija”, promena imidža kroz delovanje pametnih (FOTO)

BEOGRAD – Panel diskusija “Srbija kao svetska destinacija za održavanje događaja” u organizaciji nove nacionalne platforme Srbija stvara (Serbia Creates) održana je večeras u Kulturnom centru Grad.

Koje mere treba uzeti u obzir kako bi se stvorilo povoljnije okruženje za organizaciju događaja koji privlače međunarodnu publiku? Kako možemo da podržimo i unapredimo industriju događaja? Na koji način događaji koji se organizuju u Srbiji mogu da doprinesu razvoju i boljem pozicioniranju Srbije, predstavljajući je kao dinamičnu i kreativnu zemlju, bila su neka od pitanja na koje su pokušali da odgovore učesnici.

FOTO TANJUG / TANJA VALIC / bb

Učesnicu su bili Igor Kovačević iz Kongresnog biroa Srbije, Ivan Petrović iz EXIT Fondacije, Andrej Nosov iz Hartefakta, Viktor Kiš iz festival Dev9t i Džejn Kaningem (Jane Cunningham) iz BestCities Global Alliance, a moderator je bio Martin Kaf, ekspert iz oblasti kreativnih industrija.

O promeni imidža Srbije u svetu kroz delovanje pametnih i kreativnih ljudi u organizaciji događaja govorio je Andrej Nosov iz Hartefakta.

“U Beogradu postoji veoma prepoznatljiva pozorišna infrastruktura koja je vezana za Bitef festival i tradicija razmene kvalitetnog sadržaja s publikom i gostima iz inostranstva. Bili oni umetnici, novinari ili jednostavno zaljubljenici u pozorište. To zaveštanje je jako važno, a s druge strane, imamo nove načine komunikacije u današnjem svetu gde treba promovisati pozorišni sadržaj u novim okolnostima. Danas nemamo samo institucionalna pozorišta, već nove kompanije, nove ljude u umetničkom polju”, kazao je Nosov.

On je ocenio da dobar pozorišni događaj u ovom momentu podrazumeva povezivanje potencijala lokalne zajednice i publike s protagonistima tetarske scene u inostranstvu.

Za njega nema dileme da je povezivanje između dve zajednice, države i umetničke scene, od najvecgheg značaja za osmišljavanje pozorišnih događaja.

“Imamo dobru infrastrukturu, ali moramo više da radimo na povezivanju tradicionalnih pozorišta s novim tehnologijama i novim obrascima za stvaranje pozorišnih događaja”, kazao je Nosov.

Viktor Kiš je napomenuo da je publika u Srbiji zainteresovana za dobro osmišljene umetničke programe u formi festivala.

“Naš Dev9t je pokazao da Srbija ima publiku za kvalitetan umetnički sadržaj. Umetnost, kreativnost , nauka… pre će promeniti sliku o Srbiji u svetu od nekih arhitektonskih čuda. Mi jednostavno nememo opciju da izgradimo nebodore koje ima Dubai”, kazao je Kiš.

Igor Kovačević je istakao da su ljudi jako važan resurs u kreiranju slike o Srbiji.

“Možda nemamo infrastrukturu na najvišem nivou ili uslove za održavanje kongresa sa svim sitnim detaljima, ali imamo izuzetno stručne ljude čije je naučno delovanje itekako važno za zajednicu u celini. Njihove kolege dolaze da bi razmenile iskustva i znanja s našimn stručnjacima i to je velika prednost za nas. Dubai ima infrastrukturu, ali mora da plati kako bi bilo koje ”znanje” stiglo tamo”, kazao je Kovačević.

Džejn Kaningem istakla je nekoliko gradova koje su takozvane otvorene destinacije i jako popularne među ljudima.

“Berlin, Bogota, Kejptaun, Kopenhagen, Dubai, Hjuston, Madrid, Tokio, Singapur…To su veliki, lepo uređeni gradovi koji predstavljaju izuzetne turističke destinacije. Osim što žele da se povezuju i razmenjuju različita iskustva na kongresima ili naučnim skupovima, festivalima… ljudi žele i da im se nešti unikatno dogodi na tim destinacijama… Žele da iskušaju nešto novo”, kazala je Kaningemova.

“Balkanska pustinja”, 8.6 miliona ljudi napustilo region, iz ove zemlje najviše

Balkan je u poslednje tri decenije ostao bez 8.6 miliona ljudi! Ekvivalent jedne balkanske države, nešto mnogoljudnije od Srbije – napustio je region u potrazi za boljim životom, što se kaže – trbuhom za kruhom.

