Čuvaju običaje od zaborava: Ovako su izgledale stare banatske svadbe, a evo kako su mladu “sprečavali” da se predomisli (FOTO)

Udruženje žena iz Uljme pored Vršca neguje tradiciju, čuvajući od zaborava mnoge običaje. Među njima je i prava banatska svadba.

Svatovi u narodnim nošnjama, konji i čeze, tamburaši i gajdaši i najstariji svadbeni običaji – sve je to krasilo pravu banatsku svadbu i to onakvu kakva se slavila pre 100 godina, piše rts.rs.

Printscreen RTS.RS

Kako red i nalaže, mladoženja iz Uljme išao je da kupi mladu. U Uljmu su se vratili fijakerom, uz pratnju svatova, veseli i raspoloženi.

„Tad su devojke gledale momke koji imaju lepe konje, lepe kuće, puno zemlje, tako je tad u tom vremenu bilo“, kaže Radosav Gava, vođa svadbe.

Vođa svadbe, osim za dobro raspoloženje bio je zadužen i za plaćanje muzike.

„Sve sam pare dao pošto sam ja veseljak, inače pošto je to bilo negde do rata, novčanice su stodinarke iz stare Jugoslavije, to su ta vremena pred Drugi svetski rat“, istakao je Radosav Gava.

Kada su kupili mladu i to onu pravu, a ne podmetnutu, svatovi su se okupili kako bi se ispoštovali običaji – vrtelo se nakonče, bacalo sito, sitan novac i bombone. Mlada, kako to običaji nalažu, raspoložena ali skromna. A skromna je bila i venčanica, za razliku od ovih današnjih, koju su u to vreme devojke same šile i ukrašavale.

„Venčanice su većinom bile jednostavne. Tada su stari tkali, pa je bio taj svilenac, pa su onda mlade ručno štikovale, ne mašinski, pa su one same sebi svu nošnju spremale, i te peškire i za momka za svekra, za svekrvu te košulje od srpskog platna. One su sve to ručno, faktički mlada je svoju spremu spremala“, navodi Ljiljana Bešlin iz Udruženja žena Uljma.

Za pantalone devet metara platna

Svatovi uglavnom u narodnjim nošnjama, i to oni imućniji, jer je za jedne banatske pantalone u to vreme bilo potrebno čak devet metara platna da se sašiju. Dugačko srpsko platno širilo se i sve do ulaza u salu gde će biti upriličeno veselje.

Mladence su do ulaznih vrata pratili i pogačari – momci koji se biraju iz redova mladine porodice, sa dve vekne hleba i petlom zavezanim za dugačak štap.

„Kao što znate petao je vesnik jutra, petao simbolizira da mlada ujutru ustane rano, kao što petao ujutru kukuriče rano a pogača je simbol ženskog posla. Znači lomi se pogača da bi mlada u kući spremala pogače, hleb i sve što treba, znači to su te simbolike“, objašnjava Radosav Gava.

Običaj je bio i da vođa svadbe, kada mladenci prošetaju platnom, iza njih pocepa platno, da se mlada ne bi predomislila i vratila svojima.

„Jako je lepo videti kako je svadba izgledala pre sto godina, ja bih se udavala sad isto na ovaj način, većinu ovih običaja ja nisam znala do sada, znala sam samo za kupovinu mlade. Ovi ostali običaji mislim da nisu toliko zastupljeni i da su ih ljudi zaboravili. Mi smo lepo sada sve to prikazali i nadam se da će neko, ko se skoro venčava, sve to iskoristiti i primeniti neke od ovih običaja“, rekla je mlada Aleksanra Čečarić.

Kakav je bio jelovnik

Red je i da se svatovi provesele, a bez dobrog vina i ukusne trpeze ni onda se nije slavilo, ali umesto današnjih kanapea, prasetine i modernih đakonija, gozba je podrazumevala drugačiji jelovnik

Printscreen RTS.RS

„Predjela nije bilo, kao na primer sada, bila je supa banatska sa domaćim rezancima, flekicama i knedlama od pileće džigerice. To je bila supa sa tri vrste priloga unutra rezanaca, flekica i kedli. Onda je bio banatski sos od mirođije i paradajza, rinflajš znači krompir bareni, junetina, ćuretina, pačetina, guščevina ili piletina. Nije bilo prasetine, bilo je pohovano, bile su krmenadle, rebarca svinjska, bilo je i onda mesa ali na drugi način“, kaže Ljiljana Živojinović iz udruženja žena Uljma.

