NIS-ovi stipendisti iz Srbije najbolji na ruskim fakultetima

BEOGRAD – Kroz program “Energija znanja” 18 stipendista NIS-a ove godine diplomiralo je na ruskim univerzitetima i bili su među najboljim studentima, a šestoro akademaca iz Beograda primio je danas gradonačelnik Zoran Radojičić.

Od 18 stipendista, koji su diplomirali ove godine, šestoro će nastaviti master studije u Rusiji, dok će ostali od septembra početi da rade u NIS-u.

Gradonačelnik Radojičić kaže da se često zaboravlja koliko dobre univerzitete ima Rusija i koliko je uspešnih ljudi, svetskih naučnika poteklo sa ruskih univerziteta.

“NIS i Gasprom su odgovorne kompanije koje su obezbedile sredstva i stipendirale mlade ljude iz Srbije. Mi, kao društvo moramo da vodimo računa da uspeesni mladi ljudi ostanu u Srbiji”, naveo je Radojičić.

Foto: Beoinfo

Ističe da je NIS društveno odgovorna kompanija koja osim programa “Energija znanja” ima i druge, a obezbeđuje i sredstva za takmičenje naših mladih matematičara na svetskim olimpijadama.

Program “Energija znanja” pokrenut je 2012. godine i podrazumeva saradnju sa školama, naučnim društvima, fakultetima i univerzitetima u Srbiji, regionu i Rusiji, kao i individualne programe – stipendiranje studenata.

Kroz program stipendiranja do sada je prošlo više od 90 studenata, od čega je za studiranje na prestižnim Ruskim univerzitetima dodeljeno 30 stipendija.

Zamenik generalnog direktora NIS-a, direktor Funkcije za odnose sa državnim organima i korporativne komunikacije NIS-a Vadim Smirnov istakao je dobru saradnju sa gradom Beogradom i u drugim programima kao što je program “Zajednici zajedno”, gde su obezbeđena sredstva za zdravstvene ustanove u Beogradu.

Foto: Beoinfo

On je naglasio da stipendiste koji su završili fakultete čeka posao u NIS-u, a neki od njih će nastaviti master studije takođe u Rusiji.

Kako kaže stipendisti NIS-a nisu bili samo najbolji studenti iz Srbije, već najbolji studenti u Rusiji.

“Većina njih su dobili diplome sa odlikovanjem, a to znači da su više od 80 odsto ocena bile najviše ocene. Sistem obrazovanja u Srbiji može da bude ponosan na takve rezultatima”, rekao je Smirnov.

Dodaje da će NIS nastaviti i dalje saradnju sa Beogradom kroz razne programe.

Među stipendistima NIS-a danas je bila i Jovana Karanović koja je završila osnovne studije na Ruskom državnom univerzitetu za naftu i gas “Gupkin” u Moskvi i od septembra biće u redovima kompanije NIS.

Studiranje na jednom od najprestižnijih univerziteta za nju je bila čast i obaveza, obaveza da u najboljem svetlu predstavi Srbiju, ali i opravda poverenje NIS-a.

“Za mene status stipendiste NIS bila značajna prekretnica, korak bliže ka ostvarenju cilja. Od septembra počinjemo da radimo u NIS-u i verujem da ćemo imati priliku da primenimo stečeno znanje sa fakulteta, ali i tokom prakse koja je održavana svakog leta u kompaniji”, navela je ona.

Dušan Jakovljević nakon završenih osnovnih studija od NIS-a je dobio priliku da nastavi master studije.

On je zahvalio NIS-u na stipendiji i što su tokom studija mogli da se posvete nauci ne razlišljajući za praksu i posao.

Osim Jovane i Dušana kod gradonačelnika su danas bili i Anđela Avramović, Irena Gorjanc, Luka Perišić, Rastko Rašajski.

“Para ima za sve i svašta, a za najbolje studente nema”! Da li će srpski studenti moći u inostranstvo?!