Ova vrtoglava cifra rezultat je preseka istraživanja međunarodnih organizacija i nacionalnih zavoda za statistiku o kretanju stanovništva u periodu od 1990. do 2019. u deset balakanskih država – Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji.

U tom periodu, koji počinje padom Berlinskog zida 1989, kada je zavnično otvorena mogućnost za kretanje i dolazak radne snage u Nemačku, sa Balkana je otišlo oko 8.655.000 ljudi.

Značajan broj njih otišlao je put zemalja EU, posebno u Centralnu Evropu, a takav trend se zadržava i do danas kada se najmoćnije članice EU, a pre svih Nemačka – dopunjavaju radnom snagom sa Zapadnog Balkana.

Ukupno gledano, u odnosu na početak poslednje decenije prošlog veka na ovom prostoru živi oko 11 miliona stanovnika manje. Iako ta brojka obuhvata i druge demografske okolnosti, potput smrtnosti, rađanja… jasno je da je velika većina ljudi, ipak, otišla tragajući za boljim uslovima života.

“Blic” je istaživao kako su u poslednje tri decenije migrirali stanovnici u deset balkanskih država i rezultati su zanimljivi – bezmalo polovina ukupnog broja onih koji su emigrirali sa Balkana otišla je iz samo jedne države, a sve balkanske zemlje ostale su praktično netaknute – čak beleže i porast u broju stanovnika!

Rumunija – svakog sata zemlju napuste 24 osobe

Rumunija je samo za devet godina izgubila oko 3.4 miliona stanovnika koji su nakon ulaska ove zemlje u Evropsku uniju napustili svoja rodna mesta i otišli “trbuhom za kruhom”. U rumunskom centru za statitsku koji se bavi migracijama, navodi se da je pre u ulaska u EU ovu zemlju napustio mnogo manji procenat ljudi, ali i da ne postoje tačni podaci o tadašnjim migracijama.

Prema podacima iz interdisciplinarnog izveštaja Ujedinjenih nacija, Rumuniju od ulasaka u EU tokom svakog dana napusti oko 640 stanovnika, a svakog sata njih 24. kupe kartu u jednom pravcu za odlazak iz svoje zemlje.

Zapanjujuć je podatak da zemlju svake godine napusti oko 336.000 ljudi, kao i da je od 2010. do 2017. godine Rumuniju napustilo 43.000 doktora, a 2018. godine još njih 10.000.

Najviše Rumuna svoju bolju budućnost portažilo je u Velikoj Britaniji, gde ih trenutno živi oko 400.000 i gde su druga najbrojnija etnička zajednica. Veliki broj njih preselio se u Austriju, Nemačku i skandinavske zemlje.

Prema popisu stanovništva iz 1990. godine ova zemlja je imala 23.489.373 stanovnika, a prema poslednjem popisu iz 2017. godine, taj broj se smanjio na 19.640.000, dakle Rumunija trenutno ima oko četiri miliona stanovnika manje nego nekada. U cifru smanjenja broja stanovnika pored migracija treba uvrsiti i prirodni priraštaj, kao i ostale demografske faktore koje značajno utiču na ovaj broj.

Prema predviđanjima demografa, ova zemlja će u narednih nekoliko decenija izgubiti još 15 odsto stanovištva.

Albanija – najveći rast migracija

Podaci o brojkama Alabanaca koji su napustili svoju matičnu državu jako variraju, te je prema pisanjima pojedinih svetskih medija ova zemlja izgubila oko 700.000 stanovnika, dok je prema podacima Internacionalnog migracionog centra u Albaniji ovu zemlju u periodu od pada Berlinskog zida do današnjih dana napustilo oko milion ljudi.

Prema podacima ovog migracionog centra, Albanci su se najviše selili početkom i krajem devedesetih, kada je ukupno oko 710.000 ljudi napustilo svoje domove.

Nakon toga usledio je talas nove selidbe, pa su nakon 2000. godine stanovnici odlazili “trbuhom za kruhom” u Grčku i Italiju gde danas ima najviše migranata albanske nacionalne pripadnosti, negde oko 300.000 njih.

Jedini trenutak kada se se albanski migranti vratili u svoju domovinu je bilo vreme ekonomske krize u Grčkoj kada je njih 180.000 došlo u svoju domovinu.

Koliki je veliki rast ekonomske migracije ove zemlje pokazuje činjenica da ju je tokom poslednje tri godine napustilo čak 119.000 ljudi.