Pogačarski petao završio je u čorbi, koja se kuvala tokom svadbenog veselja i po tradiciji služila se mladinim roditeljima po ispraćaju sa svadbe. Na banatskoj svadbi u Uljmi svi su uživali, gostili se i veselili i oni koji su imali uloge svatova ali i meštani koji su se okupili u velikom broju da isprate šta se događa u centru sela.

„Poštovanje starih običaja tokom letnjih svetkovina na selu je jedan način pomoću koga se, negovanjem tradicije osnažuje porodica, osnažuje selo i svima je bolje zbog toga“, navodi Veljko Stojanović, član opštinskog veća zadužen za obrazovanje.

Lepe li su, nano, kineske devojke

Kosjerićka sela bila su među pionirima seoskog turizma kod nas. Ovog proleća otišlo se i korak dalje – od uobičajene ponude domaćina organizovanjem tradicionalne srpske svadbe kao interaktivnog turističkog projekta za koji su kineski turisti izuzetno zainteresovani, u poslednje vreme najbrojniji strani gosti kod nas.

Šarolika turistička grupa brzo se pretvorila u svadbenu povorku koja je krenula po nevestu. I svi običaji su tu, od obaranja jabuke, izvođenja mlade, ovog puta su bile dve, kola, svadbarskih pesama.

U najvažnijim ulogama – mladenci, čauš, barjaktar, dever, a sa njima i domaćini i gosti, koji se odlično sporazumevaju na srpskom, engleskom i kineskom.

„Veoma interesantan projekat. Upravo sam uzela jabuku i bacila je preko krova, to je bilo najzanimljivije. Zdravo, živeli“, rekla je „mlada“ Džang Juensji.

Celu priču osmislilo je mioničko Udruženje „Vesnik“ uz podršku Turističke organizacije Kosjerić i učešća velikog broja ljudi iz kosjerićkog kraja želeći da na turističkoj mapi ponude nešto novo.

„S jedne strane je da pokažemo kako mi čuvamo našu tradiciju, naše običaje i to pokažemo naročito stranom gostu, a s druge strane ono što oni sami traže. I njima je dosadilo samo fotografisanje, razgledanje. I oni bi da učestvuju, da se malo igraju“, navela je Snežana Joksimović, direktorka TO Kosjerić.

Željko Sredić iz „Gostoljublja Mionica“ istakao je da to jedan nov turistički projekat,  turistička avantura, gde se nudi nešto novo što turisti do sada nisu imali.

,,I mislim da im se sviđa i mi smo krenuli da to iskoristimo, a imamo i najave za neke druge goste, pa i domaće iz Srbije“, rekao je Sredić.

U ponudi kinskih turističkih agencija mionička svadba je deo sedmodnevne balkanske ture, a o ineteresovanju govori dovoljno podatak da je već rezervisano tridesetak termina sve do jeseni.

Svadba o kojoj se priča: Oženio se poznati fudbaler iz Nemačke, a u centru pažnje bio-kum! (FOTO)

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan bio je kum na venčanju bivšeg reprezentativca Nemačke i fudbalera Arsenala Mesuta Ozila i Amine Gulse, javila je agencija Anadolija.

Foto: esidential Press Service via AP, PoolVenčanje, kojem je prisustvovala i supruga turskog predsednika, priređeno je u petak u jednom hotelu u Bešiktašu.

Foto: Presidential Press Service via AP, Pool
Turkey's President Recep Tayyip Erdogan speaks to Turkish-German soccer player Mesut Ozil and his wife Amine Gulse during a wedding ceremony over the Bosporus in Istanbul, Friday, June 7, 2019. Erdogan's wife Emine Erdogan is at right. (Presidential Press Service via AP, Pool)
Presidential Press Service via AP, Pool)

Erdogan je mladencima poželeo sreću, navodi agencija i dodaje da je na venčanju bio veliki broj poznatih ličnosti iz sveta sporta.

Ovaj snimak sa srpske svadbe morate da pogledate, mlada je samo uzviknula “Ajmo!”

Mlada je uzviknula Ajmo!”. Na to su prvo izašla njih trojica, a onda i devojke i to bose i – pokidali su! Kada pogledate ovaj snimak sa prave srpske svabde biće vam jasno zašto se deli društvenim mrežama i izaziva oduševljenje.

Snimak je postao viralan tek sada, a postavljen je na društvene mreže pre nekoliko meseci. Snimljen je u Mladenovcu na svadbenom veselju Jelene i Ivana. Snimak je prvobitno objavljen na Jutjub kanalu “Tutorijal folklor“.

Reakcije stižu iz celog sveta.