Srbija bi uskoro mogla da ostane bez mogućnosti međunarodne razmene studenata tehničkih i prirodnih nauka jer nacionalni odbor IAESTE nema 20.000 evra da plati dug za trogodišnju članarinu svetskoj asocijaciji, saznaje “Blic”.

Teslin naslednik iz Broda, trinaestogodišnji Dejan Lukić! NASA prihvatila njegovu genijalnu ideju! (FOTO)

Razlog za to krije se u činjenici što ova neprofitna organizacija već godinama ostaje bez novca iz budžeta Vlade Srbije i to zato što zakon nije precizno definisao koje ministarstvo treba da finansira njihov program, prosvete ili omladine i sporta. Dok se to ne reši nekim novim propisom ili pak dobrom voljom, sve je izvesnije da ako se ne namiri dug do kraja godine ostanemo ispred vrata jedne od najuglednijih svetskih organizacija studenata. To praktično znači da bi nakon 68 godina srpski najbolji studenti i doktoranti sa državnih fakulteta bili uskraćeni za mogućnost usvršavanja u inostranstvu.

Zlato Srbije: Najbolja matematičarka Evrope otkriva recept za uspeh

A nije ih malo jer preko ove organizacije godišnje na najprestižnije univerzitete i kompanije u svetu odlazi njih 300. Neće samo oni biti na šteti već i 250 akademaca iz 50 država, koliko godišnje dolazi u Srbiju kako bi proširili svoja znanja i praksu na našim visokoškolskim ustanovama, Institutima, ali i firmama. Da do toga ne bi došlo, a dok se sistemski ne reši ovaj problem, odnosno zakonom definiše ko finansira program ove organizacije, država bi trebalo da nađe način da obezbedi 20.000 evra da ne bi ostali bez članstva. Taj iznos je mali, a bruka koja bi nastala za državu ako se ne nađe bila bi velika, tvrdi naš izvor iz Ministarstva sporta.

“Pare se daju za sve i svašta a za najbolje studente nema. Najtragičnije je što te ljude niko nije želeo ni da sasluša ili pak da im odgovori na brojne pozive i dopise koje su upućivali. IASTE ima pravo da dobije pare jer postoji program oko međunarodne razmene studenata. Ako se desi da Srbija bude isključena iz međunarodne asocijacije, onda bi neko u ovoj državi trebalo da preispita kako se troši novac građana Srbije i po kom principu se deli”, navodi naš sagovornik.

Momčilo Tošić jedan od najboljih! Briljirao na Međunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike! (FOTO)

Dragan Vukićević, direktor IAESTE Srbija, potvrđuje za “Blic” da nam preti suspenzija iz ove međunarodne suspenzije, ali se nada da to država neće dozvoliti.

“Mislim da uz malo dobre volje ova kriza može da se reši jer je reć o strukovnoj organizaciji koja za državu od osnivanja ima poseban značaj. Naš glavni problem poslednjih godina je obezbeđivanje stalnih finansijskih sredstava iz budžeta za finansiranje naših aktivnosti i programa, koja se kreću od 10 do 15 miliona dinara na godišnjem nivou… Od osnivanja ovog odbora 1951. godine do 2001. godine novac nam je uredno dostavljan iz budžeta. Te 2001. godine ukinut je Republički zavod za međunarodnu naučnu, prosvetnu i kulturnu saradnju, preko koga smo dobijali ta sredstva pa smo od tada zaboravljeni. Sredstva smo dobijali sporadično, najčešće od Ministarstva prosvete, u zavisnosti od razumevanja ljudi koji su shvatali značaj naših aktivnosti za državu i naše studente. Međutim, poslednjih godina nam je objašnjeno da je međunarodna razmena studenata u nadležnosti Ministarstva omladine i sporta. Pokušali smo da sa njima stupimo u kontakt, ali to nam nije uspelo jer niko tamo nije bio raspoložen”, navodi Vukićević.

On dodaje da se nada da će se naći način da se isprave zakonske nedorečenosti.

“Drugim rečima, da se sistemski reši ko finansira program međunarodne razmene studenata. To traži vreme, koje nam curi jer mi zbog duga za članarinu za poslednje tri godine prema međunarodnoj asocijaciji, na narednoj generalnoj konferenciji možemo da budemo suspendovani. To bi bila velika šteta jer u svetskoj organizaciji Nacionalni odbor IAESTE Srbije zauzima veoma značajno mesto koja se po kvalitetu studenata i obimu razmene nalazi na petom mestu, među stotinak zemalja. To bi bio presedan jer i u periodu izolacije naše zemlje IASTE je bio jedini prozor u svet za mlade. Zbog dugogodišnjih dobrih veza u internacionalnoj asocijaciji 1992. godine bili smo izuzeti od sankcija pa se razmena studenata nesmetano odvijala. Zato se nadamo da postoji način ili dobra volja da se problem prevaziđe i obezbede bar tih 20.000 evra za članarinu jer u suprotnom može nam se desiti da kaznimo naše najbolje studente, koji se besplatno usavršavaju u svetu”, kaže Vukićević.

Bez komentara iz Ministarstva

Iz Ministarstva omladine i sporta nismo uspeli da saznamo da li ima dobre volje i zašto nisu primili ljude iz IAESTE Srbija i pokušali da reše problem bar oko članarine. I u Vladi Srbije nismo našli sagovornika.

Država vraća stručnjake i studente iz inostranstva, uključili se i Nemci

BEOGRAD – Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Ðorđević izjavio je da će Koordinaciono telo za praćenje ekonomskih migracija u januaru naredne godine Vladi Srbije predložiti strategiju za povratak u zemlju visokokvalitetne radne snage i studenata koji završavaju studije u inostranstvu.

“Pravo vreme je danas. Ova Vlada želi da okupi stručne ljude kako bi razmatrali ovo pitanje, i rešili ga. Neće biti lako zato što ekonomske migracije ne pogađaju najsiromašnije zemlje”, rekao je ministar na TV Hepi.

On je istakao da imamo potencijala, ali to nije dovoljno, i da svi moraju raditi na tome, kako bi poboljšali uslove, a zainteresovale su se i strane zemlje koje na ovom problemu žele da rade sa nama, a na ovom projektu hoće da radi i GIZ.

Ðorđević je kazao da je takav plan nužno napraviti što pre, kako Srbija ne bi došla u situaciju, poput recimo Hrvatske, da po ulasku u EU dođe do velikog talasa migracije, kada nikakve naknadne mere ne bi mogle da pomognu.

Ðorđević je naveo da je za sada razmatrano iskustvo Izraela i Finske.

Kako je objasnio, prema iskustvu Finske, program pomoći države se odnosio na one studente koji imaju viziju i izdvajaju se od drugih po svojim veštinama i koje je država po završetku studija zapošljavala u domaćim kompanijama srednje veličine i davala im godinu do dve dana najveću platu koju bi mogli da zarađuju u inostranstvu.

Srpski studenti krenuli na Hilandar, najveću pravoslavnu svetinju, a razlog će vas oduševiti! FOTO

BEOGRAD – Grupa studenata Poljoprivrednog fakulteta krenula je večeras na mobu na Hilandar, na berbu grožđa u vinogradima srpskog manastira na Svetoj Gori, koja će trajati 10 dana.

Jedan od 14 studenata koji su ispred sedišta Fondacije zadužbine manastira Hilandara krenuli na Svetu goru je i Aleksandar Vitorović koji je pre polaska rekao da studenti tom akcijom žele da nastave humano delo svog profesora Nebojše Markovića koji, kaže, godinama pomaže u podizanju i održavanju vinograda u Hilandaru.

”Ideja o mobi javila se prošle godine u ovo vreme kada je jedan kolega boravio u Hilandaru i po povratku ispričao da je učestvovao u berbi grožđa. Uglavnom su se prijavili studenti treće i četvrte godine sa smera biljna proizvodnja”, rekao je Vitorović.

Sekretar Udruženja akcijaša i volontera Valjevo Boža Vićentijević nazvao je mobe pretečom omladinskih radnih akcija i srpskim načinom organizovanja da bi se obavili razni poslovi na poljima ili u domaćinstvima.

”Danas se ponovo vraćamo omladinskim radnim akcijama kroz mobe. Ovog puta studenti idu na Hilandar da pomognu i urade jedno dobro delo”, rekao je Vićentijević.

Studentima je u pripremi mobe pomoglo rukovodstvo Saveza udruženja omladinskih radnih akcija Srbije (SORAS), a učesnike berbe grožđa u Hilandaru ispratili su počasni predsednik SORAS-a Slobodan Ristanović, predsednica Upravnog odbora Dragana Andrić, sekretar SORAS-a Vladimir Galić i direktor zadužbine manastira Hilandar Milivoje Ranđić.

Astrofizičar iz NASA: Petnicu treba iskopirati svuda po svetu

PETNICA – U Istraživačkoj stanici Petnica ovog leta je rekordan broj učesnika programa iz inostranstva u odnosu na ranije godine, a na upravo završenoj međunarodnoj školi astrofizike učestvovali su strani eksperti, među kojima i astrofizičar zaposlen u NASA Daniel Kocevski.

Kocevski kaže da je Petnica odlično okruženje za učenje i razvoj, te sjajno mesto za razmenu iskustva i znanja.

“Ovde podjednako uče i predavači i student. I pođednako uživaju. Petnicu treba iskopirati svuda po svetu”, poručio je on.

Фотографија корисника Petnica
Foto: Facebook/ Petnica

Ono što je, kaže, čuo o ovom Centru bilo je fascinantno, ali je ono što je video uživo, još je bolje.

Upoznao je, navodi, mnogo “petničara” u SAD i želeo je nekom prilikom da dođe u tu Istrazivačku stanicu kod Valjeva.

“Kada su me organizatori pozvali odmah sam prihvatio”, dodao je Kocevski koji je učestvovao na sedmoj Međunarodnoj školi astrofizike koju Petnica organizuje zajedno sa Univerzitetom Prinston, Institutom za teorijsku fiziku iz Trsta, ETH iz Ciriha.

Фотографија корисника Petnica
Foto: Facebook/ Petnica

Ova škola je okupila 35 učesnika iz cele Evrope koji su imali priliku da čuju iz prve ruke novosti u astronomskoj nauci od važnih eksperata iz celog sveta.

 

“Pokrivene su teme iz kosmologije, evolucije zvezda, supernova, nastanka galaksija i ekstrasolarnih planeta”, kaže programski direktor Istraživačke stanice Petnica Nikola Božić.

Foto: Facebook Petnica

Kako je saopštila Petnica, upravo je završena petnaesta po redu Međunarodna letnja škola nauke popularno nazvana po matematičkom broju PI (Petnica International) na kojoj je bilo 20 učesnika iz Italije, Hrvatske, Španije, Švedske, SAD, Bugarske, Rusije.

Фотографија корисника Petnica

Studenti različitih fakulteta i iz različitih krajeva sveta su tokom 15 dana boravka u Petnici imali priliku da čuju brojna predavanja iz prirodnih, društvenih i tehničkih nauka, i da rade na realizaciji jednog od šest malih naučnih projekata iz oblasti biologije, hemije, astronomije, računarstva i antropologije.

Istovremeno se u Petnici realizuju i redovni programi za srednjoškolce iz jedne od 20 oblasti, koliko ih ima, u ovoj prestižnoj instituciji za rad sa talentovanim učenicima. Među njima pored učenika iz svih delova Srbije programe pohađa i skoro 100 učenika iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

“Svima njima je zajednička ljubav prema znanju i nauci. Jezik i zemlje porekla im nisu prepreka da se svi međusobno lepo druže i sarađuju. Radeći na naučnim projektima i rešavajući zagonetke prirode oni se upoznaju i zbližavaju. Prijateljstva iz Petnice traju celog života”, navodi Božić.

U Petnici je u toku letnja studentska škola mašinskog učenja, koju peti put za redom organizuje IS Petnica u saradnji sa kompanijom Majkrosoft, a slede dve škole naprednih tehnika u laboratorijskim istraživanjima u biologiji i biomedicine.

Фотографија корисника Petnica

Leto je sa studentskim programima započelo sa međunarodnom školom moderne lingvistike, a biće završeno sa programima biologije, i kroz njih će proći više od 250 studenata sa svih kontinenata.

“Petnica sve više postaje vidljiva na evropskoj i svetskoj mapi programa za studente i srednjoškolce koje interesuje dodatno naučno obrazovanje. Veliki broj inostranih učesnika, i to ne samo iz regiona, posledica je dobrog načina rada, dobrih programa i naučne opreme koja je ovde na raspolaganju”, zaključuje Božić.

Oko 70 odsto srpskih studenata koji studiraju u inostranstvu želi da se vrati u zemlju, ali OVO ih plaši (FOTO)

Oko 70 odsto srpskih studenata koji studiraju u inostranstvu želi da se vrati u zemlju po završetku školovanja, izjavio je danas predsednik Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSI) Aleksandar Ljubomirović nakon sastanka sa ministrom rada Zoranom Ðorđevićem.

On je rekao da je to pokazala anketa te organizacije u kojoj je učestvovalo više od 1.000 članova i da je više od 70 odsto njih reklo da bi se posle studija vratilo u Srbiju, ali da se plaše loše materijalne situacije i brinu kako će se snaći zbog nedostatka kontakata i iskustva.

Oko 30 odsto studenata ne želi da se vrati, a kao razlog su naveli nestabilnu ekonomsku situaciju, rekao je Ljubomirović.

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Ljubomirović je rekao da ta OSI ima 10.000 članova a da se procenjuje da se na stranim univerzitetima školuje više od 30.000 studenata iz Srbije.

Ljubomirović je zahvalio je ministru na ukazanoj šansi da iznesu svoje mišljenje i na pozivu da uzmu učešće u radu Kordinacionog tela za praćenje ekonomskih migracija.

“Tu smo da pomognemo i predložimo ideje”, rekao je Ljubomirović.

Ministar Ðorđević izjavio je da očekuje da bi predlog Strategije o migracijama mogao da bude upućen Vladi Srbije u januaru naredne godine i da bi, ako ona bude prihvaćena, do avgusta trebalo da bude izrađen i akcioni plan.

On je nakon sastanka sa članovima Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSI) rekao da je Kordinacioni tim za praćenje ekonomskih migracija formiran u januaru ove godine i da očekuje da bi posle godinu dana rada, odnosno u januaru 2020. Vladi Srbije mogao da predloži Strategiju.

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Ministar je naveo da kordinaciono telo čine najstručniji ljudi koji se bave ovom tematikom i da je ideja da se daju predlozi, kao i da se razmotri kako su su se tim problemom pozabavile razvijene zemlje i koji bi od modela mogao da se primeni kod nas.

On je rekao da je ideja današnjeg sastanka sa studentima koji se školuju u inostranstvu, između ostalog, da se predstavnici njihove organizacije uključe u rad Kordinacionog tima i da kažu kako oni vide ekonomske migracije.

Takođe kaže, voleo bi da čuje i mišljenja i razloge onih koji žele da se vrate u Srbiju, ali i onih koji to ne nameravaju.

Ðorđević kaže da problem sa odlivom stanovništva imaju i ekonomski razvijenije zemlje od Srbije.

On je kao dobar primer naveo Finsku gde je za one koji završe studije obezbeđen posao u domaćim kompanijama i da su im date visoke plate.

” Pokazalo se da su u 100 odsto slučajeva ostajali u tim firmama, gde su im poslodavci i dalje nastavili da daju takvu platu. To je doprinelo većem profitu i zapošljavanju novih mlađih kadrova”, rekao je ministar.

Udružili se studenti: Da se srpska kultura i tradicija nikad ne zaborave (FOTO)

Studenti različitih fakulteta iz Brčkog osnovali su udruženje za očuvanje srpske tradicije i kulture „Bastion“. Cilj im je da okupe što više omladine koja može prepoznati prave vrednosti u očuvanju srpske tradicije i kulture, porodičnih vrednosti i afirmaciji mladih u društvenoj zajednici.

“Smatramo da je našim generacijama potrebna pomoć u savladavanju problema današnjice i apelujemo na vlast i institucije da pomognu omladini koja se nalazi u emotivnom vakumu od anksioznosti depresije, alkoholizma, narkotika pa do suicida jer mislimo da su ovi problemi zanemareni od društva”, rekao je Arsen Pavlović, student medicinskog fakulteta u Foči i predsednik novoosnovanog udruženja na pres konferenciji u Kulturno administrativnom centru Srpske pravoslavne crkve u Brčkom.

Slobodan Lujić, student Bogoslovskog fakulteta u Beogradu i potpredsednk „Bastiona“ istakao je da je osim očuvanja tradicionalnih, kulturnih i porodičnih vrednosti srpskog naroda uz puno uvažavanje identiteta svih nacionalnih zajednica u Dristiktu, cilj ovog udruženja i razvijenje odnosa sa SPC koja je podržala osnivanje udruženja kao i sa dijasporom koja može pomoći mladim i talentovanim ljudima, piše Srpskainfo.

“Planiramo organizovanje niza aktivnosti na promociji zdravog načina života, organizovanje javnih tribina, predavanja, kulturnih i sportskih događaj, izleta, hodočašća”, rekao je Lujić. Nemanja Mitrović, student Medicinskog fakulteta u Foči i sekretar udruženja rekao je da će organizovati i niz društveno korisnih aktivnosti, a jedna od ključnih biće humanitarni rad.

Arsen Pavović i Nemanja Mitrović na čelu su humanitarne organizacije “Studenti Srpske“ koja deluje od 2018. godine na entitetskom nivou i iza koje su tri uspešne humanitrne akcije.

Gepostet von Студенти Српске am Sonntag, 28. April 2019

“Do sada smo obezbedili preko 10.000 suvih obroka i 200 kilograma odeće koju smo podelili višečlanim socijalno ugroženim porodicama i starim ljudima širom Srpske”, rekao je Mitrović.

Milijarder otplatio studentski dug celoj generaciji

ATLANTA – Milijarder i filantrop Robert Smit otplatio je studentski dug celoj generaciji koledža Morhaus, u iznosu od 40 miliona dolara.

Oko 400 diplomaca koledža Morhaus u Atlanti, u američkoj saveznoj državi Džordžija, dobilo je tako neočekivano veliki poklon za kraj školovanja, prenosi Investitor.me.

Pre nego što je studentima otplatio dug, ovaj tehnološki investitor je istom koledžu donirao 1,5 miliona dolara.

Morhaus (Morehouse) je tradicionalno “crnački” koledž, na kome su studirali i borac za ljudska prava Martin Luter King, reditelj Spajk Li i glumac Semjuel L. Džekson.

Završena Prizrenska letnja duhovna škola (FOTO)

VISOKI DEČANI – Na Kosovu i Metohiji u manastiru Visoki Dečani završena je druga Prizrenska letnja duhovna škola, koja je počela 16. jula.

Foto/TV Hram

Školu je organizovala Eparhija raško-prizrenska uz pomoć veroučitelja Darka Nikolića i Nemanje Protića iz Beograda i podršku Kancelarije za KiM Vlade Srbije.

Polaznici škole su studenti državnih univerzitet u Srbiji, koji su se prijavili i bili izabrani posle razgovora sa organizatorima, prenela je TV Hram.

Foto/TV Hram

Oni su imali priliku da se upoznaju sa svetinjama i kulturnim nasleđem na Kosovu i Metohiji i da kroz predavanja i razgovore sa ljudima koji ovde žive istinski upoznaju našu južnu pokrajinu.

Polaznici su učestvovali na svetim liturgijama, svako jutro u drugoj svetinji: Svetim Arhangelima, Deviču, Gračanaci, Dragancu, Dečanima i Banjskoj.

U Prizrenu, Gračanici i Deviču sa polaznicima škole bio je i protojerej-stavrofor Radivoj Panić, koji služi u parohiji Srpske pravoslavne crkve u Briselu.

Foto/TV Hram

Organizovane su posete Pećkoj Patrijaršiji i Bogorodici Ljeviškoj koje se, zajedno sa Gračanicom i Dečanima, nalaze na UNESKO-vom spisku svetske kulturne baštine na KiM.

Neizbežna je bila i poseta Gazimestanu i samom gradu Prizrenu, svojevrsnom muzeju na otvorenom u kome danas imamo sačuvanih čak 10 crkava, od kojih su polovina iz 14. veka.

Ovogodišnja Prizrenska letnja duhovna škola završena je posetom manastirima Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija i Banjska.

Polaznici škole primili su danas sertifikat u manastiru Visoki Dečani s blagoslovom episkopa Teodosija, koji je podučio da ne trebamo samo rečima ispovedati našu veru, već da te reči moramo svedočiti i potvrditi i svojim životom.

“Potrebno je ne samo rečima da volimo i podržavamo Kosovo i Metohiju i naše ljude koji žive na ovim prostorima, već i da ih posećujemo i da time pokažemo da Kosovo i Metohija nije samo jedan geografski pojam, jedna teritorija koja je važna samo onima koji ovde žive, već da su Kosovo i Metohija mnogo više od toga: naše biće, naš život, naše postojanje”, poručio je vladika Teodosije.

Foto/TV Hram

Makron u Beogradu, dan drugi

BEOGRAD -Predsednik Francuske Emanuel Makron nastavlja danas posetu Srbiji, razgovorom sa studentima iz Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).

Makron će sa predstavnicima Regionalne kancelarije, koja je projekat u okviru Berlinskog procesa, razgovarati zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Zvanični sastanci u okviru Makronove dvodnevne posete obavljeni su juče, a dvojica predsednika položili su vence kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, gde su se obratili građanima, i odali počast srpskoj heroini Milunki Savić u Aleji velikana na Novom groblju.

Makron je velikom broju okupljenih građana na Kalemegdanu, u govoru tokom kojeg se obraćao i na srpskom, poručio da Francuska voli Srbiju i njene građane i da je Srbija “u njihovim srcima”.

Francuski predsednik je prethodno imao tet-a-tet sastanak sa Vučićem, koji je trajao znatno duže nego što je bilo predviđeno, a dvojica državnika su sa konferencije za novinare poslali jasne poruke po pitanju Kosova i Metohije, evropskih integracija i saradnje Srbije i Francuske.

Predsednik Francuske je poručio da će se angažovati da se obnovi dijalog i da se postigne sveobuhvatni, trajan i kompromisan sporazum, te da će održati specijalni sastanak sa rukovodstvom Beograda, Prištine i kancelarkom Nemačke Angelom Merkel, s ciljem da se omogući postizanje sporazuma.

On je rekao i da nema gotovo rešenje za kosovski problem, da magično rešenje ne postoji, da je za kompromis, koji ne znači ostati na startnim, dijametralno suprotstavljenim pozicijama strana u dijalogu.

Makron je istakao i da EU mora da se reformiše da bi bila spremna da primi Srbiju, da je Srbija velika evropska država i nacija koja ima svoje mesto u Evropi, ali da i sama mora da nastavi reformski put.